Често постављена питања

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине је највиши законодавни орган Босне и Херцеговине који се састоји од Представничког дома и Дома народа. Све законодавне одлуке доносе се усвајањем у оба дома ПС БиХ.

Парламентарна скупштина доноси законе, одобрава буџет и одлучује о изворима и износу прихода за финансирање институција БиХ и међународних обавеза БиХ, потврђује именовање предсједавајућег и чланова Савјета министара, даје сагласност за ратификацију међународних уговора и одлучује о другим питањима неопходним за спровођење њених овлашћења. Домови Парламентарне скупштине обављају законодавну, информативну и контролну активност и регулишу унутрашњу организацију и начин свог рада.

Домови имају посебне комисије, али постоје и заједничке комисије оба дома које се баве различитим спектром питања. ПС БиХ има своје делегације у различитим међународним организацијама и асоцијацијама, као и друга парламентарна тијела.

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине успостављена је потписивањем Дејтонског мировног споразума, који је усаглашен у граду Дејтону (САД) током новембра а потписан 14. децембра 1995. године у Паризу.

Мандат изабраних чланова Парламентарне скупштине БиХ до 2002. године био је двије године, а након избора 2002. године они се бирају и делегирају на мандат од четири године.

Устав Босне и Херцеговине саставни је дио Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, познатијег под називом Дејтонски мировни споразум, који је парафиран 21. новембра 1995. године у америчком граду Дејтону, а потписан 14. децембра 1995. године у Паризу. Текст Устава БиХ представља Анекс 4 усвојеног мировног споразума, а њиме је Босна и Херцеговина трансформисана у сложену и децентрализовану државну творевину са два ентитета - Федерација БиХ и Република Српска. Изворни текст Устава БиХ написан је на енглеском језику.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ састоји се од 15 делегата, од којих двије трећине (по пет Бошњака и Хрвата) чине делегати из Федерације Босне и Херцеговине а једну трећину (пет Срба) делегати из Републике Српске. Номиноване бошњачке, односно хрватске делегате из Федерације БиХ бирају бошњачки односно хрватски делегати у Дому народа Федерације БиХ, док делегате из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске. Кворум чини девет чланова Дома народа, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата.

Представнички дом има 42 члана, од којих се двије трећине бирају са територије Федерације БиХ, а једна трећина са територије Републике Српске.

Чланови Представничког дома бирају се непосредно из ентитета из којег долазе, у складу са Изборним законом, а већина свих чланова изабраних у Представнички дом чини кворум.

Предсједавајући Дома, у договору са замјеницима предсједавајућег, сазива сједницу Дома и предлаже дневни ред према радном плану.

Позив за сједницу Дома доставља се делегату најмање седам дана прије дана одржавања планиране сједнице, осим ако је пословником другачије прописано. Дневни ред, материјал припремљен за сједницу и, ако је то случај, записник са претходне сједнице доставља се делегату са позивом за сједницу.

У хитним случајевима, из оправданих разлога и на захтјев најмање пет делегата, или на захтјев већине чланова Колегијума Дома, предсједавајући може сазвати сједницу у року од три дана. У том случају дневни ред сједнице може бити предложен за вријеме њеног одржавања, а материјали подијељени на самој сједници.

Колегијум Дома чине: предсједавајући, те први и други замјеник предсједавајућег Дома.

Према Пословнику Дома народа, Колегијум је задужен за остваривање права и дужности делегата, која су у вези с обављањем њихове дужности, те израду приједлога критеријума којим се регулишу права и обавезе делегата на професионалном раду, остваривање сарадње са Представничким домом, укључујући одржавање заједничке сједнице оба дома на захтјев Колегијума Представничког дома, и за одржавање заједничке сједнице колегијума оба дома, остваривање права и дужности Дома према Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ, у складу са Уставом БиХ, законом и Пословником.

Уз остала овлашћења, Колегијум Дома народа разматра иницијативе и приједлоге поднесене Дому у вези с њиховом усклађеношћу са Пословником,одлучује о томе која је комисија надлежна за разматрање приједлога закона и других иницијатива, обавља консултације са Колегијумом Представничког дома у вези са утврђивањем годишњег календара сједница, утврђивањем приједлога за именовање и разрјешење секретара Дома и секретара Заједничке службе Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, именује и разрјешава руководеће државне службенике на приједлог Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ и у складу са Одлуком о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, остварује сарадњу са политичким партијама, организацијама и удружењима грађана, обавља консултације у вези са припремањем дневног реда сједнице Дома,  одлучује о тумачењу пословника док питање не регулише Доми друге послове које му Дом и Пословник стављају у надлежност.

Посланик/делегат има права и дужности утврђене Уставом БиХ, законом, одлуком, Кодексом понашања посланика и делегата у Парламентарној скупштини и пословником.

Посланик/делегат има право и дужност да присуствује сједници дома и сједници комисије дома чији је члан. Он учествује у њиховом раду и ангажује се на проналажењу рјешења и доношењу одлука којима се осигурава извршавање уставних овлашћења институција БиХ.

У остваривању својих дужности сваки посланик/делегат може учествовати у раду комисије чији није члан, без права гласа.

Посланик/делегат који је спријечен да присуствује сједници Дома или сједници комисије чији је члан, или који мора напустити сједницу за вријеме њеног трајања, на вријеме обавјештава предсједавајућег дома или предсједавајућег комисије и износи разлоге свог одсуства.

Посланик/делегат има право да иницира усвајање, измјене или допуне Устава БиХ, закона и других аката, те примјењује друге поступке садржане у пословнику.

Посланик/делегат има право на слободу дјеловања и изражавања.

Посланик/делегат је дужан да се бави питањима од политичког и јавног интереса.

Права и дужности посланик/делегат остварује у Парламентарној скупштини БиХ, у домаћим и међународним институцијама у које је изабран као посланик/делегат – представник Парламентарне скупштине БиХ, комуницирањем са грађанима, невладиним организацијама, представницима свих нивоа власти и политичких партија у Босни и Херцеговини, представницима других држава, међународних организација, на јавним скуповима, те путем средстава јавног информисања. 

Након што делегати дају свечану изјаву, Дом оснива три клуба делегата конститутивних народа: Клуб делегата бошњачког народа, Клуб делегата хрватског народа и Клуб делегата српског народа.

Клубови народа оснивају се као облик дјеловања делегата у Дому, нарочито у припреми, предлагању и разматрању тачака дневног реда сједнице Дома.

Сваки клуб народа самостално уређује своју организацију и начин рада те бира предсједавајућег и замјеника предсједавајућег.

Ради стварања повољних услова за учешће клубова народа у активностима Дома, клубови народа имају право на службене просторије, финансијска средства, административне, техничке и друге услове за рад, о чему одлучује Заједничка комисија за административне послове.

Дом народа оснива сталне и привремене комисије Дома и, заједно са Представничким домом, заједничке сталне и привремене комисије оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Задаци и састав комисије утврђују се закључком Дома.

Комисија нема више од шест чланова. Расподјела мјеста мора бити пропорционална клубовима народа у Дому од којих су двије трећине чланова изабране са територије Федерације БиХ, а једна трећина са територије Републике Српске.
Комисија међу својим члановима, из три конститутивна народа, бира предсједавајућег, те првог и другог замјеника предсједавајућег.

Комисија даје мишљења, подноси приједлоге и извјештаје Дому и обавља друге послове како је прописано Пословником или законом. Комисија одлучује о питањима која јој Дом пренесе у надлежност, с тим што се на комисију не може пренијети надлежностза усвајање закона.

Комисија подноси Дому једном годишње извјештај о свом раду.

