Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ др Драган Човић обратио се учесницима 14. сусрета Удружења европских сената


Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Драган Човић и замјеник предсједавајућег Дома Огњен Тадић присуствују Четрнаестом сусрету Удружења европских сената који се одржава данас у Паризу.
Основна тема овогодишњег засједања Удружења европских сената је "Одолијевање међународној економској и финансијској кризи: какву улогу имају парламенти, а нарочито горњи домови у Европи“.
У оквиру прве сесије "Имају ли парламенти улогу супервизора у управљању евро зоном?” учесницима се обратио предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ др Драган Човић.

Обраћање предсједавајућег Драгана Човића преносимо у цјелости:

"Поштовани господине предсједниче Сената Републике Француске
Уважени предсједници и замјеници предсједника парламената,
Ваше ексцеленције,
Даме и господо,

Уз задовољство за назочност 14. сусрету Удруге еуропских сената, користим ову пригоду захвалити се нашим домаћинима за срдачну добродошлицу и честитати на успјешном организирању овог засиједања.
Значај овогодишњег сусрета је тим већи јер се разматра тема од највишег парламентарног и институционалног интереса. То је одлична пригода за изношење и размјену стајалишта, конструктивну расправу и дефинирање закључака, што ће засигурно свим судионицима бити од великог значаја.
Овај као и сви претходни сусрети Удруге еуропских сената су свакако и изванредна пригода за јачање и унапрјеђење сурадње између представника земаља судионика. Стога вас, у име Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и у своје особно име, срдачно поздрављам.
Иако је Босна и Херцеговина још увијек далеко од чланства у ЕУ, а посебице од чланства у еуро зони, као и све друге еуропске државе изложена је свим негативним утјецајима везаним за финанцијску и економску кризу у Еуропи. Господарство Босне и Херцеговине је толико везано и овисно о господарству ЕУ, тако да је и „Стандард анд Поорс“, у својој анализи, ставио Босну и Херцеговину на треће мјесто љествице држава средишње и источне Еуропе према изложености њиховог господарства на збивања у еуро зони.

Према анализи „Standard and Poors“, државе ове регије које нису чланице еуро зоне, њих укупно 19, рангиране су по осјетљивости на поремећаје у приливу капитала из еуро зоне, тако да је Босна и Херцеговине сврстана на треће мјесто, након Турске и Мађарске. Рањивост нашег господарства на збивања у еуро зони испољава се преко трговинске размјене и кретања БДП, те доводи до повећања разине јавног дуга и снижења кредитног рејтинга. Сасвим је логично да на нас утјече пад разине потражње у еуро зони за робама из средишње и источне Еуропе, као и смањење подршке банака из еуро зоне филијалама у Босни и Херцеговини.

Монетарна политика Босне и Херцеговине темељи се на начелу Currency Boarda; начелу које подразумијева да за нашу валуту постоји пуно покриће у конвертибилним девизним средствима по фиксном течају (1 KM = 0,51129 EUR). Везивањем вриједности наше валуте за вриједност Еура, одређена је апсолутна повезаност нашег финанцијског сустава с еуро зоном, као и овисност о стабилности Еура.

Управо због ових разлога, поздрављамо одлуке еуропских лидера из еуро зоне да подрже план канцеларке Merkel и предсједника Sarkozya о увођењу обвезујућих правила усмјерених к осигурању фискалне и економске дисциплине, те економској интеграцији еуро зоне. Француско-њемачки приједлог је осигурао стабилност Еура кроз увођење средишње супервизије прорачуна држава чланица, али и кроз увођење Еуропског стабилизацијског механизма с одговарајућим кредитним капацитетима. Балансирани прорачуни држава чланица еуро зоне једини су начин на који се могу избјећи будуће дужничке кризе и слабљење Еура, те је увођење додатних контрола, надзора, али и санкција нужно за опстанак еуропског господарства, али и ЕУ уопће.

Овај план додатно даје и на важности раније извршеној реформи супервизије на разини ЕУ, прецизније увођењу Еуропског сустава финанцијске супервизије и формирању Еуропских супервизорских установа (ESA). Уз Еуропски одбор за суставни ризик (ESRB), успостављен је сустав који ће пружити бољу заштиту од могућих банкарских криза или колапса осигуравајућих друштава, те истовремено ојачати јединствено тржиште финанцијских услуга ЕУ и послати бољи сигнал инвеститорима. На овај начин је осигуран надзор над методама које примјењују национални супервизори у проведби својих обвеза из ЕУ закона.

