10. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

Славко Јовичић је поново поставио питање, односно захтјев да му се достави информација о томе „ко све у Савјету министара БиХ и у свим другим институцијама БиХ, без обзира на дужност и положај, користи те, сасвим је јасно, неоправдане привилегије“. Додао је и да је у прегледу посланичких питања нетачно наведено да је он добио одговор на ово питање.

„1. Докле је стигла истрага везана за смрт Иве Бартуловића (67), повратника у бањалучко мјесто Барловци, који је 25.05.2007. на свом обитељском имању брутално претучен, од чега је и преминуо? Тко су починитељи, шта су мотиви и шта су до сада урадили надлежни државни и органи РС-а? 2. Какво је тренутно стање сигурности у БиХ, с посебним нагласком на сигурност повратника?“

„Молим да ми се одговори са да или не. Постоје ли особе у Босни и Херцеговини које представљају опасност за националну сигурност земље? Тражим да се имена тих особа доставе парламентарној Комисији за надзор Обавјештајне службе у БиХ. Тражим да ми Обавјештајна служба и СИПА одговоре да ли има или нема таквих особа (без навођења њихових имена).“

''1. Ја имам обавезу још из ранијег сазива, пошто нисам добио одговор, да актуелизирам једно питање које се тиче обесправљених радника из Удружења „УГОР“ из Јелаха код Тешња. Представнички дом је 2005. године усвојио закључке којима је обавезано Вијеће министара да подузме одређене активности како би ти радници дошли до својих права која су стекли по основу рада 90-их година у Републици Хрватској. Ја сада понављам то своје питање и тражим од Вијећа министара да коначно Парламенту достави одговор 2. Питам Вијеће министара - у којој се фази налазе преговори око Уговора о имовинским односима и Уговора о социјалном осигурању БиХ са свим државама насталим распадом бивше СФРЈ? Одговор је потребно дати за сваку државу и сваки уговор посебно. Након одговора тражим тачку дневног реда на сједници Дома.“

„1. Питање надлежном министарству или институцији у БиХ: Шта можете подузети на заштити археолошког блага БиХ које је у ратном и поратном периоду изложено небризи, уништавању и изношењу изван граница БиХ?“ 2. Питање министру промета и комуникација и Вијећу министара: Какав је актуелни статус луке Плоче у билатералним односима БиХ са Републиком Хрватском и којим споразумом и када је регулисан тај статус? Да ли је у било каквом оптицају у билатералним разговорима са Републиком Хрватском лука Ријека, на чије кориштење је прије рата с разлогом геостратешки била наслоњена цијела Босанска Крајина и шире?“

''1. Нова питања за Вијеће министара, предсједавајућег Вијећа министара господина Николу Шпирића. Када ће Вијеће министара БиХ кренути с провођењем економских реформи, оних реформи које сте презентирали у дијелу експозеа економског програма овдје а које смо ми усвојили са 31 гласом? 2. Тражим од Државне агенције за рад и запошљавање да ми одговори на сљедећа питања: списак свих путовања у иностранство по мјесецима за период од 01.01. до 31.12. 2006.године, те од 01.01. до 01.06.2007.године. Одговор треба да садржи: име и презиме особа које су путовале за сваки мјесец; укупан број делегација за свако путовање; које су све земље посјећене у наведеним периодима; сва путовања у Републику Словенију у периоду од 01.01. до 01.06.2007.године и, што је најбитније, који су учинци и ефекти тих путовања и да ли је потписан иједан споразум? И тражим износе телефонских рачуна за период од 01.01. до 31.12. 2006.године и овај период.“