Посланици/делегати могу постављати питања и подносити иницијативе предсједавајућем и члановима Савјета министара БиХ или другим субјектима из њихове надлежности, посебно о стању у појединим областима друштвеног живота и примјени закона и других аката Парламентарне скупштине БиХ, односно о раду министарстава и других органа државне управе.

Посланичка/делегатска питања могу се постављати усмено или у писаној форми, а посланичке/делегатске иницијативе само у писаној форми.

Посланичка/делегатска питања у писаној форми могу се постављати и Канцеларији високог представника у БиХ.

Посланици/делегати могу усмено постављати питања Савјету министара БиХ, односно поједином члану Савјета министара БиХ, на почетку сваке прве сједнице дома у мјесецу, прије расправе о дневном реду, уз директан ТВ пренос.

Посланик/делегат може поставити једно посланичко/делегатско питање, које мора бити кратко и јасно формулисано и у правилу такво да се на њега може одговорити одмах и без припреме, након чега посланик/делегат може рећи да ли је задовољан или незадовољан одговором на постављено питање.

Ако је незадовољан одговором, посланик/делегат може затражити да му се одговор достави у писаној форми у року од 15 дана.

Постављање усмених посланичких/делегатских питања посланици/делегати најављују предсједавајућем Савјета министара БиХ и оном члану Савјета министара БиХ на кога је упућена, у писаној форми најкасније 24 сата прије почетка сједнице дома.

Члан Савјета министара БиХ коме је питање упућено дужан је да одговори на постављено питање на истој сједници на којој је оно постављено или да наведе разлоге због којих на њега не може одговорити. У том случају дужан је да дâ усмени одговор на постављено питање на првој наредној сједници дома, у вријеме одређено за усмено постављање посланичких/делегатских питања.

Предсједавајући Дома, у договору са замјеницима предсједавајућег или на личну иницијативу, сазива сједницу Представничког дома и предлаже дневни ред посланицима према радном плану.

Позив за сједницу Дома доставља се посланику најмање десет дана прије дана одржавања планиране сједнице, осим ако пословником није другачије прописано. Дневни ред, материјал припремљен за сједницу и, ако је то случај, записник са претходне сједнице достављају се посланику са позивом за сједницу.

Изузетно, из оправданих разлога и на захтјев најмање пет посланика или на захтјев већине чланова Колегијума Дома, предсједавајући Дома сазваће сједницу Дома у року од три дана од дана пријема поменутог захтјева. У том случају, дневни ред сједнице може бити предложен за вријеме њеног одржавања.

Колегијум Дома чине: предсједавајући, те први и други замјеник предсједавајућег Дома.

Према Пословнику Представничког дома, Колегијумје задужен за: стварање претпоставки за потпуно остваривање права и дужности посланика, који су у вези са обављањем њихове дужности, затим сарадњу са Домом народа, укључујући одржавање пленарне сједнице оба дома на захтјев Колегијума Дома народа, те за одржавање сједнице Заједничког колегијума оба дома Парламентарне скупштине БиХ, остваривање права и дужности Дома према Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ, у складу са Уставом БиХ, законом и Пословником.

Такође, Колегијум разматра иницијативе и приједлоге поднесене Дому у вези с њиховом усклађеношћу са Пословником, одлучује о томе која је комисија надлежна за разматрање приједлога закона и других иницијатива, обавља консултације са Колегијумом Дома народа у вези са утврђивањем годишњег календара сједница,  утврђује приједлоге за именовање и разрјешење секретара Дома и утврђивање приједлога за именовање и разрјешење секретара Заједничке службе Парламентарне скупштине БиХ,  врши именовање и разрјешење руководећих државних службеника на приједлог Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ и у складу са Одлуком о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, остварује сарадњу са политичким странкама, организацијама и удружењима грађана, одлучује о тумачењу Пословника, док питање не регулише Дом, те рјешава сва друга питања која би могла утицати на рад Дома и обављање и других послова које му Дом иовај пословник стављају у надлежност.

Клубови се оснивају као облик дјеловања посланика у Дому, посебно у припремама и утврђивању дневног реда за сједницу Дома. Клуб могу основати најмање три посланика.

Посланици који нису ступили ни у један посебан клуб могу бити чланови мјешовитих клубова. Права и дужности мјешовитих клубова иста су као и свих осталих клубова.

Независни посланик има иста права и обавезе као и посланик који је укључен у клуб.

Клуб има предсједавајућег и замјеника предсједавајућег и самостално уређује своју организацију и дјеловање.

Ради стварања повољних услова за учешће у активностима Дома, клубови посланика имају право на службене просторије, финансијска средства, административне, техничке и друге услове за рад, о чему одлучује Заједничка комисија за административне послове.

Све одлуке у дому доносе се већином гласова оних који су присутни и гласају. Посланици и делегати ће максимално настојати да та већина укључује најмању једну трећину гласова посланика или делегата с територије сваког ентитета.

Ако већина гласова не садржи једну трећину гласова с територије сваког ентитета, колегијум ће, радећи као комисија, настојати да у року од три дана постигне сагласност. Ако предсједавајући и замјеници предсједавајућег постигну сагласност, релевантна одлука дома сматра се усвојеном, а дом се о томе обавјештава на одговарајући начин. Сагласност се постиже консензусом предсједавајућег и два замјеника предсједавајућег.

Ако колегиј не успије да постигне сагласност или ако постигне сагласност новим рјешењем које није било предмет гласања у дому, одлуку доноси већина од укупног броја посланика или делегата који су присутни и који гласају, уз услов да гласови против не садрже двије трећине или више посланика или делегата изабраних из сваког ентитета. Ако се посланик приликом гласања не изјасни „за“, „против“ или „уздржан“, а присутан је приликом гласања, сматра се да је „уздржан“.

Представнички дом оснива сталне и привремене комисије Дома и, заједно са Домом народа, заједничке сталне и привремене комисије оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Задаци и састав комисије утврђују се закључком Дома.

Сталне комисије Представничког дома имају девет чланова, док број чланова привремених комисија може бити и мањи. Попуњавање комисија пропорционално је величини клубова посланика у Дому, од којих су двије трећине чланова изабране са територије Федерације БиХ, а једна трећина са територије Републике Српске.

Комисије међу својим члановима, из три конститутивна народа, бирају предсједавајућег, те првог и другог замјеника предсједавајућег.

Комисије дају мишљења, подносе приједлоге и извјештаје Дому и обављају друге дужности како је прописано Пословником или законом. Комисије одлучују и о питањима која им Дом пренесе у надлежност, с тим што се на комисије не може пренијети надлежност за усвајање закона.

Комисије једном годишње Дому подносе извјештај о свом раду.

Записник садржи податке који се односе на: датум, мјесто и вријеме одржавања сједнице, разматрана питања, имена и званичне дужности учесника у расправама, резултате гласања и усвојене одлуке.

Посланик/делегат може захтијевати да његово упозорење у вези с могућим кршењем Устава БиХ или пословника буде унесено у записник. 

Пословницима Представничког дома и Дома народа прописано је да се записник са сједнице предлаже на усвајање на наредној сједници. Сваки посланик/делегат има право да изнесе примједбе на записник, а одлуке о оправданости примједаба на записник усвајају се на сједници без расправе. Ако су примједбе усвојене, у записник се уносе одговарајуће измјене. Записник или дио записника на који нису изнесене примједбе сматра се усвојеним.