Очигледно је да се без одговарајуће супервизије финанцијског сустава ЕУ не може имати макро-пруденцијални преглед финанцијских активности који би омогућио да се сузбије или ублажи системски ризик финанцијске стабилности у ЕУ. Изграђени сустав супервизије омогућава несметано функционирање унутарњег тржишта, као једног од главних ступова ЕУ, а тиме и осигурава допринос финанцијског сектора укупном економском расту. У свему наведеном, не смије се заборавити и пресудна улога Еуропске средишње банке.

У свези односа с националним ауторитетима за супервизију, нове ће Еуропске супервизијске установе имати важну улогу у изради заједничког правилника за финанцијску супервизију за сва национална тијела, а који ће развити и ускладити техничке стандарде у областима дефинираним ЕУ легислативом. Такођер, припремит ће се и обвезујуће упуте које ће имати за функцију помоћи националним тијелима у доношењу одлука.

Трендови на стварању механизама финанцијске супервизије на разини ЕУ довели су до појаве мишљења о потреби за стварним пан-еуропским супервизорским ауторитетом. Овакве идеје темеље се на наученим лекцијама из посљедње финанцијске кризе која је демонстрирала чињеницу да је постојање националних супервизија, с једне стране, и интегрираног финанцијског тржишта ЕУ, као и јединствене валуте, с друге стране, једноставно неодрживо. Због тога се предлаже или одржавање јединственог тржишта и еуро зоне, уз увођење кореспондирајућег супервизорског оквира на ЕУ разини, или поновна фрагментација јединственог финанцијског тржишта и еуро зоне.

Међутим, редовита супервизија може бити урађена искључиво на националној разини, гдје практично „на терену“ већ постоји снажна локална традиција. Постојање еуропских ауторитета за супервизију је потребно због развитка техничких стандарда који ће се примјењивати на цијелом територију ЕУ, као и за рјешавање могућих сукоба надлежности између националних супервизора, што очигледно значи да постојање супервизора на ЕУ разини представља додану вриједност.
Наравно национални парламенти доносе законе којима се регулира оснивање и рад националних супервизора, а парламенти су мјеста на којима се одлучује о извјешћима и раду националних супервизорских ауторитета. Тиме је осигуран стални надзор али и одговорност националних парламента за процес супервизије. Квалитетна национална супервизија у државама чланицама еуро зоне има пресудно значење за стабилност финанцијског сустава цјелокупне ЕУ. Постојање супра ауторитета за супервизију не би представљало јемство од избијања финанцијских криза, а посебице не у случају када се ради о глобалним утјецајима на економску стабилност. Нитко не може гарантирати да би постојање сустава супервизије које данас имамо на ЕУ разини, у вријеме избијања финанцијске кризе у САД били заштита за финанцијски сустав ЕУ.

Парламенти прије свега имају опћу улогу демократских супервизора и мјеродавни су за цјелокупне финанцијске и економске активности на националној разини. Доношење одговарајућих закона из финанцијског сектора, а прије свега прорачуна, даје националним парламентима позицију у којима они представљају темеље самог финанцијског сустава унутар Еуропе. Због тога, сами парламенти морају наметнути и обвезу одговорног понашања и балансираног управљања финанцијама. Јавна потрошња и вањски дуг представљају подручја у којима национални парламенти могу дјеловати као супервизори еx-анте и тиме наметнути строге стандарде у планирању и управљању јавним финанцијама. Као највише демократске институције, ипак имају непосредни мандат грађана ЕУ да кроз своје одлуке воде и укупну политику ЕУ.

И искуство Парламентарне скупштине БиХ показало је да национални парламенти морају подузети потребне активности на сузбијању и ублажавању економске кризе. Тако је и горњи дом нашег парламента био носитељ и предлагач бројних мјера које су осигуравале финанцијску стабилност, те вршио контролу над финанцијским токовима у нашој земљи, иако у наведеном није имао помоћ механизама којима се могу служити државе чланице ЕУ.

Поштоване колегице и колеге,

Ево на концу, још једанпут, у име Изасланства наше земље, истичем задовољство што имамо пригоду судјеловати у раду 14. по реду сусрета Удруге еуропских парламената те изнијети стајалишта, размијенити мишљења и свакако дати допринос у разматрању ове актуалне теме.
Вјерујем како ће и овогодишње засиједање са свим планираним садржајима створити простор за даљњи наставак узајамно корисне интеракције како на пољу економије тако и у свим другим важним подручјима живота и функционирања.
Судјеловање институција Босне и Херцеговине на овако значајним скуповима сигурно је добро и корисно искуство те несебична потпора на нашем путу у пуноправно чланство у Еуропску унију.
Свако вам добро желим и хвала за позорност!" (крај)