45. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

1. „Молим службе да овај додатак, значи одговор Азри Алајбеговић, допуне на начин на који сам то тражила, а то је да се направи и преглед и наведу имена посланика који су одбили путовања и службена одсуства везана прије свега за представљање земље у иностранству на различитим састанцима, са различитом специфичном тежином. У исто вријеме молила бих да се систематизује одговор господина Бећировића, зато што је овај одговор календарским редослиједом постављен, а ја бих молила да та систематизација иде по посланицима и делегатима 'номинем', како би на неки начин то било потпуно прегледно. И заправо мислим да би било корисно за Парламентарну скупштину БиХ, за одржање њеног дигнитета и дигнитета сваког појединачног посланика и делегата, да се тај комплетан извјештај постави на веб-страницу Парламентарне скупштине БиХ, чиме бисмо заправо отворили једну нову страницу у том сегменту рада посланика и делегата и тиме показали озбиљност посла којим се бавимо.“ 2. Постављам питање колегијумима оба дома – Какву поруку шаљу женама БиХ када у делегацији на овогодишњој скупштини нема ниједне жене. И наравно, индиректна порука – какву поруку шаљемо женама присутним на годишњој скупштини Интерпарламентарне уније кад се зна да заправо у оквиру сваке скупштине имамо обавезујући састанак групе жена парламентарки у оквиру Интерпарламентарне уније свијета? Да ли то значи да БиХ нема ниједну жену која може да је представља на адекватан начин, поготово што знамо да је заправо секретарица комисије, односно Интерпарламентарне уније БиХ, увијек присутна и што је логично на овом годишњем засједању, па се питам да ли Колегијум сматра да секретарица Интерпарламентарне уније при Парламентарној скупштини БиХ може бити могући представник БиХ, с једне стране. С друге стране, упозоравам Колегијум да постоје негативни поени које ће делегација добити у смислу одузимања 10 гласова при гласању за резолуције на овом важном скупу због одсуства жене у делегацији. 3. И питање Савјету министара – Када ће се институционализовати Канцеларија за биље БиХ?“

„Молим службе да овај додатак, значи одговор Азри Алајбеговић, допуне на начин на који сам то тражила, а то је да се направи и преглед и наведу имена посланика који су одбили путовања и службена одсуства везана прије свега за представљање земље у иностранству на различитим састанцима, са различитом специфичном тежином. У исто вријеме молила бих да се систематизује одговор господина Бећировића, зато што је овај одговор календарским редослиједом постављен, а ја бих молила да та систематизација иде по посланицима и делегатима 'номинем', како би на неки начин то било потпуно прегледно. И заправо мислим да би било корисно за Парламентарну скупштину БиХ, за одржање њеног дигнитета и дигнитета сваког појединачног посланика и делегата, да се тај комплетан извјештај постави на веб-страницу Парламентарне скупштине БиХ, чиме бисмо заправо отворили једну нову страницу у том сегменту рада посланика и делегата и тиме показали озбиљност посла којим се бавимо.“

„1. Прво – Према информацијама из медија, све је већи проблем наплате пореза и код привредних субјеката чији су власници странци. Наиме, из онога што се могло прочитати, предузећа која раде одређени период не плаћају порезе држави и њихови власници, односно директори, једноставно напусте државу. Овај проблем садржи по мом мишљењу елементе корупције државних службеника који су запослени у пореским органима државе и ентитета. Питам да ли је Савјет министара разматрао овај проблем, и које мјере стоје на располагању и да ли ће се нешто конкретно предузети да се ова пракса санкционише и спријечи? 2. Друго – Питање је упућено Министарству безбједности БиХ. Тренутно је преко 20 полицијских службеника и Граничне полиције, међу којима и замјеник директора, суспендовано због истрага које се против њих воде. Међутим, овај процес за неке од њих траје више од годину дана, а нити се подиже оптужница нити се процес обуставља, односно ти људи се не враћају на посао, него су суспендовани и сједе код куће. Оваква пракса говори да се овим стварима може и манипулисати и могуће их је злоупотребљавати без ичије личне одговорности, а да људи покрену судски спор против државе и да држава такве спорове изгуби, јер изгледа да се такви спорови већ покрећу и да их људи односно појединци добијају и да им држава плаћа као да су радили. Овим се нарушава углед институција БиХ међу које спада и правосуђе. Питам Министарство безбједности – Шта намјеравате предузети да се овакве ствари даље не дешавају?“