Записници са расправа на сједницама домова у потпуности су доступни јавности и објављују се на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ. Изузетак од наведених информација које се објављују су информације за које се може очекивати да би њихово откривање изазвало штету за легитимне циљеве из области спољне политике, интереса одбране и безбједности, као и заштите јавне безбједности, интереса монетарне политике, спречавања криминала и сваког откривања криминала, заштите поступка доношења одлуке јавног органа у давању мишљења, савјета или препорука јавног органа, запосленог лица у јавном органу, или сваког лица које обавља активност за или у име јавног органа, а не обухвата чињеничне, статистичке, научне или техничке информације, те других циљеве утврђене Законом о слободи приступа информацијама у БиХ.

Заједничке сједнице оба дома сазивају предсједавајући домова када Заједнички колегијум процијени да је то неопходно, затим у свечаним приликама, као и у изузетним околностима, као и на захтјев Предсједништва БиХ.

Заједничком сједницом оба дома наизмјенично предсједавају предсједавајући домова а дневни ред заједничке сједнице оба дома утврђује Заједнички колегијум.

Приликом доношења одлука домови се изјашњавају одвојено и примјењују се одредбе пословника које се односе на одлучивање у сваком дому. (опширније под питањем: „Како се доносе одлуке на сједницама Представничког дома и Дома народа?“)

Приједлог закона може поднијети сваки посланик, односно делегат, комисије домова, заједничке комисије оба дома, домови, као и Предсједништво БиХ и Савјет министара БиХ, у оквиру својих надлежности.

Приједлог закона подноси се предсједавајућем, који га одмах доставља колегијуму дома и Законодавноправном сектору Парламентарне скупштине БиХ. Колегијум у року од седам дана доставља приједлог закона уставноправној комисији ради давања мишљења о усклађености са Уставом БиХ и правним системом и надлежној комисији ради давања мишљења о принципима на којима је закон заснован.
Ако је предлагач закона посланик или комисија Представничког дома, а Колегијум Представничког дома утврди да је заједничка комисија надлежна комисија, приједлог закона доставља се Колегијуму Дома народа. Након што Колегијум Дома народа потврди да је надлежна заједничка комисија, приједлог закона доставља се уставноправним комисијама домова. Након што уставноправне комисије дају своје мишљење, наставља се процедура пред заједничком комисијом у складу са пословницима домова.

Ако је предлагач закона делегат или комисија Дома народа ПСБиХ, а Колегијум Дома народа дома утврди да је заједничка комисија надлежна комисија, приједлог закона доставља се Колегијуму Представничког дома. Након што Колегијум Представничког дома потврди да је надлежна заједничка комисија, приједлог закона доставља се уставноправним комисијама домова. Након што уставноправне комисије дају своје мишљење, наставља се процедура пред заједничком комисијом у складу са пословницима домова.

Пословницима је одређено да се закони могу разматрати по: основном, скраћеном или хитном поступку. У основном и скраћеном поступку, законе разматрају комисије и домови у два читања.

Ако дом прихвати да разматра приједлог закона по скраћеном поступку, сви рокови из редовног законодавног поступка скраћују се напола, а колегијум може додатно ограничити трајање расправе.

Хитни поступак се примјењује када се ради о приједлогу закона високог степена хитности, односно када се ради о приједлогу који је дефинисан тако једноставно да се може само усвојити или одбити (дакле, нема могућности амандманског дјеловања).

У првој комисијској фази Уставноправна комисија разматра усаглашеност приједлога закона са Уставом БиХ и правним системом, док надлежна комисија разматра принципе на којима је приједлог закона заснован. Мишљења комисија могу бити позитивна или негативна. Кад прими мишљења уставноправне комисије и надлежне комисије, достављена од предсједавајућег дома, колегијум уврштава приједлог закона у дневни ред сједнице дома, која ће бити одржана у року од седам до 15 дана. Ако су мишљења било уставноправне, било надлежне комисије негативна, она се достављају дому, који их разматра у првом читању и о њима гласа. Ако негативно мишљење буде усвојено, приједлог закона сматра се одбијеним. Ако мишљење буде одбијено, приједлог закона враћа се комисији, чије је мишљење негативно, на поновно разматрање. Ако су мишљења комисија позитивна, приједлог закона се, заједно с тим мишљењима, доставља дому на разматрање и усвајање у првом читању.

Приједлог закона усвојен у првом читању доставља се прво надлежној комисији, а потом и дому на разматрање и усвајање у другом читању, током којег се води расправа о самом тексту приједлога закона и евентуално поднесеним амандманима. Након што текст приједлога закона усвоји један дому, приједлог закона се упућује другом дому – гдје се процедура у потпуности понавља.

Сваки закон сматра се донесеним када га оба дома усвоје у идентичном тексту. Ако текст који усвоје оба дома није идентичан, оснива се заједничка комисија која настоји постићи споразум о идентичном тексту. Ако један од домова не усвоји извјештај заједничке комисије, приједлог закона сматра се одбијеним.

Комисија одлучује простом већином, уз услов да је присутна најмање већина чланова. Приликом доношења коначних одлука о којима се не изјашњава дом, комисија одлучује према процедури утврђеној за доношење одлука на сједници дома, с тим што предсједавајући, први и други замјеник предсједавајућег настоје да постигну сагласност.

Заједничка комисија одлучује простом већином чланова који су присутни и који гласају, уз услов да та већина садржи најмање једну трећину чланова сваког дома који су присутни и који гласају и једног представника из конститутивних народа, чији је најмање један представник присутан и гласа. Изузетно од ове одредбе, Заједничка комисија за административне послове ПСБиХ, када доноси коначне одлуке, одлучује према процедури утврђеној за доношење одлука на сједници дома.

Уставноправна комисија Дома народа прати спровођење Устава БиХ; разматра значајна питања за уставни поредак Босне и Херцеговине и даје иницијативу за амандмане на Устав БиХ; испитује и доставља Дому мишљења о предлозима амандмана на Устав БиХ; када Дом оцијени потребним, спроводи јавну расправу о предлозима амандмана на Устав БиХ или о предлогу закона, те обавјештава Дом о резултатима јавне расправе; разматра предлоге закона које Дом треба да усвоји, у вези са њиховом усклађеношћу са Уставом БиХ и правним системом, као и у погледу правне обраде те Дому подноси извјештај са мишљењем и предлозима те правно-техничким исправкама очигледних грешака у тексту; разматра питања законодавне методологије и друга питања значајна за усклађеност правно-техничке обраде аката које Дом треба да усвоји; доставља мишљења Уставном суду БиХ; учествује у припремању програма рада из области законодавне активности Дома; утврђује, заједно са одговарајућом комисијом Представничког дома, пречишћени текст закона и других прописа када и ако их за то овласте оба дома ПСБиХ; у складу са Пословником, разматра предлоге за одузимање имунитета и у вези с тим предлаже одговарајуће одлуке Дому. Комисија разматра питања која се односе на: правни систем; изборни систем; Савјет министара БиХ; државне празнике; грб, заставу и државну химну Босне и Херцеговине; печат Босне и Херцеговине; државну администрацију; спровођење међународног и домаћег кривичног законодавства те друга питања из надлежности Дома која нису у надлежности других комисија.

Комисија за спољну и трговинску политику, царине, саобраћај и комуникације прати вођење спољне политике Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ; разматра питања сарадње БиХ са Уједињеним нацијама и међународном заједницом; разматра питања међупарламентарне сарадње са одговарајућим комисијама парламената других земаља; разматра питања сарадње са Савјетом Европе, Интерпарламентарном унијом, Централноевропском иницијативом и Организацијом за европску безбједност и сарадњу, те другим међународним организацијама; разматра питања рада са институцијама БиХ, компетентним за питања спољних послова и међународних односа; разматра активности сталних или привремених делегација ПСБиХ у међупарламентарним институцијама; разматра питања давања и отказивања сагласности за ратификацију међународних уговора, споразума и конвенција; затим питања која се односе на спољнотрговинску политику; на споразуме о међународној трговини; царинску политику, тарифе, прописе и законе из своје области; питања која се односе на међународне обавезе БиХ; разматра односе са међународним трговинским институцијама, питања која се односе на путне исправе, успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација, затим уређивање међународног и међуентитетског саобраћаја, као и питања која се односе на цивилно ваздухопловство и информационо-комуникационе технологије, те друга питања из области међународних и спољних послова, спољне трговине, царина, саобраћаја и комуникација.

