ОТВОРЕНО ПИСМО ПОСЛАНИКА ДЕНИСА БЕЋИРОВИЋА УПУЋЕНОГ У ПОВОДУ ПИСМА ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕГ ПРЕДСТАВНИЧКОГ ДОМА ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БиХ

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Денис Бећировић упутио је отворено писмо у поводу писма предсједавајућег Представничког дома, Милорада Живковића генералном секретару Савјета Европе Terry Davisu

"Обзиром да се предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ обратио Генералном секретару Вијећа Европе са низом дезинформација о стању и приликама у БиХ, као и да се упустио у непримјерено и „авантуристичко“ тумачење мандата Високог представника, неопходно је да се највиши орган законодавне власти у БиХ огради од оваквог неусаглашеног комуницирања са представницима Вијећа Европе.

Индикативна је и чињеница да предсједавајући Представничког дома у писму од 21.11.2007. године није нагласио да се обраћа у своје лично име, већ напротив, на крају писма наводи да је у питању „наш позив на поштивање правде и демократије“.

Због тога је нужно поставити неколико принципјелних питања:
- У чије име се предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ обратио Генералном секретару Вијећа Европе ?
- Да ли је за садржину писма консултовао остале чланове Колегија Представничког дома ?
- Ако није, зашто се нико од осталих чланова Колегија није оградио од овог писма?
- Да ли се оваквим начином рада инаугурира нова пракса да се мимо знања, сагласности и одлука Парламента једнострано информишу представници Вијећа Европе и други представници страних земаља?
- И на крају, да ли је предсједавајући Представничког дома овлаштени представник који треба да Вијећу Европе тумачи Опћи оквирни Споразум за мир у Босни и Херцеговини, Анекс 10 поменутог споразума и мандат Високог представника?
Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ је неаргументовано и неовлаштено оптужио Високог предствника да крши Опћи оквирни Споразум за мир у Босни и Херцеговини. При томе, није навео у свом обраћању Генералном секретару Вијећа Европе неколико важних и незаобилазних чињеница:
1. Мандат високог представника прецизиран је у Анексом 10, у којем се Високи представник проглашава коначним ауторитетом у земљи за тумачење споразума о имплементацији цивилног дијела мировног споразума. Високог представника предлаже управни одбор ПИЦ-а, а именовање потврђује Вијеће сигурности Уједињених нација, које је одобрило Дејтонски мировни споразум као и распоређивање међународних трупа у БиХ.

2. Чланом II Анекса 10 Дејтонског мировног споразума Високом представнику се , између осталог, ставља у задатак да:
• Прати имплементацију Мировног споразума;
• Остварује блиске контакте са странама потписницама Споразума у циљу афирмације пуног поштивања свих цивилних аспеката Мировног споразума;
• Помогне, када то сматра неопходним, у рјешавању свих потешкоћа које се јављају у вези са имплементацијом цивилног дијела Споразума;
• Подноси периодичне извјештаје о постигнутом напретку Уједињеним нацијама, Европској унији, Сједињеним америчким државама, Руској Федерацији другим заинтересираним владама, странама и организацијама;
• Врши координацију активности међународних цивилних организација и агенција у Босни и Херцеговини с циљем ефикасније имплементације цивилних аспеката Мировног споразума;

3. Ангажман Високог представника у политичком животу БиХ се мијењао и развијао у складу са мандатом и тежиштем интересовања сходно захтјевима Вијећа за имплементацију мира. Тренутно је један од основних задатака високог представника да осигура да државне институције функционирају ефикасно и одговорно.

4. Један од најважнијих догађаја у процесу имплементације мира био је састанак PIC-а у Бону у децембру 1997. године. Разрађујући Анекс 10 Дејтонског мировног споразума, PIC је затражио од високог представника да смијени са дужности све јавне званичнике који крше законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум, те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела БиХ.

Посебно забрињава крајње неодговорно, једнострано и нетачно информисање као и представљане политичког расположења и размишљања већине грађана Босне и Херцеговине у вези са Одлуком о измјенама и допунама Закона о Вијећу министара БиХ коју је донио Високи представник.
Очигледно је да се ради о незапамћеном и скандалозном дезинформисању Генералног секретара Вијећа Европе, без било каквог става, мишљења или препоруке Парламентарне скупштине БиХ.
С обзиром да је оваквим чином нанесена штета угледу и дигнитету Парламентарне скупштине БиХ, али и штета у комуникацији БиХ са Вијећем Европе, због нетачног приказивања стања у земљи, најмање што се може учинити је ограђивање Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ од личних оцјена и ставова предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорада Живковића.
Такођер, треба истаћи да је предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, поред свих других пропуста, грубо прекршио и пословник Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.
Наиме, чланом 27. наведеног Пословника прецизно су утврђене дужности предсједавајућег, из чега се јасно може закључити да је писмо предсједавајућег од 21.11.2007. године изван пословничких овлаштења и дужности предсједавајућег. Дакле, ради се о додатној отежавајућој околности, јер је предсједавајући дужан да брине о примјени овог пословника.
Зато се оправдано поставља питање, како је могуће да се у будућем раду о поштивању пословника брине актуелни предсједавајући, када је исти начинио овако флагрантну повреду пословника?
И на крају, може се поставити и питање зашто се предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ обратио Генералном секретару Вијећа Европе, када је исти јасно изложио своје ставове у обраћању Парламентарној скупштини БиХ на 6. заједничкој сједници, 30.10.2007. године?
Том приликом он је истакао: „ Постојећи Устав садржи превише могућности за опструирање процеса доношења одлука а те могућности користе се и злоупотребљавају пречесто и сад и у прошлости. Како ја то схватам, управо је то разлог што је Високи представник донио одлуку од 19. октобра.
Онима којима се та одлука не допада, морам рећи учините ви да постане непотребно да било ко за вас доноси одлуке које бисте ви сами требали доносити“." (крај)