30.5.2022.
Чланови Делегације ПСБиХ у ПСНАТО-а Никола Ловриновић и Обрен Петровић учествују на 68. прољећном засједању ПСНАТО-а
Замјеник предсједавајућег Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) у Парламентарној скупштини НАТО-а (ПСНАТО) Никола Ловриновић и члан Делегације Обрен Петровић учествују на 68. прољећном засједању ПСНАТО-а, које се одржава у Вилнусу, Литванија.
Првог дана засједања Ловриновић и Петровић су учествовали у раду Комитета за економију и безбједност ПСНАТО-а на коме се расправљало о прелиминарном нацрту извјештаја на тему „Западни Балкан: рат Русије против Украјине и дугорочни изазови региона“.
Посебни извјестилац ПСНАТО-а Michal Szczerba у уводу је констатовао да су земље Западног Балкана оствариле видљив напредак у економској и политичкој транзицији. Према ријечима Szczerbe, двије земље региона су сада чланице Европске уније (ЕУ), док су се четири земље придружиле НАТО-у. Извјестилац НАТО-а оцијенио је да транзиција региона није завршена и да постоје знакови застоја коју су забринули савезнике у НАТО-у. Истовремено, рекао је Szczerba, утицај Русије и Кине у региону је порастао, што је разлог све веће забринутости, како у Европи тако и у Сједињеним Америчким Државама.
Szczerba тврди да је таква ситуација, укључујући и руску инвазију на Украјину, која представља додатни разлог за забринутост, довела до нове ријешености да се помогне региону да се лакше суочи са низом горућих проблема који генеришу актуелну нестабилност и политичке тензије.
Током расправе о нацрту извјештаја учесници су се осврнули на бројна питања, укључујући и питање импликације рата Русије против Украјине за Западни Балкан, питање односа ЕУ и Кине и земаља Западног Балкана, оклијевања ЕУ у вези са приступањем држава региона и замора од проширења, нове администрације САД и обнављања ангажмана на Западном Балкану, питање улоге НАТО-а на Западном Балкану, те питање регионалне економије и утицаја пандемије вируса корона.
Замјеник предсједавајућег Делегације ПСБиХ у ПСНАТО-а Никола Ловриновић обратио се члановима Комитета, оцијенивши да је нацрт извјештаја садржајан и свеобухватан. Он је, међутим, оцијенио да су неки наводи о БиХ само дјелимично тачни, упозоравајући да у вишенационалној БиХ постоје различити концепти уређења државе. Према оцјени Ловриновића, у вишенационалној БиХ, нажалост, све је већи сукоб унитарног и федералног концепта уређења БиХ. Поједностављено је, рекао је Ловриновић, везивање корупције за етничке подјеле, што по његовом мишљењу омогућава вјешто прикривање организованог криминала и неостварених политичких циљева, па и ратних.
Ловриновић је истакао да актуелно изборно законодавство, које је наметнуо OHR, многи доводе у питање - Међународни суд за људска права, Уставни суд БиХ и готово сви политички актери у БиХ. Упозоравајући је да је наметнутим промјенама готово поништен Вашингтонски споразум, а Дејтонски споразум врло озбиљно нарушен, Ловриновић је оцијенио да су политичке снаге бројнијег народа све озбиљније у намјерама остварења унитаристичке државе у чему им, како је рекао, нажалост често помажу Канцеларија високог представника, неке амбасаде, па и друге међународне организације.
Говорећи о уставним промјенама у БиХ, Ловриновић је нагласио да је јако важно да те промјене буду на начелима федерализма и децентрализације, што је, како је рекао, и став Европског парламента.
Ловриновић је предложио и закључак који би био уврштен у коначну верзију извјештаја, а у коме се наводи да БиХ под хитно треба ријешити реформу изборног законодавства и учинити кредибилан напор ка добијању кандидатског статуса за чланство у ЕУ. Посебно је значајно унаприједити билатералне односе са Републиком Хрватском, чија је помоћ на том путу незамјењива, као и односе са Црном Гором и Србијом, наводи се у Ловриновићевом приједлогу закључка.
На крају излагања Ловриновић је истакао значај постојања НАТО Штаба у Сарајеву, те позвао све чланове Комитета за економију и безбједност ПСНАТО-а да се придруже радној посјети Комитета Сарајеву и БиХ, која је планирана за период од 7. до 9. јуна ове године.
Ловриновић и Петровић учествовали су и у раду Комитета за одбрану и безбједност ПСНАТО-а, на коме се разговарало о актуелној ситуацији у Украјини, као и о новом стратешком НАТО – концепту.
Пленарно засједање ПСНАТО-а својим обраћањем учесницима отворио је предсједник ПСНАТО-а Gerald E. Connolly. Connolly се посебно осврнуо на рат у Украјини, те нагласио да је једина алтернатива у борби против инвазије Русије на Украјину јединство и одлучност земаља НАТО-а да се помогне народу Украјине. У свом говору Connolly је позвао чланице НАТО-а да помогну и Босни и Херцеговини, Грузији и Молдавији кроз програме који се већ реализују, као и кроз нове програме који би, како је рекао, требали бити ефикаснији. Connolly је подржао опредјељење Финске и Шведске за прикључење НАТО заједници.
Учесницима 68. прољећног засједања ПСНАТО-а обратили су се предсједници парламената Финске Matti Vanhanen и Шведске Andrea Norlen. Током обраћања изразили су одлучност тих земаља да постану чланице НАТО-а.
Члановима Делегације ПСБиХ на 68. прољећном засједању ПСНАТО-а прикључио се и шеф Мисије БиХ при НАТО-у, амбасадор Митар Кујунџић. (крај)
ПРЕС
КОНТАКТ |
Сектор за односе с јавношћу |