Комисија за финансије и буџет Дома народа разматра питања која се односе на: Централну банку; банкарство, осим политике банкарства; спољни дуг; финансирање институција БиХ; функционисање финансијских институција на нивоу БиХ; прописе у области финансија и буџета; фискалну и кредитну политику; извршење и надзор над извршењем буџета БиХ; разматрање одлука о задуживању, репрограмирању дугова и другим финансијским обавезама БиХ; извјештаје Канцеларије за ревизију институција БиХ, као и њене надлежности утврђене Законом о ревизији институција БиХ, прати реализацију препорука из ревизијских извјештаја Парламентарне скупштине БиХ и, у сарадњи са Заједничком комисијом за административне послове, предузима све потребне мјере за отклањање недостатака утврђених у ревизорском извјештају, те остварује међупарламентарну сарадњу са сличним комисијама парламената других земаља.

Комисија разматра и друга питања из области финансија и буџета, у складу са Пословником.

Уставноправна комисија Представничког дома прати спровођење Устава БиХ; разматра питања значајна за уставни поредак Босне и Херцеговине и даје иницијативу за амандмане на Устав БиХ; испитује и доставља Дому мишљења о предлозима амандмана на Устав БиХ; спроводи јавну расправу о предлозима амандмана на Устав БиХ или о предлозима закона, те обавјештава Дом о резултатима јавне расправе; разматра предлоге закона које Дом треба да усвоји, у вези са њиховом усклађеношћу са Уставом БиХ и правним системом, као и у погледу правне обраде те Дому подноси извјештај са мишљењем и предлозима и правно-техничким исправкама очигледних грешака у тексту; разматра питања законодавне методологије и друга питања значајна за усклађеност правно-техничке обраде аката које Дом треба да усвоји; доставља мишљења Уставном суду БиХ; учествује у припремању програма рада из области законодавне активности Дома; утврђује, заједно са одговарајућом комисијом Дома народа, пречишћени текст закона и других прописа када и ако их на то овласте оба дома ПСБиХ; разматра предлоге за одузимање имунитета и у вези с тим предлаже одговарајуће одлуке Дому. Комисија разматра питања која се односе на: правни систем; изборни систем; Савјет министара БиХ; државне празнике; грб, заставу и државну химну Босне и Херцеговине, печат Босне и Херцеговине; државну администрацију; спровођење међународних и домаћих кривичних закона; те друга питања из надлежности Дома која нису у надлежности других комисија.

Комисија за спољне послове прати вођење спољне политике Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ; разматра питања сарадње Босне и Херцеговине са Уједињеним нацијама и међународном заједницом; разматра питања међупарламентарне сарадње са одговарајућим комисијама парламената других земаља; разматра питања сарадње са Савјетом Европе, Интерпарламентарном унијом, Централноевропском иницијативом и Организацијом за европску безбједност и сарадњу, те другим међународним организацијама; разматра питања рада институција БиХ надлежних за питања спољних послова и међународних односа; разматра активности сталних или привремених делегација ПСБиХ у међупарламентарним институцијама; разматра питања давања и отказивања сагласности за ратификацију међународних уговора. Комисија разматра и друга питања из области међународних и спољних послова.

Комисија за спољну трговину и царине разматра питања која се односе на: спољнотрговинску политику; споразуме о међународној трговини; царинску политику; тарифе, прописе и законе из своје области; међународне обавезе Босне и Херцеговине; као и односе са међународним трговинским институцијама. Комисија разматра и друга питања из области спољне трговине и царина.

Комисија за финансије и буџет Представничког дома разматра питања која се односе на: Централну банку БиХ; спољни дуг, финансирање институција БиХ; фискалну и кредитну политику; банкарство, осим политике банкарства; функционисање финансијских институција на нивоу Босне и Херцеговине; прописе у области финансија и буџета, извршење и надзор над извршењем буџета; разматрање одлука о задуживању, репрограмирању дугова и другим новчаним обавезама Босне и Херцеговине; извјештаје Канцеларије за ревизију институција БиХ, као и њене надлежности утврђене Законом о ревизији институција БиХ, прати реализацију препорука из ревизијских извјештаја Парламентарне скупштине БиХ и, у сарадњи са Заједничком комисијом за административне послове, предузима све потребне мјере за отклањање недостатака утврђених у ревизорском извјештају, те остварује међупарламентарну сарадњу са сличним комисијама парламената других земаља.

Комисија разматра и друга питања из области финансија и буџета.

Комисија за саобраћај и комуникације разматра питања која се односе на: путне исправе; успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација; регулирање међуентитетског саобраћаја; цивилно ваздухопловство, те информационо-комуникационе технологије.

Комисија разматра и друга питања из области саобраћаја и комуникација.

Комисија за остваривање равноправности полова разматра питања која се односе на: питања у вези са остваривањем равноправности полова у Босни и Херцеговини – посебно у вези са унапређивањем статуса жена у Босни и Херцеговини; подстицање активности у институцијама БиХ на реализовању Платформе за акцију Пекиншке декларације (Четврта свјетска конференција о женама 1995) у 12 критичких сфера; подстицање и координацију активности с ентитетским парламентима на унапређивању статуса жена и реализовању Платформе за акцију Пекиншке декларације; разматрање предложених закона и других прописа са становишта равноправности полова и спречавања дискриминације жена; разматрање приједлога докумената и извјештаја институција БиХ који се односе на остваривање равноправности сполова и реализовања Платформе за акцију Пекиншке декларације у цјелини, односно по појединим областима; разматрање припреме за учешће делегација Босне и Херцеговине на међународним скуповима кад се разматра примјена Пекиншке декларације (УН, Савјет за регионалну сарадњу - РЦЦ и сл.)

Комисија разматра и друга питања у вези са остваривањем равноправности полова.

Комисија за припрему избора Савјета министара БиХ разматра информације које су, у складу са Законом о Савјету министара БиХ, дужни доставити кандидати именовани на дужност предсједавајућег и чланова Савјета министара БиХ те, по потреби, поставља питања именованим кандидатима у вези са достављеним информацијама и у погледу њихове подобности за обављање дужности на које се предлажу. На основу достављених информација и, када је то потребно, након обављених разговора са кандидатима, Комисија одлучује о томе да ли препоручује Дому потврду избора кандидата.

Члан Комисије за припрему избора Савјета министара БиХ може тражити да се лице именовано на дужност предсједавајућег Савјета министара БиХ, министра или замјеника министра позове на сједницу Комисије за припрему избора Савјета министара БиХ и да одговара на постављена питања.

Ако се именовано лице не одазове позиву да присуствује сједници Комисије за припрему избора Савјета министара БиХ, ова комисија може одгодити расправу о том питању и о томе обавијестити предлагача - Предсједништво БиХ, односно предсједавајућег Савјета министара БиХ, те од њих тражити да обезбиједе присуство именованог лица наредној сједници. Ако се именовано лице по позиву не одазове и не присуствује ни наредној сједници, не може добити препоруку за потврђивање. 

