Обраћање замјеника предсједавајућег Дома народа Огњена Тадића на Првом свјетском самиту законодаваца


Учесницима Првог Свјетског самита законодаваца у Бразилу обратио се замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Огњен Тадић.

Он је истакао да је након Првог земаљског самита у Рију, који је одржан 1992. године, повећан ниво политичке свијести о животној средини, али да се стање у тој области се и даље погоршава.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Огњен Тадић је навео да је Босни и Херцеговини, дата могућност за реализацију билатералних пројеката са индустријски развијеним земљама, путем тзв. Механизма чистог развоја (Clean Development Mechanism – CDM) с обзиром на то да је ратификовала Кјото протокол.

На основу Протокола, Босна и Херцеговина је формирала Извршни одбор Овлаштеног тијела БиХ (ДНА) (Designated National Authority – DNA BiH), за спровођење пројеката чистог развоја Кјото протокола Оквирне конвенције и већ реализовала одређени број захтјева за спровођење пројеката механизма чистог развоја.

Говорећи о потреби заштите прирoде, Тадић је подсјетио да су притисци на природу веома наглашени.

Најдоминантнији међу њима су неуравнотежено грађевинарство, урбанизација, експлоатација шума и биљних ресурса, неселективно отварање каменолома, те други индиректни притисци.
Г. Тадић је нагласио да је у наредном периоду потребно наставитити са примјеном законских процедура за додјелу права на коришћење природних ресурса с циљем привлачења страних инвеститора и економског опоравка Босне и Херцеговине.
Као приоритете у области заштите природе, г. Тадић је навео потребу интензивног усаглашаватња политика, креирање одговарајућих прописа и увођење мјера за примјену тих прописа.
Тиме ће се дати допринос подстицају истраживања, развоја и иновација, подизању свијести и смањивању загађења.

Говорећи о климатским промјенама, Огњен Тадић је рекао да су дугогодишњи процеси емисије различитих материја условили врло значајне климатске промјене, које се првенствено огледају у наглашеним термичким промјенама атмосфере, што доводи до озбиљних конверзија станишта и угрожавања биодиверзитета. У нашем подручју најозбиљније промјене већ се дешавају у биодиверзитету високопланинских екосистема, ледника, те планинских мочвара.
С циљем ублажавања посљедица усљед климатских промјена, он је навео неопходност је спровођење сљедећих мјера:
- идентификација биоиндикатора и њихова адекватна примјена у праћењу интензитета и динамике климатских промјена (од подручја са најнижом надморском висином до највиших планина);
- доступност и транспарентност информација о климатским промјенама;
- утврђивање индикатора за мониторинг промјена у домену геолошких ресурса.

Климатске промјене нису појава коју земље појединачно могу ријешити, али су скуп односа које земље појединачно имају према заштити животне средине. Зато сматрамо да би приликом израде стратегија и програма с циљем унапређења институционално-правних реформи у овој области требало поштовати сљедеће принципе:
• принцип консолидације - највиши степен хармонизације активности усмјерених ка борби против климатских промјена, у смислу међународне сарадње у осмишљавању политике заштите животне средине, и то у областима које укључују научноистраживачке дјелатности, образовање, правни и економски аспект, као и мониторинг и међународну сарадњу;
• принцип регионалности - одређене регије требају израдити посебне стратегије и програме, као и формирати тијела за координацију и примјену регионалних акционих планова и стратегија;
• принцип међународне сарадње - неопходно је поштовање захтјева међународних конвенција, споразума и принципа, као и захтјева директива Европске уније које се односе на заштиту животне средине и заштиту природе;
• принцип учешћа локалних заједница - успостављање механизама којима се подстиче локално становништво да учествује у програмима очувања природе и стимулишу локалне иницијативе. Овај принцип такође подразумијева и активнију улогу невладиног сектора.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Огњен Тадић је на Самиту говорио и прописима о биолошкој разноврсности.
Он је подсјетио да је постојећи биодиверзитет резултат еволуције од када се живот на планети први пут појавио.
,, Ако бисмо покушали да групишемо разлоге због којих се биодиверзитет сматра значајним, онда бисмо могли говорити о глобалним, научним, економским, етичким и естетским.
Да би се циљеви остварили, потребно је обезбиједити механизме за реализацију неколико важних приоритетних активности:
• припрема научне основе за потписивање и ратификацију међународних споразума и докумената који се односе на одрживо управљање, заштиту, очување и унапређење природне и културне баштине;
• развијање програма и стандарда за одрживо коришћење биолошких ресурса;
• развијање информационог система за одрживо управљање и мониторинг;
• израда стратегија и акционих планова за заштиту и одрживо управљање биодиверзитетом, геодиверзитетом и диверзитетом пејзажа;
• развијање стратегија и програма за заштиту од генетски модификованих организама (ГМО) и инвазивних врста." истакао је Тадић.

У наредна два дана, на Самиту ће бити донесена платформа за унапређење и размјену најбољих законодавних пракси, као и за промовирање механизма у оквиру међународних процеса који може препознати национално законодавство.

Очекује се да це законодавци успоставити механизам на међународном нивоу помоћу којег ће се надгледати како владе проводе обавезе прихваћене на Рио+20." (крај)