Одржана 34. сједница Привремене истражне комисије Представничког дома за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ

На 34. сједници Привремене истражне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ обављено је саслушање вршиоца дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ Миланка Кајганића и главне тужитељке Кантоналног тужилаштва Кантона Сарајево Сабине Сарајлије.

Износећи осврт на стање у правосудним институцијама БиХ, те посебно на стање у Тужилаштву БиХ које је затекао након смјене главне тужитељке Гордане Тадић, вршилац дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић казао је како је извршена значајна реорганизација у Тужилаштву БиХ, у коме је извршена прерасподјела предмета, те појачани одјели за организовани и привредни криминал и уведена примјена TЦМС-а приликом додјеле предмета тужиоцима. Према ријечима Кајганића, упућени су и захтјеви за безбједносне провјере свих запослених у Тужилаштву БиХ.

Говорећи о проблемима с којима се Тужилаштво БиХ суочава, Кајганић је апострофирао недостатак снажније међународне сарадње са EUROPOL-ом, будући да БиХ није успоставила контакт – тачку за ту сарадњу и нема представника полицијских агенција БиХ у сједишту EUROPOL-а, што, како је рекао, умањује могућност брже и ефикасније размјене података. Кајганић је такође рекао да БиХ нема потписан споразум са EUROJUST-ом, тијелом Европске уније (ЕУ) за сарадњу у области кривичног правосуђа, и као разлог навео чињеницу да је потребно усвојити измјене Закона о заштити личних података.

Кајганић је истакао и потребу усвајања измјена Закона о кривичном поступку БиХ с циљем да се омогући увођење института свједока – покајника или крунског свједока, који би, у замјену за свједочење, добили имунитет, нижу казну или, пак, били ослобођени од казне.

Наводећи примјере земаља у региону и у ЕУ, Кајганић је говорио о могућности саслушања осуђеног као свједока, те указао на чињеницу да у тим земљама истражне радње трају дуже него што наши прописи предвиђају.

Истакао је и важност постојања Стратешког форума за сарадњу тужилаштава и полицијских агенција у БиХ, који је, по његовим ријечима, у значајној мјери допринио јачању сарадње тужилаштава и полицијских агенција у БиХ. Говорио је о и активностима које се тренутно продузимају када је ријеч о питању одузете имовинске користи која је прибављена извршењем кривичних дјела, те нагласио да се Министарство правде БиХ понудило да ријеши то питање, до, како је нагласио, доношења закона који би регулисао ову област. С тим у вези, навео је примјере земаља чланица ЕУ, које, по његовим ријечима, имају фондове у које иду одузета средства, те се и из тих фондова жртвама кривичних дјела исплаћују њихови имовинско - правни захтјеви.

Кајганић се у свом свједочењу заложио за раздвајање судског и тужилачког савјета, те казао како сматра непримјереним учешће адвоката у поступку избора и напредовања носилаца правосудних функција.

Говорећи о аутономији поступуајућег тужиоца када је ријеч о доношењу одлуке о подизању или неподизању оптужнице, Кајганић је казао да они имају аутономију, али да главни тужилац и руководиоци имају право на надзор над истрагом, те подвукао да главни тужилац не може наложити поступајућем да подигне или не подигне оптужницу.

Указао је и на важност транспарентности у раду Тужилаштва БиХ, те нагласио да јавност може, путем wеб странице ове институције, пратити њихов рад и статус конкретних предмета.

Одговарајући на питања чланова Комисије о његовој спремности као главног тужиоца да подигне оптужницу против кључних политичких фигура у држави и припадника радикалних организација који угрожавају интегритет државе, уколико се, како је речено, утврди њихова кривична одговорност, Кајганић је казао да сви морају одговарати уколико се докаже њихова кривица, али је истовремено указао и на пресумпцију невиности, као једно од темељних начела савременог система људских права особа које се налазе у кривичном поступку. 

У уводном обраћању, главна тужитељка Кантоналног тужилаштва Кантона Сарајево Сабина Сарајлија упознала је чланове Комисије о структури Тужилаштва Кантона Сарајево, третнутним активностима ове институције, те о проблемима у раду и могућностима унапређења тог рада.

Казала је да је ова институција, иако редовно изложена критикама у медијима и често негативној перцепцији јавности, добро функционише и да успјешно ради на најкомплекснијим предметима.

Као један од проблема означила је чест одлазак тужилаца на нове функције, што, како је истакла, доводи до ангажмана младих и неискусних тужилаца.

Нагласила је да је значај број предмета високе корупције још увијек пред судовима у Кантону Сарајево, те да дуготрајна суђења у оваквим предметима представљају посебан проблем у правосуђу.

Одговарајући на питања чланова Комисије, тужитељка Сарајлија оцијенила је да има простора за сарадњу правусудних институција на питању уједначавања судске праксе. Заложила се за рестрикције у избору блиских сродника тужилаца и судија на руководеће позиције у правосуђу. Изнијела је и мишљење о кориштењу снимака као доказа, залажући се за укидање законских рестрикција за снимање на јавним мјестима. Нагласила је да Кантонално тужилаштво Кантона Сарајево предано ради на предметима корупције, да је отворено за сарадњу са вишим правосудним инстанцама, као и за сваку врсту надзора.

По саслушању свједока, Привремена истражна комисија усвојила је закључак којим од Савјета министара БиХ тражи да у парламентарну процедуру упути Приједлог измјена и допуна Закона о заштити личних података, или, по потреби, нови закон који је усклађен са стандардима Европске уније, узимајући у обзир свједочење вршиоца дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ Миланка Кајганића, чији се транскрипт свједочења доставља уз овај закључак. (крај)