Заједничка комисија за одбрану и безбједност Босне и Херцеговине разматра и прати спровођење безбједносне и одбрамбене политике Босне и Херцеговине; спроводи парламентарни надзор с циљем унапређења ефикасности, транспарентности и функционалности. Спровођење парламентарног надзора засновано је на принципима уставности, законитости, демократичности те поштовању људских права и слобода. Заједничка комисија спроводи парламентарни надзор над институцијама - одбране: Министарством одбране БиХ и Оружаним снагама БиХ, те институцијама безбједности: Министарством безбједности БиХ, Граничном полицијом БиХ, Државном  агенцијом за истраге и заштиту – СИПА, Службом за послове са странцима, Дирекцијом за координацију полицијских тијела БиХ, Агенцијом за форезничка испитивања и вјештачења, Агенцијом за школовање и стручно усавршавање кадрова и Агенцијом за полицијску подршку; Заједничка комисија спроводи парламентарни надзор и над другим институцијама и тијелима БиХ у оквиру њихових надлежности које се тичу питања одбране и безбједности: Министарством спољне трговине и економских односа БиХ, у дијелу који се односи на увоз, извоз и транзит оружја, војне опреме и производа двојне намјене, као и Министарством цивилних послова БиХ, у дијелу који се односи на деминирање, као и тијелима Парламентарне скупштине БиХ у оквирима у којим је њихов рад предмет парламентарног надзора: Независним одбором Парламентарне скупштине БиХ, Одбором за жалбе грађана на рад полицијских службеника у полицијским тијелима БиХ и Канцеларијом парламентарног војног повјереника БиХ; Заједничка комисија спроводи парламентарни надзор и над другим институцијама БиХ ако Парламентарна скупштина БиХ о томе донесе посебну одлуку. Поред тога, Заједничка комисија разматра законе и амандмане из области које су у њеној надлежности; прати законитост и усклађеност рада надзираних институција са одбрамбеном и безбједносном политиком БиХ; разматра извјештаје, краткорочне и дугорочне планове у вези са структуром Оружаних снага БиХ, кадровском политиком и регрутовањем, платама и накнадама, образовањем и обуком припадника Оружаних снага БиХ, професионалним понашањем и етичким стандардима за цивилно и војно особље; надзире процедуре опремања војске, набавки средстава и увоз и извоз оружја и војне опреме, материјалну помоћ и уговоре са страним фирмама које пружају услуге одбрамбеним институцијама на комерцијалној основи, борбену готовост, војне вјежбе, процес војног деминирања и операције укључујући извршење међународних обавеза и међународне операције подршке миру; прати и разматра стање људских права и слобода у сектору одбране и безбједности; прати поштовање политичке, идеолошке и интересне неутралности у раду надзираних институција; прати и разматра примјену средстава и метода у обављању посебних истражних радњи у надзираним институцијама; разматра извјештаје о извршењу буџета, као и извјештаје о ревизији надзираних институција; разматра и усваја извјештаје о раду надзираних институција; покреће иницијативе и подноси приједлоге закона из области надлежности надзираних институција; разматра приговоре запослених у надзираним институцијама, осим питања из радно-правног односа; разматра приједлоге и петиције које су упућене Парламентарној скупштини БиХ или Заједничкој комисији у вези са радом надзираних институција, предлаже Парламентарној скупштини БиХ мјере за рјешавање питања садржаних у приједлозима и петицијама и о томе обавјештава подносиоце; утврђује чињенице и узима изјаве од изабраних или именованих званичника, савјетника, државних службеника, запосленика, полицијских службеника, војних или цивилних лица на служби у Оружаним снагама БиХ у случајевима уочених незаконитости или неправилности у раду надзираних институција; разматра питања сарадње Босне и Херцеговине с тијелима Европске уније, Уједињених нација, НАТО-ом, ОЕБС-ом, Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и другим међународним организацијама у области одбране и безбједности; разматра активности сталних и привремених делегација БиХ у међународним и међупарламентарним институцијама у области одбране и безбједности; остварује сарадњу са надлежним парламентарним комисијама бх. ентитета, других држава, као и са међународним организацијама и другим тијелима из области одбране и безбједности; Заједничка комисија може надзирати сваку активност Оружаних снага БиХ, укључујући и војне вјежбе, помагање цивилним органима власти у кризним ситуацијама, активности војног деминирања и присуствовати овим активностима. Заједничка комисија може најавити министру одбране БиХ и начелнику Заједничког штаба Оружаних снага БиХ присуство надзираним активностима.

Заједничка комисија разматра и друга питања из области безбједности Босне и Херцеговине.

Заједничка комисија за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ надзире законитост рада Агенције; расправља и даје мишљења о именовању генералног директора и замјеника генералног директора; разматра извјештаје предсједавајућег о питањима из његове надлежности, укључујући мјере предузете ради рјешавања свих проблема у Агенцији утврђених приликом спровођења инспекцијске контроле, ревизије или истраге; разматра извјештаје генералног директора о раду и трошковима Агенције, те посебно анализира начин трошења буџетских средстава; даје мишљења о детаљном предлогу буџета Агенције; разматра извјештаје главног инспектора; захтијева од запослених у Агенцији да, уз помоћ предсједавајућег, обезбиједе стручне савјете када је то потребно ради вршења надзора; спроводи истраге о раду Агенције. Комисија разматра и друга питања из области рада Агенције у складу са Законом о Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ, као и другим посебним законима из којих проистиче одговарајућа надлежност.

Заједничка комисија за економске реформе и развој rразматра питања која се односе на: економске реформе које су у надлежности институција БиХ; предлоге реформи или иницијативе за измјене закона које ће Комисији достављати представници грађанског друштва, односно удружења привредника, уније послодаваца, синдиката, агенција за регионални развој, удружења грађана или друге невладине интересне групе; монетарну политику; политику спољног задуживања; односе са међународним финансијским институцијама; политику и програм реконструкције и развоја Босне и Херцеговине; дефинисање мјера економске политике; фискалну и кредитну политику Босне и Херцеговине; политику банкарства; статистику, мјере и стандарде. Комисија разматра и друга питања из области економских реформи, реконструкције и развоја.

Заједничка комисија за европске интеграције разматра питања која се односе на: расправљање општих питања која су у вези са европским интеграцијама; праћење извршавања права и обавеза Босне и Херцеговине произашлих из међународних уговора који се односе на Савјет Европе; координирање рада матичних радних тијела у вези са европским интеграцијама и достављање мишљења, препорука и упозорења тим тијелима; анализирање посљедица интеграцијске стратегије за Босну и Херцеговину и припремање свеобухватних извјештаја; разматрање планова, програма, извјештаја и информација о Процесу стабилизације и придруживања ЕУ; праћење реализације стратегије придруживања, покретање иницијативе за убрзавање реализације стратегије придруживања у оквиру надлежности Парламентарне скупштине БиХ; надзирање усклађивања закона БиХ с acquisem(позитивном легислативом ЕУ) када Комисија стекне услове за то; сарађивање с институцијама у Босни и Херцеговини (посебно с Дирекцијом за европске интеграције), институцијама ЕУ и других земаља у вези с питањима интеграције; организирање презентације јавног мишљења о питањима интеграције; прикупљање, похрањивање и систематско презентовање члановима Комисије информација у вези с ЕУ; надзирање коришћења додијељених средстава ЕУ; обављање других послова у вези с европским питањима која не спадају у надлежност осталих радних тијела; одржавање јавног саслушања у вези са питањима европских интеграција ради прикупљања мишљења представника цивилног друштва, невладиних организација, интелектуалаца, као и владиних и невладиних експерата у одређеним областима, те разматра и друга питања у вези са европским интеграцијама. 

