У Парламентарној скупштини БиХ одржан Округли сто на тему “Промеморија 30. годишњице геноцида у Сребреници”

У Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине (ПСБиХ) данас је, у организацији Мјешовитог клуба посланика, одржан Округли сто на тему: "Промеморија 30. годишњице геноцида у Сребреници". Овај догађај, први пут организован у институцијама БиХ након усвајања Резолуције Уједињених нација (УН) о геноциду у Сребреници, окупио је високе званичнике, представнике међународних организација, преживјеле жртве, представнике академске заједнице и активисте цивилног друштва с циљем подизања свијести и наглашавања важности сјећања, едукације и превенције будућих злочина.

Отварајући Округли сто, посланик у Представничком дому ПСБиХ Шемсудин Мехмедовић истакао је да је ово значајан догађај у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, гдје се по први пут обиљежава сјећање на геноцид у Сребреници након усвојене Резолуције УН-а. Нагласио је важност овог момента за историјско и институционално памћење на геноцид у Сребреници у контексту усвојене Резолуције Генералне скупштине УН-а 78/282 од 23. маја 2024. године.

У Резолуцији УН-а о геноциду у Сребреници, усвојеној од стране Генералне скупштине УН-а, јасно је наведено да се 11. јули проглашава Међународним даном сјећања на геноцид у Сребреници. С тим у вези, на Округлом столу је наглашена и обавеза свих држава чланица УН-а да "проучавају утврђене чињенице, те посебно и кроз образовне системе, чувају сјећање на ова тешка дешавања која су обиљежила прошли вијек".

Говорници су подсјетили да је геноцид у Сребреници почињен над бошњачким становништвом у Источној Босни у јулу 1995. године, представљајући једно од најтрагичнијих поглавља савремене историје.

Геноцид у Сребреници није био чин насумичног дивљаштва или пуки трагични исход агресије на Босну и Херцеговину. То је био плански и координирани злочин који је укључивао војно-политички, бирократски и индустријски апарат Републике Српске и Србије, речено је на Округлом столу.

Учесници су оштро осудили континуирано присутно негирање и ревизионизам геноцида на локалном, регионалном, па и глобалном нивоу. Истакнуто је да порицање геноцида није право на 'другачије мишљење' и да негирање геноцида, често праћено говором мржње и величањем ратних злочинаца, вријеђа жртве и преживјеле и подрива темеље помирења, речено је на овом Округлом столу. 

Наглашено је да је порицање геноцида "софистицирана, добро осмишљена и међународно координирана политичка стратегија", чији је циљ стварање "информацијског хаоса" и "алтернативне стварности".

Учесници Округлог стола упутили су позив предсједнику Србије Александру Вучићу и Републици Србији, као чланици УН-а, да "испоштују налоге из усвојене Резолуције о Сребреници од стране Генералне скупштине УН-а", те да "прихвате и признају Резолуцију као своју". Позвали су институције Србије, односно предсједника Србије Александра Вучића, да заједнички крену у изградњу нових предуслова за осигурање стабилности, разумијевања, поштивања и мира у региону.

Обиљежавање 30. годишњице геноцида у Сребреници 2025. године прилика је да се пошаље снажна порука о важности истине, правде и суочавања с прошлошћу, рекли су учесници Округлог стола и закључили да је то ултимативни одговор на дехуманизирајућу логику геноцида и цинизам његових порицатеља и глорификатора.

Осим посланика Мјешовитог клуба у Представничком дому ПСБиХ Шемсудина Мехмедовића и Јасмина Емрића, на Округлом столу учествовали су и свједок геноцида у Сребреници Садик Ахметовић, др. сц. Зилха Масталић, као и некадашњи дугогодишњи официр за везу с Међународним кривичним судом за бившу Југославију Амир Ахмић. (крај)