Чланови Заједничке комисије за људска права ПСБиХ разговарали са представницима органа власти Унско-санског кантона и града Бихаћа

Другог дана службене радне посјете Унско-санском кантону чланови Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ (ЗКЉП) сусрели су са представницима органа власти Унско-санског кантона и града Бихаћа те цијелим низом институција и организација које се баве питањима миграција и азила у овом дијелу Босне и Херцеговине.

У разговору са представницима Кантона и Града Бихаћа, Службе за послове са странцима те Међународне организације за миграције (IOM), Данског савјета за избјеглице, представницима Црвеног крста/крижа Федерације БиХ, UNICEF-а, UNHCR-а, Удружења Ваша права, те представницима ОЕБС Канцеларије у Дрвару, предсједавајући ЗКЉП Лазар Продановић те чланице Мирјана Маринковић - Лепић и Аида Баручија информисани су о бројним аспектима проблема миграција и азила који упркос чињеници да је стање неупоредиво боље него прије свега пар година ни изблиза нису ријешени на одговарајући начин.

Како се данас могло чути, то што је прилив миграната у осјетном паду, што је ослабио и притисак на привремене прихватне центре усљед чега у њима постоји доста расположивог простора, што је промијењена структура миграната и што су дјеца мигранти укључена и редовни образовни процес не смије бити разлог за задовољство и опуштање. Штавише, истакнуто је да сви морају учити из проблема који су обиљежили неколико претходних година и уредити законске процедуре за реаговање на захтјеве за азилом јер је то много лакше чинити у амбијенту у којем, примјера ради, у Унско-санском кантону азил тренутно тражи осам (8) миграната а 11 чека да се њихова апликација прихвати него о временима када само у једном мјесецу, децембру 2017. године, Сектор за азил Министарства безбједности прими 685 захтјева за азил који се, устаљеним процедурама, могу рјешавати годинама. Смањење броја тих захтјева унаприједило је рад Сектора за азил али нужно је, закључено је, оптимално унаприједити систем реаговања на азиле и увезати рад свих законодавних и извршних органа који се баве овим областима како се не би поново десило загушење. А у условима неуређеног система и недостатка одговарајићих законских рјешења проблеми су увијек могући, тим прије што је тешко предвидјети да ли ће се поново појавити неки већи вал миграната или ћемо и ми осјетити сву тежину проблема избјеглица из Украјине.

Истовремено са уређењем овог проблема, неопходно је, како је речено, и знатно интензивније радити на сузбијању присутне трговине људима која је обавезна пратећа појава сваке масовне миграције.

Чланови Заједничке комисије оцијенили су данас да је у потпуности испуњен циљ радне посјете Унско-санском кантону која није подразумијевала само увид у стање 'на терену', услове смјештаја миграната и поштивања њихових људских права него и интензивне разговоре са свим актерима укљученим у рјешавањем проблема миграција и азила. Захваљујући тим разговорима могли су чути више о изазовима и проблемима, добрим и лошим искуствима у периоду од почетка мигрантске кризе до данас те искуствима сарадње са институцијама Босне и Херцеговине, Федерације, Кантона и града Бихаћа.

Најављено је да ће Заједничка комисија, након ове посјете, израдити и размотрити извјештај са закључцима и планом конкретних активности за превазилажење свих актуелних али и, евентуалних, будућих проблема и препрека. (крај)