„1. Прво питање је за Савјет министара БиХ – Да ли Савјет министара има у плану да једну од новоформираних државних институција лоцира у Бихаћ, у центар Унско-санског кантона? 2. И друго питање за Минситарство безбједности -Тражим да се приступи измјени и допуни Закона, ко све има право приступа тајним подацима?“

„1. Ја, дакле, од 2. сједнице, а данас је 45, постављам исто питање – шта је са националном структуром у свим институцијама? 2. Када ће бити враћена имовина Српске православне цркве овдје у Сарајеву?“

„1. Који су кључни разлози због којих Тужилаштво БиХ већ дуже вријеме није ништа предузело на процесуирању одређених предмета који су код Тужилаштва већ одавно запримљени? Случај Атиф Дудаковић. 2006. године достављена је тужба са одређеним материјалом доказа против г. Дудаковића. У којој фази истраге је овај предмет и зашто се Тужилаштво није огласило нити ишта предузело иако постоји интересовање за овај случај, нарочито у РС-у. 2. Друго питање упућено је директно главном тужиоцу Тужилаштва БиХ, дакле тражим његов коментар на посљедње изјаве и коментаре у јавности да Тужилаштво БиХ управо не покреће одређене предмете које је уредно запримило из разлога што постоји утицај припадника бивше организације АИД у смислу притисака и спречавања да се поједини предмети отворе и почну да процесуирају у том тужилаштву, а нарочито за предмете, дакле постоји посебан притисак, како је речено, за предмете у којима су оптужена лица припадници бошњачког народа? У том случају очекујем и његов одговор, који су даљи потези Тужилаштва на ажурирању и убрзавању одређених предмета за које знамо да су већ давно примљени и протоколисани.“

„1. Питање је за Савјет министара БиХ и предсједавајућег Савјета министара БиХ. Зашто Савјет министара БиХ већ годину дана не поштује и не реализује усвојену Иницијативу Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ којом се од овог извршног органа тражи достављање Предлога стратегије за борбу против корупције и криминала? 2. Друго питање – Које ће мјере предузети Савјет министара БиХ према онима који нису реализовали зацртане мјере у Стратегији за борбу против организованог криминала и корупције? Мислим на стратегију 2006 – 2009. година. 3. Треће питање је такође за Савјет министара БиХ и гласи – Шта је конкретно учинио Савјет министара БиХ с циљем помоћи и заштите држављанина БиХ Илије Јуришића у посљедњих шест мјесеци?“

„Када ће коначно у парламентарну процедуру бити упућени предлози Закона о облигационим односима и Закона о имовинско-правним односима?“

„Када ће коначно у парламентарну процедуру бити упућени предлози Закона о облигационим односима и Закона о имовинско-правним односима?“

„1. Коме је и на основу којих критеријума о стимулацијама директор СИПА-е додјељивао стимулације у прошлој години, мислим на запослене у СИПА-и? 2. На основу којег огласа је директор СИПА-е одабрао „Мител“ као даваоца услуга за мобилну телефонију у СИПА-и? 3. Када ће директор СИПА-е избалансирати националну структуру руководних радника у СИПА-и, да не бисмо имали ове проблеме које имамо?“

„Шта ће Савјет министара урадити поводом Одлуке Савјета Регулаторне агенције за комуникације од 12. новембра прошле године, којом се плата генералном директору агенције увећава за 30% и она је у овом моменту вјероватно далеко, далеко највећа у БиХ и, по неким рачуницама, за готово половину већа од плата чланова Предсједништва? Да ли се на овај начин руши Закон о платама и јесу ли покровитељи те агенције, који су инсистирали на одређеним рјешењима, је ли им ово био мотив што се сада дешава у Агенцији?“

„На основу којих уставних или законских или неких других непознатих норми или принципа је Високи судски и тужилачки савјет БиХ обезбиједио да ни на једној челној функцији у судовима и тужилаштвима државе и ентитета нема представника хрватског народа?“

2. Питање упућујем предсједавајућем Савјета министара БиХ и Комисији за интегрисано управљање границом БиХ – Шта можете предузети на измјени одлуке хрватског министра мора, саобраћаја и инфраструктуре од 15. децембра 2008. године у одређивању јавних путева којима се мора одвијати транзитни саобраћај теретних аутомобила кроз Републику Хрватску с циљем да се на попис путева за транзитни саобраћај кроз Републику Хрватску уврсти и цеста Карловац, гранични прелаз Хукића Брдо – Маљевац код Велике Кладуше?“