Предсједавајући Дома народа др Никола Шпирић и замјеник предсједавајућег Дома народа др Драган Човић учествовали у Загребу на конференцији “Наслијеђе мира - 25 година Дејтонско – париског мировног споразума”

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) др Никола Шпирић обратио се учесницима конференције под називом “Наслијеђе мира - 25 година Дејтонско – париског мировног споразума”, која је данас, у организацији Хрватске академије знаности и умјетности и Министарства иностраних и европских послова у Влади Републике Хрватске, одржана у Загребу.

У свом обраћању др Шпирић подсјетио је на чињеницу да је Дејтонски мировни споразум зауставио рат, донио трајни мир, те уредио БиХ као државу три конститутивна народа и два ентитета. Нагласио је да је Република Српска Дејтонским споразумом добила међународну верификацију, те упозорио на чињеницу да су, у постдејтонском периоду, услиједиле измјене Дејтона које су биле на штету Српске и довеле до одузимања њених надлежности и урушавања институционалног капацитета.

Према ријечима др Шпирића, велику улогу у измјенама Дејтона одиграли су високи представници, који су постали законодавци, наметнувши 101 закон на нивоу БиХ, чак 105 амандамана на уставе Републике Српске и Федерације БиХ, као и стотине одлука, у чему је предњачио Paddy Ashdown, који је, у једном дану, смијенио 59 функционера из Републике Српске.

У свом обраћању др Шпирић оцијенио је да је улога високих представника у преузимању законодавне улоге од институција БиХ имала негативне посљедице јер је произвела превелику дозу политичког паразитизма. Очекивало се, рекао је др Шпирић, да неко извана понуди рјешење (очекивање Дејтона 2), тако да базичне могућности Дејтонског споразума нису до краја искориштене.

Упозоравајући да ни 25 година послије Дејтона у БиХ нису могућа револуционарна, него еволутивна рјешења, др Шпирић је рекао да неуставни и дугогодишњи процес преноса надлежности има за циљ одузимање конститутивности загарантоване Дејтоном, због чега наилази на снажан политички отпор Срба и Хрвата, који у том процесу виде тежњу за доминацијом и мајоризацијом.

Износећи оцјену да визија унитарне Босне и Херцеговине, коју прокламују неки унутрашњи и међународни фактори, представља де фацто негацију Дејтона, др Шпирић рекао је да сматра да је у тренутним околностима Дејтонски споразум једини могући оквир за напредак БиХ.

На крају, др Шпирић је изразио увјерење да ће сви пријатељи БиХ подржати нову фазу имплементације Дејтонског мировног споразума која подржава унутрашњи дијалог, промоцију домаће одговорности, укључујући помирење и добросусједске односе. Увјерен је да би статус земље кандидата донио пријеко потребни оптимизам и у фокус ставио процес европских интеграција, економски развој који би за резултат имао бољи социо-економски статус становништва, обезбиједио нова радна мјеста и задржао младе на простору БиХ.

У оквиру истог панела, посвећеног еуроатлантским интеграцијама БиХ, учесницима конференције обратили су се и замјеник предсједавајућег Дома народа ПСБиХ др Драган Човић, комесар Европске уније за политику сусједства и проширења Oliver Varhelyi, министар иностраних и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман и специјални представник Европске уније за земље Западног Балкана Miroslav Lajčak.

Др Човић је истакао Дејтонско – париски мировни споразум као значајно постигнуће које је у БиХ зауставило ужасе рата. Говорећи о Дејтону данас, назначио је како данашњи концепт ђеловања и унутрашње уређење БиХ видно одударају од изворног споразума као посљедица ђеловања различитих међународних званичника и наметнутих преправки.

Нагласио је како је нужно искористити тренутни оквир Дејтонског споразума, чувајући његове вриједности те обезбиједити, прије свега, измјене Изборног закона БиХ и легитимно представљање конститутивних народа на свим административно-политичким нивоима власти, у складу са Уставом БиХ. Истакао је како би се то требало довршити у првих шест мјесеци 2021. године. Посебно је истакао и одржавање Локалних избора у Граду Мостару, заказаних за 20. децембар текуће године.

Казао је како су постојећа злоупотреба и покушаји нескривене мајоризације хрватскога народа у БиХ супротни настојањима у тражењу ефикасних рјешења за стабилну европску БиХ. При томе је истакао груба нарушавања Дејтона која се јасно очитују у негирању и кршењу права Хрвата.

Посебно је ставио на знање како протагонисти таквих политика хрватском народу шаљу јасну поруку називајући га мањином и најављујући како ће тај процес окончати на Општим изборима 2022. године. Овакви иступи, казао је, долазе од представника бошњачких или ''пробосанских'' странака које се крију иза грађанског концепта. Назначио је и забрињавајуће ћутање међународних представника у БиХ на такве и сличне насртаје.

Упозорио је и на сазив Централне изборне комисије (ЦИК), у чијем се именовању поступило противно критеријима и законској методологији. Указао је како је повјерење међу конститутивним народима на најнижем нивоу што онемогућава поновно враћање у центар пажње еуроатлантски пут БиХ.

Истакао је како легитимни представници хрватскога народа у БиХ предузимају различите иницијативе како би се у сљедећих шест мјесеци испунили услови за добијање статуса кандидата за Европску унију (ЕУ), након усвајања измјена Изборног закона, те да се настоји ојачати ниво сарадње с НАТО-ом кроз успостављање Комисије за НАТО на нивоу Савјета министара БиХ. На крају је поновио опредијељеност за ЕУ и НАТО пут БиХ, заштиту равноправности конститутивних народа, те мултикултуралност и мултиетничност као баштину БиХ (говор др Човића у цјелости можете прочитати овдjе).

Конференцију су отворили предсједник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић и предсједник Хрватске академије знаности и умјетности Велимир Неидхарт, а путем видео – линка учеснике је поздравио и потпредсједник Европске комисије и високи представник Европске уније за спољне послове и безбједносну политику Josep Borrell.

Учесницима конференције путем видео – линка обратили су се и министар иностраних и европских послова Француске Jean-Yves Le Drian, као и министар иностраних послова Русије Sergej Lavrov. (крај)