Предсједавајући Дома народа др Драган Човић учествовао на сједници Одбора за спољне послове Европског парламента

"Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Драган Човић борави у радној посјети Бриселу гдје је, осим састанака с високим званичницима Европске уније, учествовао на сједници Одбора за спољне послове Европског парламента (AFET) на позив предсједавајућег Одбора, посланика у Европском парламенту, г. Davida McAllistera. У свом обраћању посланицима Европског парламента др Човићпоручио је да је промјена Изборног закона без даљег одлагања кључан предуслов изласка БиХ из процјепа и несигурности у којој се налази. Др Човић нагласио је како без снажнијег дјеловања међународне заједнице домаћи политичари неће сами моћи доћи до договора. Обраћање предсједавајућег Дома народа др Драгана Човића преносимо у цјелости:

„Поштовани предсједатељу господине McAllisteru,

уважени заступници,

даме и господо!

Најискреније захваљујем на позиву за судјеловање у данашњој расправи о односима Босне и Херцеговине и Еуропске уније. Велика ми је част обратити вам се, особито имајући у виду најновија догађања, укључујући напоре међународне заједнице усмјерене на заустављање рата у Украјини.

Као дио еуропске обитељи и легитимни политички представник Хрвата у Босни и Херцеговини недвосмислено се придружујем лидерима и институцијама Еуропске уније у изражавању јединства и подршке те најоштријој осуди агресије и инвазије Руске Федерације на суверену Украјину. Ми у Босни и Херцеговини посебно суосјећамо у овим тешким данима с грађанима Украјине. Могу особно посвједочити патњама избјеглица из Украјине, поготово жена и дјеце. Стотине њих већ смо смјестили у Херцеговину, у Међугорје и Мостар, гдје су примљени отвореног срца.

Прије 30 година и у мојој домовини свједочили смо почетку тада најкрвавијег рата на еуропском тлу након Другог свјетског рата. Након четири године разарања и најгрубљих кршења људских права потписан је Даyтонски мировни споразум, чиме је окончан сукоб. Један од анекса је и Устав Босне и Херцеговине. Управо на темељима Даyтонског мировног споразума три конститутивна народа Босне и Херцеговине и сви њезини грађани већ четврт стољећа граде Босну и Херцеговину.

Посебно сам поносан што сам особно, у вељачи 2016. године, као предсједатељ Предсједништва Босне и Херцеговине предао захтјев за чланство у Еуропској унији. С друге стране, данас у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и даље снажно заговарам нашу будућност у окриљу Еуропске уније, настојећи остварити пријеко потребне помаке, дубоко увјерен како можемо остварити наш пут. Успркос изазовима с којима се сусрећемо, настојимо гајити оно позитивно озрачје које памтимо из 2016. године када је предани захтјев у наше друштво улио охрабрење и вјеру у боље сутра. Истичем захвалност управо овом Одбору, који је дао значајну потпору, поготово хрватској делегацији у Еуропском парламенту предвођеној тадашњим лидером овог Одобра и садашњим премијером Хрватске Андрејем Пленковићем.

Свјесни смо како је пред нама још пуно посла до стјецања статуса кандидата. Босна и Херцеговина је мултинационална држава, која може бити функционална искључиво ако имамо пуну једнакоправност сва три конститутивна народа, Бошњака, Хрвата и Срба, и свих других грађана. Демографска надмоћ једног народа не може умањити начело једнакоправности конститутивних народа, о којој смо се сви сложили да бисмо постигли мир. Према томе, паритет међу трима конститутивним народима мора се рефлектирати у свим институцијама Босне и Херцеговине. Потребно је осигурати једнакост и паритетмеђу трима конститутивним народима сукладно Уставу Босне и Херцеговине, који се, нажалост, све чешће крши у име доминације демографски бројнијег народа – особито у Федерацији БиХ. Морамо отклонити ту аномалију. Ако у томе успијемо, отклонит ћемо кршења људских права, негативну доминацију, али и дјеловање малигних актера те осигурати стабилност и наставак пута Босне и Херцеговине према чланству у Еуропској унији и НАТО-у.

Покушаји провођења ретроградних агенди, али и успјеси политичке доминације представника једног народа над другим довели су до врхунца неповјерења међу политичким представницима трију конститутивних народа, што је узроковало застој у провођењу кључних реформи у земљи.

Неприхватљиво је да се сви становници Босне и Херцеговини, неовисно о свом националном изјашњавању, не могу кандидирати на изборима за поједине политичке функције. Исто тако, неприхватљиво је да се Хрвати у Босни и Херцеговини, иако конститутиван народ и великим дијелом грађани Еуропске уније, не осјећају сигурно. Политичка права Хрвата у Босни и Херцеговини нису ни призната ни једнака с политичким правима друга два народа. Наглашавам како се њихова основна политичка и грађанска права – као и њихово неотуђиво право на избор легитимних политичких представника – грубо крше због жеље за доминацијом Бошњака, као представника демографски бројнијег конститутивног народа.

