У Парламентарној скупштини БиХ одржана конференција поводом Међународног дана жена и 30. годишњице Пекиншке декларације

Поводом обиљежавања Међународног дана жена и 30. годишњице усвајања Пекиншке декларације, глобалног политичког оквира и плана за остваривање родне равноправности и оснаживања жена, у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине (ПСБиХ) данас је одржана конференција под називом „Пекинг + 30 – изазови и перспективе“, на којој је учествовала и замјеница предсједавајућег Комисије за остваривање равноправности полова Представничког дома ПСБиХ Рејхана Дервишевић.

Конференција, коју је организовала Агенција за равноправност полова Министарства за људска права и избјеглице БиХ, уз подршку Комисије за остваривање равноправности полова Представничког дома ПСБиХ и Мисије ОЕБС-а у БиХ, окупила је представнике домаћих и међународних институција у БиХ с циљем анализе учињеног напретка и даљих потребних акција у спровођењу Пекиншке декларације, као и Резолуције Уједињених нација (УН) 1325 „Жене, мир и безбједност“, од чијег је доношења протекло 25 година.

Честитајући 8. март, Међународни дан жена, замјеница предсједавајућег Комисије за остваривање равноправности полова Представничког дома ПСБиХ Рејхана Дервишевић у свом уводном обраћању поручила је да 8. март представља дан солидарности жена у борби за мир, демократију и равноправност, као и да подсјећа на положај и на потребу сталне бриге о женама у друштву.

Нагласила је да данас, када обиљежавамо Међународни дан жена и 30 година од усвајања Пекиншке декларације и Платформе за акцију, истовремено обиљежавамо храброст и одлучност жена у остваривању својих циљева, жена које су, како је рекла, успјеле промијенити и још увијек мијењају своју заједницу и друштво уопште, фокусиране на активности којима настоје постићи своју пуну равноправност у друштву.

Према ријечима Дервишевић, усвајањем Пекиншке декларације и Платформе за акцију свјетској јавности је упућена снажна порука да су женска права заправо људска права. Државама чланицама УН-а је указано на нужност предузимања широких институционалних промјена, како би се омогућила промоција људских права и ненасилног рјешавања конфликата, а земље су се обавезале на циљеве једнакости, развоја и мира у корист свих жена у свијету и у интересу човјечанства у цјелини, рекла је Дервишевић.

Нагласила је како жене у нашем друштву данас имају значајније мјесто у свим сферама и свакодневно доказују да су неизоставан дио економије, образовања, науке, културе, спорта, медицине, политике, безбједности. Оцијенила је да има помака у корист остваривања већих социјалних, економских и политичких права, али и упозорила на то да су у области равноправности полова и даље присутни трендови који забрињавају. 

„Мало је жена на мјестима одлучивања. Жене су и даље недовољно заступљене у законодавној и извршној власти, недовољно су заступљене у највишим круговима политичког и друштвеног живота. И даље обављамо неплаћене кућне послове који нису ни препознати, нити вредновани као рад. Ни заштита од насиља над женама још увијек није довољно препозната као проблем друштва, а жртве нису ни заштићене, нити сигурне“, истакла је Дервишевић, те поручила да је обиљежавање Међународног дана жена прилика да се запитамо докле смо стигли у рушењу родних стереотипа, али и свих осталих предрасуда.

Наглашавајући како БиХ остаје опредијељена унапређењу стандарда у остваривању политике једнаких могућности, остаје привржена међународним документима посебно Пекиншкој декларацији, Платформи за акцију и Агенди одрживог развоја 2030, као основним принципима за провођење политике родне равноправности, Дервишевић је поручила да је потребно размишљати и о улогама жена и њиховом доприносу спречавању и рјешавању оружаних сукоба, изградњи и очувању мира, у спречавању и одговору на искориштавање и трговину људима, као и о нужности једнаког и пуног учешћа жена као заступница мира и безбједности. 

„Обавеза нам је континуирано радити на образовању и рушењу родних стереотипа. Стога, едукација о здравим односима, узајамном поштовању и равноправности нема алтернативу у изградњи и нас самих, али и безбједног и праведнијег друштва“, закључила је Дервишевић.

Уводна излагања на конференцији имали су и шеф Делегације Европске уније у БиХ амбасадор Luigi Soreca, резидентна координаторка УН-а у БиХ Ingrid Macdonald, шеф Одјела за планирање и политику дјеловања Мисије ОЕБС-а у БиХ Robert Heuer, те замјеница шефа МисијеАмбасаде Краљевине Шведске у БиХ Sara Lindegren.

У два тематска панела посвећена обиљежавању 25 година УН Резолуције 1325 „Жене, мир и безбједност“ и 30 година Пекиншке декларације и Платформе за акцију, представнице Агенције за равноправност полова Министарства за људска права и избјеглице БиХ Кика Бабић – Светлин и Самра Филиповић – Хаџиабдић представили су важност Акционог плана за спровођење УН Резолуције 1325 „Жене, мир и безбједност“, те кључне налазе и закључке Извјештаја „Пекинг 30 +“ за БиХ.

Учесницима конференције обратили су се и представници Министарства одбране и Оружаних снага БиХ, Министарства безбједности БиХ, који су говорили о спровођењу УН Резолуције 1325 у секторима одбране и безбједности, као и представници невладиних организација које се баве питањем родне једнакости и равноправности полова.

У закључцима конференције наглашено је да БиХ остаје чврсто опредјељена за примјену међународних и домаћих стандарда на превазилажењу дискриминације по основу пола и остваривања равноправности полова у свим областима живота и рада. Поручено је да Пекиншка декларација и Платформа за акцију представљају инспирацију, путоказ и основу за ефикасно и јединствено стратешко дјеловање, те наглашена неопходност превенције и сузбијања свих облика насиља на темељу пола, насиља у породици, сексуалног узнемиравања на послу и у онлине свијету. Указано је и на потребу равноправног учешћа жена у политичком животу, као и дјеловања на превазилажењу проблема у подручју здравствене и социјалне заштите, те климатских промјена или елементарних непогода. Учесници конференције позвали су све мушкарце и жене да дају допринос у постизању равноправности полова, како у свом приватном тако и професионалном животу, дјелујући на превазилажењу све присутнијих ретроградних ставова који умањују људска права жена, дјевојака и дјевојчица. (крај)