Делегација Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Медитерана
-
Алајбеговић, Азра
Чланица
-
Иванковић Лијановић, Јерко
Члан
-
Мајкић, Душанка
Чланица
| ЧЛАНОВИ: |
Алајбеговић, Азра
Иванковић Лијановић, Јерко Мајкић, Душанка |
|---|---|
| КОНТАКТ | |
|
|
Надлежности
Парламентарна скупштина Медитерана (ПСМ)
Parliamentary Assembly of the Mediterranean
Парламентарна скупштина Медитерана израсла је из Конференције о безбједности и сарадњи на Медитерану, која се од 1990. године одвијала под окриљем Интерпарламентарне уније. У Грчкој (Нафплион) 2005. године одржана је посљедња Конференција о безбједности и сарадњи на Медитерану на којој је прихваћен статут Парламентарне скупштине Медитерана. Основна мисија Парламентарне скупштине Медитерана је окупљање представника медитеранских народа ради успостављања сарадње, дијалога и бољег разумијавања. ПСМ тренутно окупља 26 држава чланица које у Скупштини имају једнака права, а баве се свим питањима и доносе важне одлуке за све земље у региону.
Циљ Парламентарне скупштине је унапређење политичког дијалога, подстицање културне и економске размјене, продубљивање демократије и владавине права, поштовање људских права.
Парламентарном скупштином Медитерана руководи и координира Биро, који чини осам представника који једнако заступају сјеверне и јужне земље региона. Преферира се да се одлуке у Скупштини доносе једногласно, или, алтернативно, већинским гласањем. У оквиру Скупштине дјелују три стална комитета која се баве политичким, економским и социјалним питањима. Статутом Скупштине такође је предвиђено успостављање ад хок комитета или специјалних радних група. Скупштину и њена оперативна тијела опслужује Секретаријат. Сједиште Секретаријата Парламентарне скупштине Медитерана је на Малти.
Парламентарна скупштина Медитерана је идеално мјесто за организовање дискусија између парламентарних заступника, актера цивилног друштва и приватног сектора и политичара. Циљ јој је да постане парламентарни центар за усавршавање о медитеранским питањима. Комитети ПСМ-а редовно се састају како би дискутовали о бројним питањима која се односе на културне, економске, политичке и друштвене услове у региону. Та питања укључују регионалну стабилност, културни дијалог и добро управљање.
Према Статуту Парламентарне скупштине Медитерана, Скупштина се састаје једном годишње на редовном засједању. У правилу, домаћин годишњег засједања је једна од држава чланица. Састав Скупштине и процес одлучивања воде се принципом једнакости држава чланица. Делегације парламената држава чланица имају највише пет чланова и треба да имају представнике оба пола. Свака делегација има право на пет гласова, уз услов да су присутна најмање два члана делегације. Ако је присутан само један члан делегације, има право на само један глас. Одлуке у Скупштини доносе се консензусом, а у случајевима када није могуће постићи консензус, Скупштина доноси одлуке већином од 4/5. Скупштина бира предсједника и четири потпредсједника на период од двије године, као и предсједнике сталних комитета.
Биро је одговоран за координацију и припрему активности Скупштине и њених комитета, те помаже предсједнику у обављању његових функција. Биро чине предсједник Скупштине, четири потпредсједника и предсједници три стална комитета. Предсједник Скупштине сазива Биро најмање три пута годишње или када то сматра неопходним. Одлуке Бироа доносе се консензусом. Биро је одговоран за: давање препорука о пријему чланова у Скупштину, као и суспензији њиховог чланства, предлагање мјеста и датума одржавања сједница Скупштине, као и других састанака, утврђивање надлежности сталних комитета, припремање годишњег програма рада и буџета, усвајање завршног рачуна за претходну фискалну годину (на препоруку именованих ревизора), предлагање кандидата за мјесто генералног секретара, именовање амбасадора добре воље на предлог ПСМ-а.