Хрватска страна досљедно и упорно посљедње десетљеће покушава мотивирати све политичке актере у Босни и Херцеговини на преговарање и постизање рјешења како бисмо постигли функционалност мултинационалне државе, договор утемељен на компромису, а не на доминацији, те поштовање темељних људских и колективних политичких права. У том смо потхвату некада усамљени.

У посљедње двије године, након потписивања Мостарског споразума о измјенама изборнога законодавства, 17. липња 2020. године, чије је потписивање фацилитирао посебни представник Еуропске уније у БиХ Johann Sattler, заједно с представницима Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства и Организације за еуропску сигурност и сурадњу, хрватска страна неуморно позива представнике најбројнијег бошњачког народа на дијалог, компромис и постизање рјешења. Хрватска страна је до сада понудила десетак приједлога.

Босна и Херцеговина мора ускладити своје изборно законодавство с темељним уставним начелима и нормама које произлазе из Еуропске конвенције о људским правима. Хрватска преговарачка страна показује снажну опредијељеност за постизање компромисних рјешења како би наша држава направила цивилизацијски искорак и изнова доказала да припада обитељи Еуропске уније. Вјерујем да је могуће постићи одрживо рјешење утемељено на начелу конститутивности народа, које заузима средишње мјесто у уставно-правној традицији Босне и Херцеговине, али и одредбама Еуропске конвенције о људским правима и пресудама Еуропског суда за људска права. 

То је потврдила и Венецијанска комисија за вријеме посљедње рунде преговора у Неуму у сијечњу ове године. Венецијанска комисија оцијенила је да је приједлог хрватских преговарача у складу с еуропским стандардима о људским правима. Према нашем приједлогу уставног амандмана, елиминирале би се дискриминирајуће одредбе и омогућило би се свим грађанима Босне и Херцеговине, неовисно о њихову идентитету, да се натјечу на изборима.

Даме и господо,

свим изазовима с којима се суочава Босна и Херцеговина, укључујући преговарачки процес о измјенама изборног законодавства, хрватска страна приступа транспарентно и у доброј вјери, јер вјерујемо да само искреним дијалогом можемо изградити правну државу, државу с јаким демократским институцијама као основном предувјету за чланство у еуроатлантским организацијама. Како би осигурали потпуну уставну једнакоправност сва три конститутивна народа, Босна и Херцеговина се мора наставити развијати као федерална држава с елементима консоцијацијске демокрације. С обзиром на то, потпора еуропских институција и дужносника, укључујући све вас, дубоко је цијењена и значајна како бисмо дошли до одрживих рјешења и како бисмо водили фацилитацију дијалога трију конститутивних народа и њихових легитимних представника.

Свјесни смо, у времену пред нама, како су понекад једностране интервенције појединих актера међународне заједнице погодовале искључиво једној од трију страна. Такве политике оствариле су привидан успјех. Оне нису унаприједиле односе у Босни и Херцеговини, већ су, напротив, зауставиле процесе којима би се изградило снажно и неовисно демократско друштво и држава.

Примјер таквог интервенционизма међународне заједнице била је интервенција у изборна правила за Град Мостар, због чега се у Мостару 12 година нису одржали избори. Међутим, то смо питање ријешили договором, а не наметањем, и то уз немјерљиву  потпору наших међународних партнера. Сличних примјера једностраног међународног интервенционизма у изборно законодавство било је и осим наведеног. Данас исте те интервенције, након низа пресуда судова у којима се утврдила нелегалност наметнутих одлука, покушавамо исправити, и ту нам поновно треба потпора Еуропске уније и других међународних партнера. Али потпора да ми унутар себе у Босни и Херцеговини тражимо компромис и, понављам, одржива рјешења.

Улога, важност и одговорност међународне заједнице се не смију занемарити нити подцијенити. Без снажнијег дјеловања међународне заједнице, ми сами нећемо моћи доћи до договора. Зато је ваша одговорност овдје, још једном понављам, повијесно велика. Овај преговарачки процес који смо заједно започели, заједно морамо довести до краја.

Како бисмо журно изашли из овога процјепа и несигурности у којој се налазимо, као кључни предувјет, без даљњег одгађања, треба одмах промијенити Изборни закон. Тиме би се значајно релаксирали односи између Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ и стабилизирало стање у цијелој држави – а што је најбитније, омогућило да се стекну формално-правни предувјети за одржавање Опћих избора.

На крају, још једном упућујем искрене захвале на вашој континуираној потпори и залагању за еуропску перспективу Босне и Херцеговине као и тражењу рјешења унутар Босне и Херцеговине, охрабрујући и потичући дијалог легитимно, демократски изабраних политичких представника трију конститутивних и уставно једнакоправних народа у Босни и Херцеговини. Везано за излагања два бошњачка члана Предсједништва, с моје стране је то беспредметно коментирати.

Хвала вам!“ (саопштење из Кабинета предсједавајућег Дома народа др Драгана Човића)