39. сједницa Дома народа Парламентарне скупштине БиХ - Делегатска питања

Делегат Хазим Ранчић поставио је сљедеће питање Министарству иностраних послова БиХ, Министарству финансија и трезора, Министарству правде и Министарству за људска права и избјеглице: ''С обзиром да су Иницијативом Савјета министара од 24. 07. 2008. године задужени за израду стратегије и модалитета начина разрјешења старе девизне штедње код Љубљанске банке, Инвестбанке Београд и других недомицилних банака, зашто и након протека 20 мјесеци, а рок им је био мјесец дана, нису сачинили и предложили Савјету министара наведену стратегију? Када ће предложити стратегију и модалитете начина разрјешења старе девизне штедње, а што су били дужни по Закону о измирењу обавеза по основу рачуна старе девизне штедње из 2006. године, по пресуди Уставног суда Босне и Херцеговине, АП 164/04 од 01. 04. 2006. године, и закључку Савјета министара од 24. 07. 2008. године?

Делегат Слободан Шараба поставио је сљедеће питање Државној агенцији за истраге и заштиту: „Ко су лица у Босни и Херцеговини којима се пружају услуге оперативног обезбјеђења?“

Делегат Зоран Копривица поставио је сљедеће питање Министарству правде БиХ: ''Када ће између БиХ и Хрватске, те БиХ и Србије бити потписане билатералне измјене и допуне споразума о међусобном извршењу затворских санкција, како би се на овим просторима трајно онемогућило осуђеницима у ове три државе у региону да избјегавају казне које су им правоснажно изречене? Евидентно је да су десетине осуђеника на затворске казне побјегли у другу државу у региону, гдје имају боравиште и држављанство, те практично избјегли затвор. Потписивањем ових споразума у случају бијега, држава која изрекне казну може затражити да се она изврши, те ће осуђеник морати издржати казну у земљи гдје се налази или ће се вратити у државу у којој је осуђен. То је од огромне важности за правду на овим просторима, јер се већ с пуним правом поставља и питање да ли има смисла изрицати казне на судовима ако ће осуђеник побјећи, користећи садашње стање и правне прописе у региону. Према посљедњим информацијама, у току су активности у вези са потписивањем тог споразума са Србијом, док се уопште не помиње потписивање тог споразума са Хрватском.''

Делегат Иво Миро Јовић поставио је сљедеће питање Савјету министара БиХ (свим министарствима): ''Колико су министарства испоштовала Одлуку о условима и начину пријема приправника VII степена стручне спреме у радни однос у 2008. и 2009. години? У наведеној Одлуци чланом 3. став 3 предвиђена је обавеза свих институција Босне и Херцеговине да приме не мање од 4% од укупног броја радних мјеста државних службеника и других запосленика VII степена стручне спреме. Такође, истом Одлуком, чланом 4, предвиђено је примање и волонтера чији број не може бити већи од 10% од укупног броја запосленика VII степена.''

Делегат Иво Миро Јовић поставио је сљедеће питање Министарству иностраних послова БиХ: ''Замјеник министра иностраних послова БиХ госпођа Ана Тришић-Бабић изјавила је: 'Српски из БиХ није исти као српски из Србије, хрватски из БиХ није исти као хрватски из Хрватске' (мислећи на језик), истичући да БиХ у Европи неће имати 'право на три кабине' за превод. Чији став о праву употребе службених језика у БиХ износи госпођа Тришић- Бабић? Који је то језик хрватски у Хрватској а који хрватски у БиХ? Које рјешење, оваквим ставом, госпођа нуди с циљем унитаризације БиХ, један народ, један језик, једна држава?''

Делегат Иво Миро Јовић поставио је сљедеће питање ОХР-у, Централној изборној комисији и Влади Федерације БиХ: ''Када ће престати кршење Устава ФБиХ у општини Градачац и реализовати се рјешење да не могу начелник и предсједавајући општинског вијећа бити из истог народа, што је сада случај? Наиме, Амандман 54. на Устав ФБиХ од 15. 04. 2004, члан 6. став 3. тачка 5, јасно прецизира ову обавезу на нивоу општина. Наиме, по попису становништва из 1991. године, у општини Градачац живјело је укупно 56.000 становника, и то: 59% Бошњака, 19% Срба, 15% Хрвата и 5% Југословена. Послије локалних избора 2008. године, за начелника Општине Градачац изабран је господин Адем Хамић (Бошњак), што је нужно тражило да предсједавајући општинског вијећа буде из другог конститутивног народа, но, изабран је господин Фадил Имширевић (Бошњак).''

Делегат др Божо Љубић поставио је сљедеће питање Министарству за људска права и избјеглице, Министарству за цивилне послове и Влади Републике Српске: ''Шта ове надлежне и друге институције раде да се подстакне и осигура одржив повратак прогнаника и избјеглица у Републику Српску, односно шта чине да се спријече опструкције повратка и остваривања права повратника посебно у општинама Босанске Посавине?''

Делегат др Божо Љубић поставио је сљедеће питање Министарству за људска права и избјеглице, Влади Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске: ''Шта ове институције чине да се осигура неотуђиво право на имовину прогнаника и избјеглица из РС који се из разноразних разлога нису вратили, не могу вратити и тако нису у стању користити своју имовину, посебно земљишне посједе а Закон их присиљава да плаћају порез на ту имовину с могућношћу да је и изгубе?''

Делегат др Божо Љубић поставио је сљедеће питање Министарству комуникација и транспорта БиХ: ''Да ли је приликом расподјеле ЦЕМТ и билатералних дозвола које се добијају од других држава за 2009. било примјене селективних критеријума у односу на превознике из два ентитета, односно да ли су евентуално тиме превозници из једног ентитета били фаворизовани или оштећени у односу на превознике из другог ентитета?