Заједничка комисија за административне послове доноси опште и појединачне акте којима се уређују статусна питања и материјални положај посланика и делегата у складу са законом; разматра и предлаже пројекцију буџета у дијелу средстава предвиђених за рад Парламентарне скупштине БиХ; разматра извршење буџета у дијелу средстава предвиђених за рад Парламентарне скупштине БиХ, те доноси акте за њихову реализацију; доноси одлуку о расподјели средстава за финансирање политичких странака, односно коалиција политичких странака и независних кандидата заступљених у Парламентарној скупштини БиХ, односно клубова посланика и народа у Парламентарној скупштини БиХ; на основу мишљења колегијума оба дома, даје сагласност на Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Секретаријату Парламентарне скупштине БиХ и Правилник о раду Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ; даје сагласност на акте које, у складу са Одлуком о организацији Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, доноси Колегијум Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ за шта је овлашћен законом; доноси акте у вези са евидентирањем имовине и друге потребне акте значајне за управљање имовином Парламентарне скупштине БиХ; прати реализацију препорука из ревизорског извјештаја Парламентарне скупштине БиХ, и у сарадњи са комисијама за финансије и буџет домова Парламентарне скупштине БиХ, предузима неопходне мјере за отклањање недостатака утврђених у ревизорском извјештају; одлучује, на основу приједлога Колегијума Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ, о распореду радних просторија у Парламентарној скупштини БиХ; у складу са законом и подзаконским актима, утврђује накнаде и друга материјална права чланова посебних и независних тијела Парламентарне скупштине БиХ; именује три члана међу члановима комисија из  Дома у Комисију за избор и именовање чланова Централне изборне комисије БиХ; предузима правне радње у складу с одредбама Кодекса.Комисија обавља и друге послове из надлежности Парламентарне скупштине БиХ када то затражи Парламентарна скупштина БиХ.

Заједничка комисија за људска права разматра питања која се односе на: остваривање људских права и основних слобода, загарантованих Уставом БиХ и законодавством БиХ, од државних органа, јавних институција и организација које обављају јавна овлашћења, у случајевима које изнесе Институција омбудсмена БиХ, грађани и ентитети, те о томе обавјештава домове; затим на држављанство; имиграцију, избјеглице и азил; провођење анекса 6. и 7. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини; остваривање и заштиту људских права и слобода, те мјере за њихову ефикаснију заштиту. Комисија неће разматрати питања која су у току рјешавања на судовима и друге спорове, осим ако се ради о неприхватљивом кашњењу у поступку или евидентној злоупотреби власти и самовољи на коју укаже Институција омбудсмена БиХ.

Комисија такође разматра питања која се односе на заштиту личних података и сарадњу са Агенцијом за заштиту личних података у БиХ, права националних мањина у Босни и Херцеговини, приједлоге које доставе грађани, уз обавјештавање подносиоца о исходу; петиције у вези са повредама људских права и основних слобода, усвајајући одговарајуће мјере и обавјештавајући подносиоца и домове о усвојеним одлукама; сарадњу са Комисијом за људска права (предвиђеном Анексом 6) и Комисијом за расељена лица и избјеглице (предвиђеном Анексом 7. Општег оквирног споразума за мир), као и комисијама за људска права Парламента Федерације БиХ и Народне скупштине Републике Српске; разматрање питања у вези са остваривањем права дјетета – посебно побољшањем статуса дјетета у Босни и Херцеговини; подстицање активности у институцијама БиХ на примјени Конвенције о правима дјетета, као и подстицање и остваривање сарадње са комисијама ентитетских парламената на побољшању статуса дјетета и примјене Конвенције о правима дјетета; разматрање предложених закона и других прописа у погледу права дјетета и спречавање дискриминације дјетета; питања у вези са остваривањем права младих - посебно унапређења права младих у Босни и Херцеговини; подстицање активности у институцијама БиХ на усвајању и спровођењу најзначајнијих међународних докумената о питању младих;разматрање приједлога докумената и извјештаја институција БиХ који се односе на права дјетета и на питања младих, те разматрање припрема за учешће делегација Босне и Херцеговине на међународним скуповима када се разматрају питања права дјетета и питања младих; анализирање извјештаја о спровођењу Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ; упозоравање изабраних званичника Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара БиХ на одредбе Закона о сукобу интереса у институцијама власти БиХ ради његове досљедне примјене; разматрање са Комисијом за одлучивање о сукобу интереса могућих случајева кршења Закона о сукобу интереса изабраних званичника Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара БиХ; припремање и утврђивање приједлога кодекса понашања за посланике и делегате у Парламентарној скупштини БиХ.

Комисија разматра и друга питања из области људских права, остваривања права дјетета, младих, имиграције, избјеглица, азила и етике. 

Домови својим закључком могу, на предлог посланика, делегата, клубова посланика и народа, формирати привремене комисије за разматрање извршења или припремање одређеног акта или питања, или истражне комисије. Предлагач је дужан да предложи циљеве и задатке. Задаци и састав комисије утврђују се закључком домова.

Секретаријат обавља стручне, административно-техничке, организационе, финансијске, информативне, консултантске и друге послове за потребе Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, а нарочито послове: припремања, сазивања и праћења сједница домова и комисија; разматрања предлога аката упућених Парламентарној скупштини у вези са њиховом усклађеношћу са Уставом и правним системом Босне и Херцеговине; давања стручних мишљења о материјалима и актима за потребе Парламентарне скупштине; праћења спровођења и иницирања измјена и допуна пословника домова; припремања програма рада оба дома Парламентарне скупштине, планова рада комисија и праћења њиховог извршавања; припремања, израде, превођења и лекторисања текстова нацрта и предлога аката, извјештаја и записника и других материјала на језицима у службеној употреби у Босни и Херцеговини а, према потреби, и на стране језике; припремања усвојених аката за објављивање у «Службеном гласнику БиХ»; стручне и протоколарне послове за потребе парламентарних делегација и пријема страних делегација; праћење и извршавања задатака и послова који за Секретаријат произлазе из аката домова и комисија; односе са јавношћу и информисање јавности о раду Парламентарне скупштине и објављивање комплетних записника расправа у оба дома; сарадњу са институцијама Босне и Херцеговине, као и ентитетским и другим органима; обавља и друге стручно-техничке, административне и друге опште послове за потребе Парламентарне скупштине.

Послови и задаци Секретаријата обављају се унутар сљедећих служби:

• Стручна служба Представничког дома;
• Стручна служба Дома народа;
• Заједничка служба.

У оквиру служби успостављају се организационе јединице, и то:

• кабинети;
• канцеларије;
• сектори.

У оквиру Стручне службе Дома народа успостављају се:

• Кабинет секретара Дома народа;
• канцеларије, и то:
  • Канцеларија секретара Уставноправне комисије;
  • Канцеларија секретара Комисије за спољну и трговинску политику, царине, саобраћај и комуникације;
  • Канцеларија секретара Комисије за финансије и буџет.
• Одјел за израду и објављивање правних аката.

У оквиру Стручне службе Представничког дома успостављају се:

• Кабинет секретара Представничког дома;
• канцеларије, и то:
  • Канцеларија секретара Уставноправне комисије;
  • Канцеларија секретара Комисије за спољне послове;
  • Канцеларија секретара Комисије за спољну трговину и царине;
  • Канцеларија секретара Комисије за финансије и буџет;
  • Канцеларија секретара Комисије за саобраћај и комуникације;/li>
  • Канцеларија секретара Комисије за остваривање равноправности полова.

