Замјеница предсједавајућег Представничког дома Борјана Кришто говорила на Првом глобалном парламентарном самиту о борби против тероризма

Замјеница предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) Борјана Кришто суђеловала је данас у Бечу у раду Првог глобалног парламентарног самита о борби против тероризма, којим је, у организацији Интерпарламентарне уније (ИПУ), окончана Пета свјетска конференција предсједника парламената.

На почетку Самита, у чију су организацију, осим ИПУ-е, укључене и канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) и за борбу против тероризма (UNOTC), учеснице су уводним обраћањем поздравили предсједник Националног савјета Парламента Аустрије Wolfgang Sobotka и предсједник ИПУ-а Duarte Pacheco.

Парламентарци су у оквиру Самита кроз различите панеле расправљали о подршци жртвама тероризма, као и о улози парламената у спрјечавању радикализације и говора мржње.

Током панела о улози парламената у спрјечавању радикализације и говора мржње, присутнима се обратила и замјеница предсједавајућег Представничког дома ПСБиХ Борјана Кришто.

У свом обраћању Кришто је рекла да је право на слободу изражавања једно од темељних људских права, али да се, нажалост, то право, посебно у задње вријеме, појавом друштвених мрежа масовно злоупотребљава кроз изражавање мисли, идеја, ставова и увјерења којима се угрожавају права других.

Када је ријеч о БиХ, Кришто је нагласила да постоје разни безбједносни ризици и облици радикализације и говора мржње, од одласка држављана БиХ на страна ратишта и њиховог повратка у државу, преко свакодневних хушкања, до суочавања с великим приливом илегалних миграната.

Говорећи о конкретним појавама говора мржње у БиХ, Кришто је посебно упозорила на проблем одређених политика, које, како је истакнула, свој политички рејтинг граде управо на говору мржње.

На крају излагања Кришто је казала како је, уз све напоре које држава улаже како би се што успјешније одговорило безбједносним изазовима, улога парламената неизоставна када је ријеч о креирању законских рјешења којима се доприноси рјешавању проблема говора мржње, радикализације, као и осталих облика безбједносних изазова, при том нагласивши да та законска рјешења морају бити резултат консензуса кључних политичких актера који партиципирају у власти како не би дошло до контра ефекта и продуљења кризе. (крај)