ОБРАЋАЊЕ АЗРЕ ХАЏИАХМЕТОВИЋ, ЧЛАНА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ПСБИХ ПРИ ПАРЛАМЕНТАРНОЈ СКУПШТИНИ САВЈЕТА ЕВРОПЕ

У оквиру данашње дебате „Функционисање демократских институција у Босни и Херцеговини“ учесницима се обратила и члан Делегације Парламентарне скупштине БиХ при Парламентарној скупштини Савјета Европе, Азра Хаџиахметовић. Садржај говора преносимо у цјелини:

„Дозволите ми да на почетку поздравим данашњу расправу о БиХ и изразим наду да ће подстћи мное на размишљање о рјешавању проблема везаних за моју земљу. Овај одличан извјештај, нажалост не кореспондира и одличном тању у БиХ. Али, као што знамо, за ружну слику у огледалу, не треба кривити огледло. Због тога честитам извјестиоцима – госп. M. Cavusoglu i gosp. K. Sasiju на добро осликаним проблемима, објективној анализи и селекцији приоритета потребне акције.

Да је уставна материја од посебне важности за БиХ, говори и оцјен сваког проблематичног подручја анализе у овом извјештају која говори да је БиХ мало напредовала и да одсуство уставних реформи негативно утиче на функционисање демокатских институција и провођење реформи у другим областима. На такве констатације можемо наићи и у оцјенама стања у Бриселу, Washingtonu и др. И ми у БиХ свјесни смо овог проблема. Одатле и логично питање: Зашто?
Зашто се и након петнаест година од потписивања Дејтонског мировног споразума и огромног ангажмана међународне заједнице изричу овакве оцјене? Какот о да више пута инициране расправе о уставним промјенама нису дале резултате? Зашто су у расправама ове врсте унутар БиХ најспорнија питања везана за подручја о којима су се раније очитовали и ова Скупштина, Венецијанска комисија, Суд за људска права, Европска унија, Вијеће за имплементацију мира, Амерички конгрес и др?
Како то да свако јачање аргумената у прилог неопходних промјена истовремено јача политичке тензије и антидејтонски реторику, отварајући врата за политиканске маневре ентитета у коме су блокада, опструкција, подривање уставног поретка и сл. постали саставни дио нађег живота?
Као што знате, уз снажан ангажман међународне заједнице, посебно САД, 1995. потписаан је Дејтонски мировни споразум који саржи неколико анекса исте специфичне тежине – нпр. Анекс IV који се односи на Устав, Анекс VII – регулише повратак избјеглица и расељених, Анекс X – односи се на улогу међународне заједнице, посебно ОХР.
Данас, 15 година послије, носимо се са проблемима неимплементације Анекса VII. Како наглшава и овај извјештај, 120 000 расељених особа у БиХ чека на повртак. Уз то, имамо и ентитетски вето на Стратегију за повратак и потпуно одсуство заједничког интереса да се овај проблем ријеши, одакле и проблеми везани за попис становништва, како и извјештај наводи .
Да се расправа о уставним промјенама мора смјестити у глобални контекст испуњавања циљева Дејтонског мировног споразума, говори и ситуација коју имамо као резултат имплементације овог Анекса.Подсјећам, дејтонска уставна структура предвиђа да се БиХ састоји од два мултиетничка ентитета. Нажалост, опструкције повратка избјеглица створиле су готово моноетничку слику ентитета РС, што је отворило низ других проблема. Тако је начин доношења одлука претворио ентитетско гласање у етничко, повећевајући неједнакости у БиХ. Етнички монопол у РС појачан и политичким монополом једне странке, резултирало је монополским понашањем у БиХ. Функционисање државних институција, реформе, европски пут, улога међународне заједнице, као нпр. страних судија и тужилаца, ОХР, дозиране су вољом РС.
У оваквој ситуацији апели локалним политичарима да сами промијене уставну структуру изгледају као позиви на статус qуо. Ово тим више што се и свако јачање државних институција, од стране РС тумачи унитаризмом, централизацијом и слично.
Пажљиви аналитичар овог извјештаја пронаћи ће многе аргументе у прилог оваквим констатацијама.
Даме и господо,
Дозволите ми да на крају посебно подвучем потребу новог приступа и нових уставних рјешења, на које позива и овај извјештај. Амбијент у којем живимо дио је међународног ангажмана на мировном споразуму. Стога је илузија очекивати да ми сами можемо изаћи из ових проблема. Потребан је озбиљан и хитан ангажман међународних институција, партннера и пријатељских земаља. Ми у БиХ не очекујемо ништа виђе од нормалног животног амбијента и ништа мање од уобичајених стандарда на које се и ви позивате.( крај)