Иницијатива Дениса Бећировића у вези с достављањем текста Закона о забрани свих неофашистичких организација и употребе њихових симбола, укључујући и забрану усташких и четничких организација као и оних које се наслањају на традицију Ханџар дивизије

У намјери да покрене борбу против употребе језика мржње, расизма, ксенофобије, антисемитизма, шовинизма и сваког другог облика распиривања  нетолеранције и екстремистичких погледа, а с циљем спријечавања ширења најмрачнијих нацифашистичких идеологија и појава, Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине усваја иницијативу којом задужује Вијеће министара Босне и Херцеговине да изради и Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине достави текст Закона о забрани свих неофашистичких организација и употребе њихових симбола, укључујући забрану усташких и четничких организација, као и оних које се наслањају на традицију Ханџар дивизије. Рок за достављање закона у парламентарну процедуру је најкасније шест мјесеци од дана усвајања наведене иницијативе.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИНИЦИЈАТИВЕ:

Бројни међународни документи (Уједињених народа и Вијећа Европе) говоре о потреби спречавања дјеловања оних снага које шире ¨говор мржње¨ на свим нивоима друштва. Наша земља мора имати политичке воље да се ухвати у коштац са проблемемом јавног испољавања и ширења фашизма и дискриминације, као и са чињеницом да босанскохерцеговачко законодавство има бројне мањкавости које га онемогућавају да се ефикасно бори против ових друштвено штетних појава.

Повеља Уједињених народа, усвојена 1945. године, параграфом (ц) чланом 55. обавезује све чланице на ''поштивање људских права и темељних слобода ... без разликовања расе, спола, језика или вјере''.

Темељни документ Уједињених народа о људским правима, Опћа декларација о људским правима, у члановима 1. и 2. свим људима гарантује слободу и једнакост у достојанству и правима без обзира на ''било какву разлику као што је раса, боја коже, спол, језик, вјера, политичко или неко друго опредјељење, национално или друштвено поријекло, власништво, рођење или неки други статус''.

Међународни пакт о грађанским и полтичким правима чланом 20. налаже свим потписницима да ''законом забране сваку ратну пропаганду'', те ''свако заговарање националне, расне или вјерске мржње која представља потицање на дискриминацију, непријатељство или насиље''. Исто тако, чланом 26. свим људима, без обзира на горе наведене разлике, гарантује се једнака законска заштита од дискриминације. У Опћем коментару 11. који се односи на члан 20. Пакта додатно се појашњава да ''члан 20. може потпуно ступити на снагу само ако постоји (национални) закон из којег је очито да су описана пропаганда и заговарање у супротности са јавном политиком, и ако постоје прикладне мјере санкционирања у случају кршења тог закона'' (CCPR General coment 11.29/07/83.).

У закључцима Свјетске конференције о људским правима, одржане у Бечу 25. јуна 1993. године, на којој су учествовали и представници земаља чланица Вијећа Европе, изражава се забринутост због учесталих појава расизма, те се снажно апелира на ''све Владе да хитно развију мјере спречавања и борбе против свих облика и манифестација расизма, ксенофобије и нетолеранције, гдје је то потребно одговарајућим законским мјерама, укључујући казнене мјере, те оснивањем националних институција за борбу против таквих феномена'' (Бечка декларација и програм дјеловања; Б Једнакост, достојанство и толеранција; 1. Расизам, расна дискриминација, ксенофобија и други облици нетолеранције).

Темељни документ за борбу против расизма и нетолеранције је Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације, коју је Генерална скупштина Уједињених народа усвојила 1965. године. Овај докуменат предлаже различите конкретне мјере борбе против расне дискриминације и ''говора мржње''. У члану 4. чланице се обавезују да ће прогласити казненим дјелом ''свако ширење идеја засновано на расној надмоћности или мржњи, потицање на расну дискриминацију , сваки чин насиља или потицања на насиље против било које расе или групе особа друге боје коже или етничког поријекла