Стални комитети приремају рад Парламентарне скуштине Медитерана путем мишљења и препорука. Баве се сљедећим питањима:
Стални комитет за политичку и безбједносну сарадњу (Први комитет) – регионална стабилност: Односи између медитеранских партнера засновани на осам принципа (уздржавање од употребе силе, мирно рјешавање међународних спорова, неповредивост граница и територијалног интегритета држава, право народа на самоопредјељење и живот у миру на својим територијама у оквиру међународно признатих граница, суверена једнакост држава и немијешање у унутрашње послове, поштовање људских права, сарадња међу државама те испуњавање међународних обавеза), питања мира, безбједности и стабилности, мјере изградње повјерења, контрола наоружања и разоружање, поштовање међународног хуманитарног права и борба против тероризма.
Стални комитет за економску, социјалну и сарадњу у области заштите животне средине (Други комитет) – заједнички развој и партнерство: глобализација, економија, трговина, дугови, индустрија, пољопривреда, риболов, запошљавање и миграције, популација, сиромаштво, људска насеља, водени и енергетски ресурси, дезертификација земљишта и заштита животне средине, туризам, саобраћај, наука, технологија и технолошке иновације.
Стални комитет за дијалог између цивилизација и људских права (Трећи комитет): Узајамно поштовање и толеранција, демократија, људска права, равноправност полова, права дјеце и мањина, образовање, култура и насљеђе, спорт, медији и информације, те дијалог међу религијама.
Парламентарна скупштина БиХ пуноправна је чланица и активно учествује у раду ове парламентарне асоцијације путем трочлане делегације. С обзиром да су земље унутар ПСМ-а подијељене на двије геополитичке групације – сјевер и југ, Босна и Херцеговина припада сјеверној геополитичкој групацији.
Државе чланице ПСМ-а: Албанија, Алжир, Андора, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Египат, Француска, Грчка, Хрватска, Израел, Италија, Јордан, Либан, Либијска Арапска Џамахирија, Малта, Монако, Мароко, Кипар, Палестина, Португал, Србија, Словенија, Сиријска Арапска Република, Македонија, Тунис, Турска
Једна од иницијатива потеклих из Парламентарне скупштине Медитерана јесте обиљежавање 21. марта као Дана Медитерана
Службени језици Скупштине су енглески, француски и арапски
Парламентарна скупштина Медитерана (ПСМ)
Parliamentary Assembly of the Mediterranean
Парламентарна скупштина Медитерана израсла је из Конференције о безбједности и сарадњи на Медитерану, која се од 1990. године одвијала под окриљем Интерпарламентарне уније. У Грчкој (Нафплион) 2005. године одржана је посљедња Конференција о безбједности и сарадњи на Медитерану на којој је прихваћен статут Парламентарне скупштине Медитерана. Основна мисија Парламентарне скупштине Медитерана је окупљање представника медитеранских народа ради успостављања сарадње, дијалога и бољег разумијавања. ПСМ тренутно окупља 26 држава чланица које у Скупштини имају једнака права, а баве се свим питањима и доносе важне одлуке за све земље у региону.
Циљ Парламентарне скупштине је унапређење политичког дијалога, подстицање културне и економске размјене, продубљивање демократије и владавине права, поштовање људских права.
Парламентарном скупштином Медитерана руководи и координира Биро, који чини осам представника који једнако заступају сјеверне и јужне земље региона. Преферира се да се одлуке у Скупштини доносе једногласно, или, алтернативно, већинским гласањем. У оквиру Скупштине дјелују три стална комитета која се баве политичким, економским и социјалним питањима. Статутом Скупштине такође је предвиђено успостављање ад хок комитета или специјалних радних група. Скупштину и њена оперативна тијела опслужује Секретаријат. Сједиште Секретаријата Парламентарне скупштине Медитерана је на Малти.
Парламентарна скупштина Медитерана је идеално мјесто за организовање дискусија између парламентарних заступника, актера цивилног друштва и приватног сектора и политичара. Циљ јој је да постане парламентарни центар за усавршавање о медитеранским питањима. Комитети ПСМ-а редовно се састају како би дискутовали о бројним питањима која се односе на културне, економске, политичке и друштвене услове у региону. Та питања укључују регионалну стабилност, културни дијалог и добро управљање.
