Излагање предсједавајуће Заједничке комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику Александре Пандуревић на Конференцији о борби против трговине људима


Предсједавајућа Заједничке комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику, Александра Пандуревић обратила се данас учесницима Конференције о борби против трговине људима коју су организирали Мисија ОЕБС-а у БиХ и државни координатор за борбу против трговине људима, подсјетивши да су жртве трговине људима често одбачене од друштва због чега је потребно радити на њиховој ресоцијализацији.

Текст обраћања предсједавајуће Заједничке комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику, Александре Пандуревић преносимо у цјелини:

„Уважене екселенције, цијењени министри, колеге, драги гости,
прије годину и по дана, овдје на овом мјесту, обиљежавали смо Европски дан борбе против трговине људима и тада смо били задовољни јер је БиХ, у извјештају Стате департмента, била у групи од 32 државе које се успјешно носе са овом друштвеном пошасти.

Тада сам изразила увјерење да ће институције БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта, врло брзо ускладити своје Кривичне законе са Директивама ЕУ о сузбијању и борби против трговине људима из 2011. године и Конвенцијом Савјета Европе о борби против трговине људима. Нажалост, то се није десило иако је ријеч о техничком, а не политичком питању, што је резултовало тиме да смо у извјештају Стате департмента за прошлу годину добили лошију оцјену а о нашој пасивности било је ријечи и у Извјештају Европске комисије о напретку БиХ.

Морам изразити задовољство, јер је Ударни тим за борбу против трговине људима сачинио нацрт измјена и допуна КЗ БиХ с којим је у децембру мјесецу прошле године упознао Заједничку комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику. Као овлашћени предлагач, Комисија је на сједници одржаној 17. јануара једногласно усвојила и у парламентарну процедуру упутила Приједлог измјена и допуна КЗ БиХ којим су у потпуности испоштоване Директиве ЕУ и Конвенција СЕ. Колико ми је познато, и у НС РС у парламентарној процедури налазе се измјене и допуне ентитетског КЗ.

Предложеним измјенама и допунама КЗ БиХ, у надлежности Тужилаштва БиХ остају кривична дјела трговине људима која имају међународни карактер, док ће она кривична дјела која немају елеменат иностраности бити третирана ентитетским и КЗ Брчко дистрикта. Такође, у складу са Директивама ЕУ о сузбијању и борби против трговине људима из 2011. године, предложеним измјенама и допунама повећан је и казнени оквир.

Искрено се надам да ће, вјерујем, брзим усвајањем ових измјена и допуна КЗ, БиХ повратити пољуљани рејтинг на пољу борбе против трговине људима и да ће будући извјештаји Европске комисије и Стате департмента препознати наш труд.

Наравно, овим наш посао није завршен. Није довољно да наша легислатива буде побољшана, да отворимо сигурне куће, него као друштво морамо посветити посебну пажњу жртвама трговине људима које су врло често одбачене, па и презрене од друштва, и тако постају двоструке жртве-и жртве починилаца кривичних дјела, али и жртве система. То се мора промијенити и морамо у свим сегментима друштва, како кроз институције система тако и кроз сарадњу са НВО сектором, радити на ресоцијализацији жртава. Држава и цивилни сектор морају заједно и одлучно водити и ову другу тешку битку, која је можда и тежа од оне правосудне, а то је да жртва трговине људима добије и све оне друге тешке битке које ће јој омогућити да буде равноправан и достојанствен члан нашег друштва.

У овој земљи постоји много ствари око којих се никада нећемо моћи договорити, постоје и оне око којих ћемо се тешко договорити, али не смијемо допустити да оне ствари око којих се лако можемо договорити буду адактиране и бачене у сјену отворених политичких питања, што нам се нажалост и на овом примјеру дешава. Једној жртви трговине људима, ништа не значи промјена Устава БиХ, али ће јој много значити ако онај чија је жртва добије адекватну казну и ако јој друштво омогући рехабилитацију, кров над главом и посао. Хвала вам!“ (крај излагања)