Почетна
Приступ информацијама
Закон о слободи приступа информацијама на нивоу институција Босне и Херцеговине Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине усвојила је 2023. године.
Овим законом прописује се право на приступ информацијама и поновну употребу информација у посједу институција власти БиХ, правних лица која оснивају институције БиХ у складу с одредбама Закона о регистровању правних лица која оснивају институције БиХ и независних тијела БиХ основаних посебним законом, а које се остварује на начин и у поступку прописаним овим законом. Овим законом преузимају се одредбе Директиве (ЕУ) 2019/1024 Европског парламента и Савјета од 20. 06.2019. године о отвореним подацима и поновној употреби информација јавног сектора.
Циљ овог закона је омогућити и обезбиједити остваривање права на слободан приступ информацији физичком и правномлицу, путем отворености и јавности дјеловања институција БиХ, у складу са међународним уговорима о људским правима и слободама и општеприхваћеним правилима међународног права, овим и другим законом, ради остварења и заштите интереса јавности и остварења слободног и демократског поретка и отвореног друштва.
Институција БиХ обавезна је да омогући приступ информацијама:
a) благовременим објављивањем информација о свом раду на примјерен и доступан начин, односно на интернетским страницама институција БиХ, Централном порталу јавних информација институција БиХ или објавом у службеном или јавном гласилу;
б) давањем информација кориснику који је поднио захтјев на један од сљедећих начина:
1) непосредним давањем информација;
2) давањем информација писаним путем;
3) омогућавањем увида у документе и изради копије документа који садржи тражену информацију;
4) достављањем копије документа који садржи тражену информацију;
5) на други начин прикладан за остваривање права на приступ информацијама.
Подносилац захтјева у захтјеву за приступ информацијама може назначити прикладан начин пријема информације, а ако не назначи, информација ће бити достављена на начин на који је поднесен захтјев, односно на најекономичнији захтјев.
О захтјеву за приступ информацијама одлучује институција БиХ која је власник захтјевом тражене информације.
Писани захтјев садржи: назив и сједиште институције БиХ; податке битне за препознавање тражене информације, име, презиме и адресу физичкоглица које је корисник информације, односно назив и сједиште правноглица. Писаним захтјевом сматра се захтјев поднесен електронском поштом, под условом да садржи све елементе наведене у писаном захтјеву.
Подносилац захтјева није обавезан да наведе разлоге због којих тражи приступ информацији.
Ако институција БиХ која је запримила захтјев није власник информације, дужна је да у року од осам дана од запримања захтјева уступи захтјев институцији БиХ која, у складу са својим надлежностима, има информацију и о томе обавијести подносиоца захтјева, а у том случају рок за рјешавање захтјева тече од дана кад је захтјев запримила институција БиХ којој је упућен.
Ако институција БиХ нема информацију и не може, уз разумно уложен труд, утврдити која је институција БиХ власник информације, у року од осам дана донијеће закључак о захтјеву којим ће одбацити захтјев због ненадлежности, с поуком о праву на жалбу Жалбеном вијећу при Савјету министара БиХ.
На основу захтјева за приступ информацијама, институција БиХ обавезна је да рјешењем одлучи поводом захтјева за приступ информацијама без одгађања, а најкасније у року од 15 дана од дана подношења уредног захтјева.
У случају непотпуног или неразумљивог захтјева, институција БиХ позваће подносиоца захтјева да га исправи у року од пет дана од дана запримања позива на исправак.
Рок од 15 дана може се продужити за још пет радних дана, рачунајући од дана када је институција БиХ требало да одлучио захтјеву за приступ информацијама у случају ако се једним захтјевом тражи већи број различитих информација, о чему је институција БиХ дужна да без одгађања обавијести подносиоца захтјева и наведе разлоге због којих је тај рок продужен.
Ако институција БиХ не одлучи о захтјеву за приступ информацијама у прописаним роковима, подносилац захтјева има право да поднесе жалбу због ћутања администрације.
Против рјешења институције БиХ донесеног поводом захтјева за приступ информацијама, подносилац захтјева може поднијети жалбу Жалбеном вијећу при Савјету министара БиХ, у року од 15 дана од дана пријема рјешења.
Захтјев за приступ информацијама подноси се службенику за информисање, којег именује институција БиХ.
Приступ информацијама може се ограничити с циљем заштите приватних физичких лица, заштите личних података корисника и трећих лица, у складу са законом којим се уређује заштита личних података.
Између осталог, у Закону је наведено да приступ информацијама може бити ограничен ако се може очекивати да би омогућавањем приступа информацијама настала озбиља штета у погледу сљедећих интереса:
a) националне безбједности и међународних односа, ако информација носи ознаку тајности у складу са законом или општим актом донесеним на основу закона којим се прописује тајност података;
б) јавног реда, ако информација носи ознаку тајности у складу са законом или општим актом донесеним на основу закона којим се прописује тајност података;
ц) током инспекције, контроле и надзора који спроводи институција БиХ ако би се њеним објављивањем онемогућио рад тијела које обавља управни надзор, инспекцијски надзор, односно надзор над законитошћу рада и аката;
д) комерцијалних и других економских интереса те економске, монетарне и курсне политике и
е) животне средине.
До усвајања Закона о слободи приступа информацијама на нивоу институција БиХ примјењивао се Закон о слободи приступа информацијама у БиХ који је донесен 2000. године и измијењен је неколико пута.