„Канцеларији за ветеринарство при Минстарству спољне трговине БиХ и државном ветеринарском инспектору: Прво, да ми се достави база података Агенције за обиљежавање животиња БиХ као и да се иста стави на располагање министарствима водопривреде, пољопривреде и шумарства Федерације БиХ, Републике Српске и надлежним кантоналним министарствима. Постављам у исто вријеме питање када ће се ријешити питање ушних маркица за животиње и пасоша за животиње, те молим такође да ми се достави извјештај о проблемима који су настали у вези са већим епидемиолошким параметрима ових зооноза приликом доношења државног закона о јавном здравству. Такође молим да ми се достави извјештај о проблемима везаним за престанак вршења дужности бившег директора Агенције за обиљежавање животиња Славена Грбића и посљедице које су по ову ендемијску појаву изазвале ситуације са том оставком. Затим бих молила да ми се одговори на питање како се врши провјера донираних животиња повратницима у РС и у Федерацију БиХ, пошто смо свједоци да је ових дана извршена еутаназија на 68 оваца и јагњади у Бајрамовићима код Сребренице који су били донирани. И у исто вријеме питам надлежно министарство и Вијеће министара шта су урадили по питању закључака који су прослијеђени са симпозијума о бруцелози прошле године који је одржан у Сарајеву, особито ентитетским министарствима и Државном уреду за ветеринарство. Такође молим да ми се достави извјештај о праћењу обавезне вакцинације против бруцелозе у БиХ као и извјештај о опремљености Завода за патологију Ветеринарског факултета и лаобраторије за имуно-цитохемију Ветеринарског факултета. Без обзира што термичка обрада меса и млијека који су извор заразе могу бити профилакса зоонозама, сматра да је у овом тренутку фаза ендемских жаришта и потреба да се хитно обезбиједе санитарне клаонице за еутаназију животиња и санитарно збрињавање тако уморене стоке. И друго питање бих поставила Министарству цивилних послова - да ли су испоштовали препоруку Агенције за Државну службу, број: 0334848-16/06 од 09.05.2007.године, о мишљењу за радно мјесто руководећег државног службеника у Министарству цивилних послова БиХ, на позицију помоћник министра у Сектору за здравство?''

„Ја бих желио да добијем одговор на питање које упућујем Министарству финансија и надлежним пореским органима, тако да би се добила потпуна слика о случају Златка Лагумџије. Пошто је у договору на посланичко питање од 28. фебруара ове године одговорено – цитирам: „да проф. Златко Лагумџија није починио кривична дјела и да је након истражних радњи обустављен кривични поступак, односно неће се водити'' – тражим да се прецизно одговори и на то да ли је и колико пореских обавеза проф. др Златко Лагумџија од 1998. до 2007, и то по годинама, по основу пореза на лични приход грађана платио и да ли има и евентуално колико пореских обавеза које нису измирене?“

Ја ћу поставити врло кратко питање – на који начин су утрошена средства од продаје земљишта Амбасади САД-а у Сарајеву?“

''1. Колико су тачна мјесечна примања предсједавајућег Вијећа министара, министара и замјеника у Вијећу министара, те свих директора јавних институција (дирекција, агенција, уреда, управа института...) које се финансирају из Буџета Босне и Херцеговине у 2007. години? Питање постављам Министру финансија и трезора. 2. Да ли је Министарство за људска права сачинило списак грађана БиХ којима је отета или узурпирана приватна имовина од стране вјерских заједница? Ако јесте, тражим да ми се достави списак тих грађана са сљедећим подацима: име и презиме, опћина, тачна адреса и податак која је вјерска заједница одговорна за кршење елементарног људског права на уживање приватне имовине? Питање постављам министру за људска права и избјеглице. 3. Да ли је Министарство за људска права сачинило списак грађана БиХ који, још увијек, дванаест година од потписивања Дејтонског мировног споразума, не могу да остваре своје право на поврат и уживање приватне имовине? Ако јесте, тражим да ми се достави списак тих грађана са сљедећим подацима: име и презиме, опћина, тачна адреса и податак који је орган, институција или особа одговорна за кршење елементарног људског права на уживање приватне имовине?“

