Предсједавајући Представничког дома др Денис Звиздић обратио се учесницима 5. Свјетске конференције предсједника парламената на тему сузбијања дезинформација и говора мржње

Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) др Денис Звиздић говорио је данас на панелу 5. Свјетске конференције предсједника парламената о теми “Сузбијање дезинформација и говора мржње на мрежи и ван ње захтијева строжије прописе”.

У свом обраћању др Звиздић рекао је да живимо у времену четврте индустријске револуције која је обиљежила крај 20. и почетак 21. вијека и да смо, истовремено, на прагу пете индустријске револуције која носи са собом одређене изазове, као што су растућа аутоматизација, умјетна интелигенција и тзв. интернет ствари. “Због тога још више долази до значаја питање регулације интернета и прилагођавање законодавства земаља промјенама које долазе. Данас је интернет једно од питања које, сасвим сигурно, води цивилизацију ка даљем прогресу. Можемо га користити за најисправније могуће сврхе, као што је едукација, друштвено повезивање, ширење идеја хуманизма, итд. Али, исто тако, интернет се, нажалост, може користити и у негативне сврхе, као што су ширење лажних вијести, ширење говора мржње, ширење теорија завјере или било које друге идеје која може имати негативне посљедице по глобалну заједницу,“ рекао је током обраћања др Звиздић.

Нагласио је да је у вријеме пандемије коронавируса то израженије више него икада и да смо свједоци да је прије неколико дана Facebook уклонио милионе лажних вијести у вези са COVID-19. “То је најбољи доказ да доступност информација не значи истовремено и њихову исправност нити значи да смо стекли ново и корисно знање. Ту долазимо до основне теме овог излагања, а то је сузбијање дезинформација и говора мржње на мрежи. Као предсједавајући и посланик у Представничком дому ПСБиХ активно се бавим овом темом. У првој фази сам поднио иницијативу којом сам од Владе БиХ тражио да сачини Закон о спречавању незаконитог говора мржње на интернету, који ће бити усклађен са судском праксом Европског суда за људска права, препорукама и конвенцијама Савјета Европе, правном стечевином Европске уније и успјешним праксама земаља ЕУ које су законски регулисале ову област”, рекао је др Звиздић и додао да је, док се чека израда и усвајање поменутог Закона и имајући у виду да је тема врло озбиљна и ургентна, одлучио у парламентарну процедуру упутити измјену Кривичног закона Босне и Херцеговине којим је тражио строго новчано и затворско кажњавање за све који путем интернета или на други начин позивају на насиље или мржњу према другим људима због њихове националне, вјерске, етничке припадности, језика, боје коже, пола, сексуалног опредјељења, инвалидитета, родног идентитета, поријекла или других особина.

“Сматрам да је у транзицијском друштву, оптерећеном постратним траумама, као што је босанскохерцеговачко, такав закон изузетно потребан. Говор мржње, који најчешће користе политичари као средство доласка и опстанка на власти, обиљежио је јавни простор у Босни и Херцеговини од потписивања Дејтонског споразума па до данас. Младе генерације су расле и, нажалост, расту у таквом токсичном амбијенту. Примјетио сам да је то и један од разлога зашто млади одлазе из Босне и Херцеговине и сигуран сам да би се правном регулацијом овог питања у мојој земљи значајно поправио амбијент за заједнички живот и међусобно разумијевање. Због тога сам се одлучио активно ангажовати по питању ове теме”, рекао је предсједавајући Звиздић.

На крају излагања образложио је због чега мисли да регулација треба бити строжија. “Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода једно је од највећих достигнућа цивилизираног свијета. Ова Конвенција у члану 10. каже да ‘свако има право на слободу изражавања’. Међутим, ово право, као и свако друго, није апсолутно. Исти члан Конвенције у ставу (2) предвиђа и одређена ограничења слободе изражавања. То су јасно наведени случајеви ‘када је то неопходно у демократском друштву у интересу националне безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, спречавања нереда или злочина, заштите здравља и морала, угледа или права других’. Овдје бих посебно нагласио ‘заштиту здравлја, угледа и права других лица’.Не можете неограничено користити слободу говора да вријеђате друге људе због њихове вјере, нације, расе, пола, сексуалног опредјељења или слично и користити мрежу да ширите те идеје као позитивне. Постоји много интернет портала, страница и профила на друштвеним мрежама који шире неонацистичке, неофашистичке, расистичке, ксенофобне, исламофобне и сличне идеје или величају и глорификују ратне злочинце. Или, што је у сукобу са цивилизираним нормама, негирају геноцид у Сребреници. Истовремено, уредници и корисници тих профила позивају се на слободу говора. Али, као што смо рекли, слобода говора не значи вријеђање права другог лица.

У том смислу регулација свакако треба бити строжија. Европска конвенција о људским правима је довољан правни оквир за доношење бољег и ефикаснијег законодавства на националном нивоу”, нагласио је др Звиздић

У свом обраћању др Звиздић позвао је све парламенте који дјелују у оквиру Интерпарламентарне уније да реагују у својим правним системима како би се што више сузбила могућност ширења дезинформација и говора мржње на мрежи или ван ње и нагласио да је кроз неколико примјера током излагања појаснио да то некада може бити опасно по живот, здравље и безбједност других људи.

Предсједавајући Представничког дома ПСБиХ др Денис Звиздић учествовао је данас на 5. Свјетској конференцији предсједника парламената, која се одржава у Бечу од 6. до 9. септембра 2021. године. Конференцији, коју организују Интерпарламентарна унија и Парламент Аустрије, присуствују представници парламената из 112 држава свијета, а централна тема расправе носи наслов „Парламентарно вођство за ефикаснији мултилатерализам у функцији мира и одрживог развоја за људе и планету“. (крај)