Чланица Делегације ПСБиХ у ПССЕ Алма Чоло учествовала је на видео – сједници Комитета за правна питања и људска права ПССЕ

Чланица Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) у Парламентарној скупштини Савјета Европе (ПССЕ) Алма Чоло учествовала је данас на видео - сједници Комитета за правна питања и људска права ПССЕ.

На почетку сједнице, члановима Комитета обратио се предсједник ПССЕ Rik Daems, који је говорио о томе да комитети већ припремају своје извјештаје у вези са пандемијом COVID-19 о којима ће се расправљати на првој пленарној сједници ПССЕ. Према ријечима Daemsa, комитети се састају на видео - сједницама, платформа коју користе ради одлично, али очекују да се поново физички састану.

На сједници је именован Vladimir Vardanyan за извјестиоца за извјештај о утицају пандемије Covid-19 на људска права и владавину права.

Чланови Комитета су расправљали о приједлогу извјештаја о проведби пресуда Европског суда за људска права (10. извјештај), након чега су усвојили приједлог резолуције и приједлог препоруке. Извјестилац, Constantinos Efstathiou са Кипра, у свом извјештају наводи да још увијек постоји значајан број земаља које нису провеле пресуде Европског суда за људска права, а неке чак и више од 10 година не проводе једну или више пресуда Суда. Извјестилац је нагласио да парламенти имају значајну улогу у проведби пресуда Суда, будући да многе пресуде захтијевају значајне реформе у државама, често и уставне промјене. Извјестилац Комитета навео је да је примјер Босне и Херцеговине, као и у још неким државама, класичан примјер политичких опструкција због којих се не проводе пресуде, што, како је рекао, онемогућава држави да се креће напријед.

Госпођа Чоло је члановима Комитета изнијела свој осврт на чињеницу да БиХ још није провела пресуде Суда, нарочито пресуде у предметима Сејдић и Финци, те Баралија против Босне и Херцеговине, упозоравајући на то да комплексна структура државе отежава проведбу пресуда. Такође, госпођа Чоло је нагласила да је свјесна чињенице да парламентарци имају посебно важну улогу у проведби пресуда Суда.

Разматран је и уводни меморандум на извјештај о злоупотреби шенгенског система као политички мотивисане санкције. ИзвјеститељкаIrina V. Rukavishnikova нагласила је чињеницу да неке државе чланице Савјета Европе забрањују улазак у шенгенску зону неким држављанима трећих земаља. Иако су те одлуке засноване на обавјештајним подацима, поставља се питање да ли је и у којим случајевима допуштено кршење једног од основних људског права, права на слободно кретање, рекла је извјеститељка и заложила се да се мора понудити правни лијек свима којима је онемогућен улазак у зону Шенгена, нарочито када је ријеч о спајању породица.

У вези са утицајем пандемије на људска права и владавину права, предсједник Комитета Boriss Cilevics говорио је о томе да је Комитет у протекло вријеме организовао два webinara уз учешће значајних личности, укључујући и комесарку Савјета Европе за људска права Дуњу Мијатовић, на којима се говорило о одговору држава на пандемију COVID-19, односно о томе да ли су државе предузимале мјере у складу са људским правима.  

Члановима Комитета обратио се генерални директор Савјета Европе за људска права и владавину права Christos Giakoumopoulos, који је такође говорио о томе да су анализиране мјере које су државе предузимале током пандемије у смислу поштовања принципа људских права и владавине закона. Наглашено је да у ванредним ситуацијама државе имају могућност да прошире маргину допустивости неких мјера, али се не смију прекршити основни принципи из Европске конвенције о људским правима. Представљени су и инструменти које је генерална секретарка Савјета Европе понудила земљама чланицама, а који служе за поштовање демократије, владавине права и људских права у оквиру кризе узроковане COVID-ом 19.

На крају састанка чланови су прихватили план одржавања сједница Комитета до краја ове године. (крај)