''1. Питање упућујем предсједавајућем Вијећа министара господину Николи Шпирићу и министру финансија господину Драгану Вранкићу. Да ли је БиХ извршила обавезе по пресуди Европског суда за људска права о предмету 41183/02 Јеличић против БиХ итд., да сад не образлажем. Ако јесте, из којих средстава? Ако није које су посљедице за Босну и Херцеговину које ће проузроковати одбијање извршења пресуде Европског суда? 2. Да ли је покренут кривични поступак против одговорних у БиХ због непоштивања одлука бившег Дома за људска права, по представкама власника старе девизне штедње? 3. Какав је став Вијећа министара о извршењу пресуде за исплате старе девизне штедње? Ко ће сносити посљедице непровођења извршних судских пресуда с обзиром на чињеницу да је Законом о измирењу обавеза по основу рачуна старе девизне штедње искључиву одговорност преузела Босна и Херцеговина? Шта је са тужбама девизних штедиша које судови не процесуирају и тражи се да се овом парламенту достави информација од Високог судског и тужилачког вијећа о броју и статусу ових тужби покренутих пред судовима у БиХ и кривичних пријава код Тужилаштва БиХ. Зашто судови не узимају у разматрање ове тужбе? Зашто Тужилаштво БиХ шути? Да ли ће искључиво посљедице непроцесуирања тужби ићи на терет БиХ, која је по закону проглашена одговорном? Да ли ће се БиХ оглушити и на констатације Европског суда? 4.У Споразуму о питањима сукцесије, Босни и Херцеговини припао је коефицијент 15,50%. За које комерцијалне банке у БиХ и са којим износима је девизним штедишама у тим банкама израчунат коефицијент расподјеле финансијских средстава за БиХ у односу на укупну штедњу у банкама у СФРЈ? Посебно питање, да ли је код утврђивања коефицијента за расподјелу финансијских средстава за БиХ урачуната и девизна штедња положена код Југобанке д.д. Сарајево, која је била банка кћерка Југобанке д.д. Београд – овлаштене банке? 5. Шта је БиХ подузела у складу са Додатком 1. Анекса Ц Споразума о питањима сукцесије? 6. Шта је са средствима која су према члану 5. Анекса Ц Споразума о питањима сукцесије дозначена БиХ? Да ли су ова средства депонована на escrow рачуну? Ако нису, гдје су усмјерена, по чијој одлуци? 7. Који су износи девизне штедње по банкама који су распадом СФРЈ остали изван контроле банака из БиХ? Тражи се преглед ових потраживања... 8. Који је став Вијећа министара у вези са девизном штедњом држављана БиХ у банкама Хрватске, Словеније и Србије? Да ли ће БиХ предузети икакве мјере у заштити права својих грађана? 9. Да ли је Дом народа усвојио измјене и допуне Закона о измирењу обавеза по основу рачуна старе девизне штедње? 10. Ко врши контролу рада агенција из члана 7. Закона о измирењу обавеза по основу рачуна старе девизне штедње? На коме лежи одговорност због незаконитих поступања агенција и ко ће сносити посљедице манипулација девизном штедњом у поступку верификације? До када Вијеће министара мисли манипулирати девизном штедњом предлагањем измјена и допуна Закона? Које су посљедице овакве политике и ко ће сносити одговорност? 11. Које су посљедице продужетка рокова верификације девизне штедње? На коме лежи одговорност за оваква поступања? 12. Које су посљедице приједлога да се рок за верификацију продужи до краја 2007. године? Правна несигурност по штедише? 13. Тражи се достављање прегледа верифицираних девизних рачуна, вриједност израчунатих потраживања по власнику рачуна и преглед исплаћених или обрачунатих исплата у готовини по сваком од тих збирних рачуна? 14. Шта је са тужбама девизних штедиша које судови не процесуирају? Тражи се да се овом парламенту достави информација од Високог судског и тужилачког вијећа о броју и статусу оваквих тужби покренутих пред судовима у БиХ и кривичних пријава код Тужилаштва БиХ? 15. Тражи се преглед свих исплата девизне штедње по банкама од маја 1991. године до данас које су извршиле банке у БиХ. И друго, кратко питање, према писању медија, расписани тендер за изградњу моста на Пељешцу, на јавној расправи о намјери изградње моста копно-Пељешац, која је одржана у Неуму, није дата сагласност нити је могуће дати, издати овакву сагласност од БиХ за градњу овог моста, питање је упућено министру промета и комуникација, доктору Божи Љубићу. Да ли је господин министар Божо Љубић потписао сагласност у име БиХ за изградњу моста копно-Пељешац?“