У оквиру Заједничке службе успостављају се:

• Кабинет секретара Заједничке службе;
• канцеларије, и то:
  • Канцеларија секретара Заједничке комисије за одбрану и безбједност Босне и Херцеговине;
  • Канцеларија секретара Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције Босне и Херцеговине;
  • Канцеларија секретара Заједниче комисије за економске реформе и развој;
  • Канцеларија секретара Заједничке комисије за европске интеграције;
  • Канцеларија секретара Заједничке комисије за административне послове;
  • Канцеларија секретара Заједничке комисије за људска права;
• сектори, и то:
  • Законодавноправни сектор;
  • Сектор за опште послове;
  • Информационо-документациони сектор;
  • Сектор за истраживање;
  • Сектор за међународне односе и протокол;
  • Сектор за информационе технологије;
  • Сектор за односе са јавношћу;
  • Сектор за финансије
  • Сектор за друга парламентарна тијела
  • Сектор за Европску унију

Прије ступања у законодавни поступак у другој комисијској фази, комисија може одлучити да отвори јавну расправу о предложеном закону која би укључивала заинтересована тијела, стручне институције и појединце.

Јавна расправа одржава се у року од 30 дана.

Комисија оглашава јавну расправу на интернетској страници Парламентарне скупштине БиХ.

Позвани појединци и представници тијела и институција износе своје мишљење о питањима у вези са предложеним законом. Након завршене расправе, закључком комисије, они могу приложити стручне радове и друге материјале поднесене током јавне расправе.

Комисија, уз извјештај који подноси, прилаже и транскрипт јавне расправе ако постоји, као и радове и материјале поднесене током јавне расправе.

Међународне активности Парламентарне скупштине БиХ представљају значајан допринос остваривању спољнополитичких приоритета БиХ, првенствено у интеграцији Босне и Херцеговине у евроатлантске институције на мултилатералном нивоу, али и стварању јаких и пријатељских веза на билатералном нивоу. Активности Парламентарне скупштине БиХ одвијају се и преко низа сусрета на нивоу предсједника парламената, делегација, комисија, те учешћем на бројним конференцијама, округлим столовима, семинарима, колоквијумима, радионицама.

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине (ПСБиХ) у спровођењу међународних активности именује:

• сталне делегације у међународним организацијама чији је члан или придружени члан;
• групе пријатељства (ради сарадње садругим парламентима);
• мјешовита радна тијела с циљем сарадње садругим парламентима, међупарламентарним организацијама и институцијама.

Посредством својих сталних делегација, ПСБиХ је чланица:

• Парламентарне скупштине Савјета Европе;
• Парламентарне скупштине Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС);
• Парламентарне скупштине Централноевропске иницијативе (ЦЕИ);
• Парламентарне скупштине Сјеверноатлантског савеза (НАТО);
• Интерпарламентарне уније (ИПУ);
• Парламентарне скупштине Медитерана;
• Парламентарне скупштине Процеса сарадње у Југоисточној Европи; 
• Парламентарне скупштине Уније за Медитеран;
• Парламентарне скупштине Франкофоније.

Након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Босне и Херцеговине и Европске уније, ПСБиХ именовала је своју делегацију која, заједно са делегацијом Европског парламента, чини Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање (ПОСП), као инструмент за спровођење парламентарне димензије ССП-а и за сарадњу ПСБиХ и Европског парламента.

Посебан облик мултилатералне сарадње представљају конференције предсједника парламената, које се одвијају у оквиру и под покровитељством међународних организација (Конференција предсједника парламената Интерпарламентарне уније, Конференција предсједника парламената Јадранско-јонске иницијативе, Конференција предсједника парламената Процеса сарадње у Југоисточној Европи) или на иницијативу и позив предсједника парламената неке земље (Конференција предсједника парламената држава Западног Балкана, на позив предсједника Народне скупштине Мађарске).

Осим тога, успостављен је и одређени број група пријатељства ПСБиХ. Тако у оквиру ПСБиХ постоје:

• Група пријатељства за сусједне земље (Хрватска, Словенија, Италија, Малта, Србија, Црна Гора, Грчка, Кипар, Македонија, Албанија, Мађарска и Аустрија);
• Група пријатељства за западну Европу (Њемачка, Швајцарска, Холандија, Белгија, Луксембург, Лихтенштајн, Шпанија, Норвешка, Шведска, Данска, Финска, Исланд, Француска, Велика Британија, Ирска и Португал);
• Група пријатељства за средњу и источну Европу (Руска Федерација, Украјина, Бјелорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Узбекистан, Јерменија, Таџикистан, Туркменистан, Киргистан, Казахстан, Пољска, Чешка, Словачка, Турска, Бугарска, Молдавија, Румунија, Грузија и Азербејџан);
• Група за Азију (Кина, Индија, Индонезија, Иран, Бангладеш, Филипини, Сјеверна Кореја, Јужна Кореја, Тајланд, Брунеји, Шри Ланка, Лаос, Малдиви, Монголија, Мијанмар, Сингапур, Непал, Вијетнам, Пакистан и Малезија);
• Група за Африку и земље Блиског истока (Египат, Јужноафричка Република, Либија и остале земље Африке, Саудијска Арабија, Израел, Јордан, Либан, Ирак, Сирија, Палестина, Кувајт, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Бахреин и Јемен);
• Група за Сјеверну и Јужну Америку, Аустралију, Океанију и Јапан (Аустралија, Нови Зеланд, Јапан, Океанија, земље Јужне Америке, Куба, САД, Канада и Мексико).

Међународна сарадња реализује се и у сталним контактима и усавршавањем службеника Секретаријата ПСБиХ, при чему се државни службеници, запослени у стручним службама ПСБиХ, учешћем на међународним стручним скуповима образују и оспособљавају за што квалитетнију подршку раду ПСБиХ.

 

Савјет националних мањина БиХ је посебно савјетодавно тијело Парламентарне скупштине БиХ које даје мишљења, савјете и предлоге Парламентарној скупштини БиХ о свим питањима која се тичу права, положаја и интереса националних мањина у Босни и Херцеговини. Такође, Савјет може делегирати стручњаке за рад уставноправних комисија и Заједничке комисије за људска права ПСБиХ, када она расправљају о правима, положају и интересима националних мањина. 

Ово савјетодавно тијело чине по један представник сваке законски признате националне мањине, а то су: Албанци, Црногорци, Чеси, Италијани, Јевреји, Мађари, Македонци, Нијемци, Пољаци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Турци и Украјинци. Парламентарна скупштина БиХ одлуком именује чланове Савјета, на предлог Заједничке комисије за људска права ПСБиХ, која је у фази избора кандидата дужна да се савјетује о националним мањинама с удружењима националних мањина или другим невладиним организацијама. 

Савјет националних мањина БиХ конституише се избором предсједавајућег и два замјеника међу именованим члановима Савјета. Мандат чланова Савјета траје четири године и прати мандат изабраних чланова Парламентарне скупштине БиХ. 

На конститутивној сједници Савјета националниох мањина, коју су за 18. 09. 2013. године сазвали предсједавајући Представничког и Дома народа ПСБиХ, за предсједавајућег Савјета изабран је представник италијанске националне мањине Тихомир Кнежичек, за првог замјеника предсједавајућег представник украјинске националне мањине Андрија Сваток, а за другог замјеника предсједавајућег представница црногорске националне мањине Нада Путица.
Савјет националних мањина Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине на својој 5. сједници за другу замјеницу предсједавајућег изабрало је Тијану Вучуревић, представницу русинске националне мањине у БиХ. Тијана Вучуревић је на тој позицији замијенила представницу црногорске националне мањине Наду Путицу, којој је 31. јануара 2014. године истекао мандат у овом Савјету.

