Обраћање предсједавајућег Представничког дома др Милорада Живковића на Десетој конференцији предсједника парламената земаља чланица Јадранско-јонске иницијативе


Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Милорад Живковић обратио се данас учесницима Десете конференције предсједника парламената земаља чланица Јадранско-јонске иницијативе која се одржава у Београду.
„Јачање улоге парламената у развоју регионалне сарадње“ основна је тема конференције на којој учествују представници парламента земаља чланица Јадранско-јонске иницијативе: БиХ, Србија, Хрватска, Црна Гора, Албанија, Словенија, Грчка и Италија. По окончању скупа предвиђено је усвајање заједничке декларације.

Говор предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ др Милорада Живковића преносимо у цјелини:

"Поштована предсједнице Ђукић-Дејановић,
Поштоване колеге предсједници парламената земаља чланица Јадранско-јонске иницијативе,
Колегице и колеге посланици,
Ваше екселенције,
Представници медија,

На почетку овог уводног излагања хтио бих се захвалити Народној скупштини Републике Србије на срдачној добродошлици и уваженој предсједници др.Ђукић Дејановић на одличној организацији ове Десете конференције предсједника парламената земаља чланица Јадранско јонске иницијативе која долази, на неки начин, као одличан резиме уочи годишњице предсједавања Србије овом иницијативом.
Надам се да ћемо у конструктивном и отвореном дијалогу и размјени мишљења и искустава, па зашто не и конструктивним критикама и самокритикама, одговорити захтјевној теми данашње конференције која омогућава, нама парламентарцима из окружења да се заложимо за јачање улоге највиших законодавних тијела у развоју регионалне сарадње.

Даћу себи за право да кажем да политичка теорија али и пракса показују да без обзира на уставну и сваку другу врховну ауторативну улогу парламената у свакој демократији па и у нашој/нашима, стање у стварном животу је помало другачије. Наиме, извршна власт је та, жељели ми то признати или не, која је најприсутнија у јавности и животима грађана, па се неријетко чини да је и, сама по себи, много битнија или пак се таквом жели представити.Како иза себе има парламент, као алиби за све учињено или често и пропуштено, често се дешава да је за све добро заслужна извршна власт,а неријетко за пропусте се криви парламент. Он је тај који је нешто одобрио или пропустио да реагује. Истовремено, вјерујем да је то у свим земљама тако, а у БиХ посебно наглашено, судска власт процесе најчешће посматра са стране и чека прилику да на пропустима или прве или друге власти себе наметне као јединог независног стуба власти од постојећа три и истинског чувара демократије и правног поретка.

Даме и господо, на жалост, уз три наведена, у Босни и Херцеговини постоји и посебан стуб власти који се не наслања ни на један од наведених, а зове се Канцеларија Високог представника.Она је неријетко у прошлости била и законодавац, и извршилац али и арбитар и тужилац и судија. Срећом, њихово вријеме је прошло и само се чека да им неко то и формално саопшти како би се суверенитет вратио демократски изабраним органима и тијелима државе без икаквог уплива или интервенција од стране међународне заједнице, до сада, свеприсутне и свемоћне у БиХ још од почетка, током и након окончања трагичног сукоба у региону.

Колегице и колеге, комплексни су данашњи политички односи и у самим државама из којих долазимо што компликује увелико и односе у регији. Зато је и сваки покушај промовисања и залагања за сарадњу истински искорак напријед.
Мислим да на пољу регионалне сарадње парламенти нису, до сада, дали све од себе и свакако не довољно. Наравно, нипошто не желим довести у питање низ билатералних и мултилатералних сусрета на којима смо скупа учествовали али очекивани резултати свих усвојених, потписаних докумената нису у потпуности остварени или су резултати скромни. Наше жеље и очекивања су била велика, али се тешко долазило до помака.Можда смо погријешили у приступу. Можда би било добро да малим корацима дођемо до великог, заданог циља којем сви стремимо и, надам се, имамо широку сагласност око истог - јаче регионалне сарадње. Позивам вас да се свакодневно посветимо ипуњавању мноштва малих циљева које чине живот нашим грађанима једноставнији, јефтинији, а регион јачим и повезанијим.

Нека ово буде и скуп са којег би могло бити договорен начин сарадње и облик имплементације општег правног инструментарија за усклађивање домаћих права са комунитарним прописима. Свака помоћ оних који су на овом путу отишли даље је драгоцјена, кренимо од превођења стотина и хиљада страница ацqуисса па надаље. Сама сарадња у области преноса директива и уредби ЕУ у наша законодавства би нам уштедила много новца и времена поготово од стране оних који су посао почели и одмакли у истом, а нешто тако тек предстоји БиХ и Парламентарној Скупштини на чијем сам челу.
Комисије и одбори за европске интеграције би требали да се чешће састају и да усаглашавају, договарају евентуалне ставове или заједничке интересе које желимо изпреговарати с Бриселом, без жеље да се ово протумачи као стварање неке нове политичке заједнице која би говорила једним гласом, напросто, уз очување индивидуалних надлежности једни другима много можемо помоћи на заједничком путу.

Такође, даме и господо предсједници, позивам Вас да искористимо предности ове глобалне ере дигитализације и увежемо наше архиве и библиотеке како бисмо их могли онлине користити интерно једни од других као и посебне фолдере са законодавством, службеним гласилима или међународним активностима. Имати приступ тим фолдерима је огромна уштеда енергије, времена и других ресурса, а није неостварива.

Појачана сарадња у области заштите околине је такође важан сегмент нашег интересовања и позивам вас да се данас фокусирамо на то, не само зато што нам предстоји још једна љетна сезона и зато што је то један од изворних циљева ЈЈ Иницијативе, него јер је то нешто што од нас очекује и ЕУ али и цијели свијет.Неопходно је да оборимо међудржавне баријере у процесу пружања противпожарној помоћи и што прије размјенимо искуства у усклађивању законодавства у овом подручју. Било би пожељно иницирати једну заједничку Декларацију о животној средини коју би сваки од наших парламената усвојио у идентичном тексту и тако нас обавезао на јачу сарадњу у тој области уз јасне задатке које би, свако од нас, дао ресорним министарствима, владиним тијелима и агенцијама из тог подручја.
Парламентарна дипломатија, као све практикованији вид политичко-еконимског промовисања својих земаља отвара нове могућности развоја туризма и мале привреде.
Овај скуп, је такође прилика, када треба да се подсјетимо на брже закључење до сада непотписаних билатералних споразума између чланица и иницирање нових од којих би имали користи сви народи и грађани у нашим државама.

Посебну пажње требамо посветити иницијативама у нашим парламентима везаним за царине, а нарочито у контексту скорог приступања неких држава ЕУ.Јасно нам је да тада граница с тим државама постаје и аутоматски административна и свака друга граница са ЕУ, о импликацијама таквих односа не би било лоше расправљати у парламентима и донијети адекватне препоруке за бољи живот оних који су нас свију бирали и чије интересе заступамо.

Наравно пуно тема сам покренуо, али како сам рекао на почетку било би добро кренути малим брзим корацима, па тако и завршавам ово своје излагање са препоруком да све ово што смо данас казали и договорили дамо у задатак својим владама и пратимо њихово извршење.
Захваљујем се на пажњи и отворен сам за даљну дискусију на тему данашње конференције. " (крај)