Према Статуту Парламентарне скупштине Медитерана, Скупштина се састаје једном годишње на редовном засједању. У правилу, домаћин годишњег засједања је једна од држава чланица. Састав Скупштине и процес одлучивања воде се принципом једнакости држава чланица. Делегације парламената држава чланица имају највише пет чланова и треба да имају представнике оба пола. Свака делегација има право на пет гласова, уз услов да су присутна најмање два члана делегације. Ако је присутан само један члан делегације, има право на само један глас. Одлуке у Скупштини доносе се консензусом, а у случајевима када није могуће постићи консензус, Скупштина доноси одлуке већином од 4/5. Скупштина бира предсједника и четири потпредсједника на период од двије године, као и предсједнике сталних комитета.
Биро је одговоран за координацију и припрему активности Скупштине и њених комитета, те помаже предсједнику у обављању његових функција. Биро чине предсједник Скупштине, четири потпредсједника и предсједници три стална комитета. Предсједник Скупштине сазива Биро најмање три пута годишње или када то сматра неопходним. Одлуке Бироа доносе се консензусом. Биро је одговоран за: давање препорука о пријему чланова у Скупштину, као и суспензији њиховог чланства, предлагање мјеста и датума одржавања сједница Скупштине, као и других састанака, утврђивање надлежности сталних комитета, припремање годишњег програма рада и буџета, усвајање завршног рачуна за претходну фискалну годину (на препоруку именованих ревизора), предлагање кандидата за мјесто генералног секретара, именовање амбасадора добре воље на предлог ПСМ-а.
Стални комитети приремају рад Парламентарне скуштине Медитерана путем мишљења и препорука. Баве се сљедећим питањима:
Стални комитет за политичку и безбједносну сарадњу (Први комитет) – регионална стабилност: Односи између медитеранских партнера засновани на осам принципа (уздржавање од употребе силе, мирно рјешавање међународних спорова, неповредивост граница и територијалног интегритета држава, право народа на самоопредјељење и живот у миру на својим територијама у оквиру међународно признатих граница, суверена једнакост држава и немијешање у унутрашње послове, поштовање људских права, сарадња међу државама те испуњавање међународних обавеза), питања мира, безбједности и стабилности, мјере изградње повјерења, контрола наоружања и разоружање, поштовање међународног хуманитарног права и борба против тероризма.
Стални комитет за економску, социјалну и сарадњу у области заштите животне средине (Други комитет) – заједнички развој и партнерство: глобализација, економија, трговина, дугови, индустрија, пољопривреда, риболов, запошљавање и миграције, популација, сиромаштво, људска насеља, водени и енергетски ресурси, дезертификација земљишта и заштита животне средине, туризам, саобраћај, наука, технологија и технолошке иновације.
Стални комитет за дијалог између цивилизација и људских права (Трећи комитет): Узајамно поштовање и толеранција, демократија, људска права, равноправност полова, права дјеце и мањина, образовање, култура и насљеђе, спорт, медији и информације, те дијалог међу религијама.
Парламентарна скупштина БиХ пуноправна је чланица и активно учествује у раду ове парламентарне асоцијације путем трочлане делегације. С обзиром да су земље унутар ПСМ-а подијељене на двије геополитичке групације – сјевер и југ, Босна и Херцеговина припада сјеверној геополитичкој групацији.
Државе чланице ПСМ-а: Албанија, Алжир, Андора, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Египат, Француска, Грчка, Хрватска, Израел, Италија, Јордан, Либан, Либијска Арапска Џамахирија, Малта, Монако, Мароко, Кипар, Палестина, Португал, Србија, Словенија, Сиријска Арапска Република, Македонија, Тунис, Турска
Једна од иницијатива потеклих из Парламентарне скупштине Медитерана јесте обиљежавање 21. марта као Дана Медитерана
Службени језици Скупштине су енглески, француски и арапски