„Ја имам једно кратко питање, а оно је упућено Управи за индиректно опорезивање и гласи: На основу којег закона се за било које питање у погледу тумачења прописа из дјелокруга Управе за индиректно опорезивање, осим што се мора поднијети писмени поднесак, наплаћује и административна такса у износу од 50 КМ, позивајући се на тарифни број 83 тарифе административне таксе? Уколико је то утемељено на неком закону, подносим иницијативу Вијећу министара да се он мијења јер је довољно што правни субјекти плаћају порез, те да је администрација дужна да даје право на тумачење из свог дјелокруга, без посебне накнаде.“

„Ово питање које ћу поставити, мислим да је у више наврата постављано од посланика, али ево желим и ја да поставим то питање из разлога што се односи конкретно на Зворник, одакле долазим. Тражим од Савјета министара да ми одговори – шта је до сада урађено по питању накнаде за потопљено земљиште у акумулацији Хидроелектране Мали Зворник, као и накнаду за одржавање приобаља?“

„С обзиром да ових дана има доста приче о рационализацији у ДКП мрежи, а посебно дилема око критерија везаних за то, Министарству иностраних послова БиХ постављам сљедеће питање. На основу којих критерија Министарство иностраних послова гаси конзулат у једном и премјешта га у други град? Ради се о конзуларној мрежи у Њемачкој и да ли о томе постоји пуна сагласност у Министарству? У којим земљама БиХ има амбасаде а да те земље немају амбасаде у БиХ и који су критерији којим су се руководиле власти у БиХ код отварања амбасада у тим земљама? Друго питање, Савјет министара БиХ је Одлуком број 35/07 од 22.03.2007. године промијенио титулара имовине на одређеним некретнинама и поред чињенице да је на снази био Закон о забрани располагања државном имовином. Бавећи се тим, утврдио сам да је разлог за овакву одлуку избјегавање плаћања закупнине Федерацији БиХ за те некретнине. Моје питање гласи – односно тражим од Савјета министара да ми достави списак имовине чији је титулар СРБиХ или је она предмет сукцесије а на коју институције БиХ плаћају закупнину из буџета институција БиХ? Друго, да се достави износ средстава који се плаћа за закуп ових некретнина и то до формирања заједничког или јединственог рачуна и послије његовог формирања посебно.“

Вијећу министара и Управи за индиректно опорезивање поставио питања: “1. Да ли постоји законска обавеза да се на средства етажних власника (заједничка причува) намијењена за управљање и одржавање заједничких дијелова и уређаја зграде, плаћа порез на додату вриједност (ПДВ)? 2. Да ли постоји законска обавеза да управитељ зграде приликом извршеног обрачуна сваком етажном власнику на његово задужење мјесечне накнаде, на име управљања и одржавања заједничких дијелова и уређаја зграде, обрачунава и одмах уплаћује ПДВ, без обзира да ли ће власник та етажна средства уплатити? 3. Може ли инспекцијска контрола Управе за индиректно опорезивање Бања Лука, Регионални центар Тузла, по налогу својих непосредних руководилаца и усмених упутстава (слободног тумачења), примијенити метод да све оно што није изричито прецизирано одредбама Закона о ПДВ-у буде опорезиво и то ретроактивно за 16 мјесеци?“