Осим њих, чланови Свајета су представници сљедећих националних мањина: албанске – Халил Бицај, црногорске - Драган Марковић, чешке - Јованка Манзаловић-Шалака, јеврејске - Јакоб Финци, мађарске - Ева Пашић-Јухас, словачке - Вјерочка Гајић, македонске - Тодорка Јовановић, њемачке - Велибор Кувач, пољске - Дејан Пиотровски, турске - Хакан Варан, румунске - Силвија Вујовић, словенске - Марија Грбић, руске - Младен Радмиловић, ромске - Неџад Јусић и аустријске - Давор Ебнер.

На основу Устава БиХ и Закона о независним и надзорним тијелима полицијске структуре БиХ, Парламентарна скупштина БиХ именује чланове Независног одбора ПСБиХ као независног тијела Парламентарне скупштине БиХ које дјелује на професионалним основама, не заступајући, не штитећи и не подривајући интересе било које политичке странке, регистроване организације или било којег народа у БиХ. Одбор је надлежан за спровођење процедуре одабира кандидата и предлагање смјене полицијских руководилаца и замјеника руководилаца полицијских тијела БиХ, објављивање конкурса и разматрање пријава кандидата, одабир и достављање министру безбједности БиХ имена највише пет кандидата за руководиоце и имена највише пет кандидата за замјенике руководилаца полицијских тијела БиХ, као и разматрање притужби на рад руководилаца и замјеника руководилаца полицијских тијела БиХ.

Независни одбор о притужбама обавјештава министра безбједности БиХ и Савјет министара БиХ, иницира покретање дисциплинског поступка или предлаже смјену руководилаца и замјеника руководилаца полицијских тијела БиХ, за чији је избор надлежан, ако су починили кривично дјело, односно тешку повреду службене дужности.   

Независни одбор има девет чланова који се бирају међу представницима правосудних институција, пензионисаним полицијским службеницима, пензионисаним и активним државним службеницима, те истакнутим стручњацима из области јавног живота, права, криминалистичких наука и полицијских послова. Предсједника, замјеника предсједника и чланове Независног одбора именује и разрјешава ПСБиХ. Чланови Независног одбора именују се на мандат од четири године.  

На основу Устава БиХ и Закона о независним и надзорним тијелима полицијске структуре БиХ, Парламентарна скупштина БиХ именује чланове Одбора за жалбе грађана као независног тијела Парламентарне скупштине БиХ. Овај одбор дјелује на професионалним основама, не заступајући, не штитећи и не подривајући интересе било које политичке странке, регистроване организације, удружења или било којег народа у БиХ.  Одбор има седам чланова међу којима морају бити заступљени сви конститутивни народи, а чине га угледни и уважени грађани који нису запослени у полицијским тијелима БиХ.

Одбор за жалбе грађана надлежан је за: примање, евидентирање, процјену и просљеђивање жалби на поступање полицијских службеника БиХ, као и њихово упућивање надлежним полицијским тијелима; праћење фазе у којој се предмет налази; иницирање одговарајућег поступка против подносиоца жалбе у случају лажне или тенденциозне жалбе; вођење евиденција и база података о жалбама грађана против полицијских службеника БиХ, резултатима истраге и другим елементима на основу којих је покренут дисциплински или кривични поступак, као и давање свих информација подносиоцу жалбе везаних за његову жалбу. Предсједник, замјеник предсједника и чланови Одбора за жалбе грађана именују се на мандат од четири године. Одбор о свом раду информише Парламентарну скупштину БиХ.

Позиција парламентарног војног повјереника успостављена је с циљем јачања владавине права, заштите људских права и слобода војних лица и кадета у Оружаним снагама БиХ и Министарству одбране БиХ. Приликом обављања послова из своје надлежности, војни повјереник сарађује са Министарством одбране БиХ, Генералним инспекторатом Министарства одбране БиХ, Оружаним снагама БиХ и Институцијом омбудсмена за људска права БиХ. У спровођењу парламентарне контроле рада и других питања из области заштите људских права и слобода војних лица и кадета у ОСБиХ и Министарству одбране БиХ, војни повјереник  надлежан је за истраживање специфичних питања по упутству ПСБиХ и Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ.

Војни повјереник може без претходне најаве у било којем тренутку посјетити јединице и команде Оружаних снага БиХ и организационе јединице Министарства одбране БиХ.
Војни повјереник присуствује сједницама ПСБиХ или Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ, може захтијевати извјештаје од министра одбране БиХ и да му, у случају спровођења дисциплинског поступка, буде омогућен приступ потребној евиденцији. Сваки припадник ОСБиХ има право да непосредно контактира са војним повјереником, без посредовања званичних служби. Војни повјереник подноси ПСБиХ годишњи извјештај о раду, а може у било којем тренутку доставити појединачни извјештај ПСБиХ или Заједничкој комисији за одбрану и безбједност БиХ. Повјереник ради на професионалним основама, не заступајући, не штитећи и не подривајући интересе било које политичке странке, регистроване организације или удружења, или било којег народа у БиХ. Његов мандат траје пет година, с могућношћу једног поновног избора. На позицију парламентарног војног повјереника БиХ домови Парламентарне скупштине БиХ именовали су Бошка Шиљеговића.

Комисија за избор и праћење рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције је независно тијело Парламентарне скупштине БиХ са надлежностима утврђеним Законом о Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције и Пословником о раду Комисије. У складу са чланом 18. Закона, Комисија прати рад Агенције; покреће поступак именовања директора и замјеника директора Агенције у складу са Законом; покреће поступак разрјешења директора и замјеника директора Агенције у складу са чланом 15. Закона; разматра извјештаје о раду Агенције најмање два пута годишње или по потреби, те разматра извјештаје о ревизији финансијског пословања Агенције.

Комисија има девет чланова: три из Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, три из Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, два из академске заједнице и једног из невладиног сектора. Комисију за избор и праћење рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције именује и разрјешава Парламентарна скупштина БиХ. Мандат три члана из Представничког дома и три члана из Дома народа Парламентарне скупштине БиХ именована у Комисију траје колико и мандат сазива Парламентарне скупштине БиХ. Мандат два представника академске заједнице и једног представника невладиног сектора траје четири године од дана именовања у Парламентарној скупштини БиХ.

Огранак Глобалне организације парламентараца за борбу против корупције (ГОПАК) у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине (ПСБиХ) нестраначка је парламентарна група успостављена на принципима добровољности, демократичности, транспарантности и забране дискриминације по било којем основу. Окупља парламентарце и друге заинтересоване с циљем борбе против корупције, унапређења транспарентности и одговорности у институцијама власти БиХ, те осигурања високог стандарда интегритета у јавном сектору.

Огранак ГОПАК-а у ПСБиХ има Извршни одбор, који чине предсједавајући, први и други замјеник предсједавајућег, а који су из три конститутивна народа. У складу с одредбама Повеље, предсједавајући и први замјеник предсједавајућег не могу бити чланови истог дома ПСБиХ. Чланови Извршног одбора бирају се једном годишње међу посланицима и делегатима у ПСБиХ.

Огранак ГОПАК-а у ПСБиХ конституисан је 9. децембра 2016. године, када су посланици и делегати у ПСБиХ потписали Повељу Огранка ГОПАК-а у ПСБиХ.

Стручне и административно-техничке послове за Огранак ГОПАК-а обавља Секретаријат ПСБиХ.

Глобална организација парламентараца за борбу против корупције (ГОПАК) међународна је мрежа парламентараца посвећена доброј владавини и борби против корупције широм свијета. Од свог оснивања (2002. године) ГОПАК пружа информације и анализе, успоставља међународне стандарде и побољшава свијест јавности комбинацијом глобалног притиска и националне акције.

Сједиште ГОПАК-а је у Отави, Канада, а организацију чини више од 50 националних огранака у оквиру пет континенталних удружења.

ГОПАК неселективно подржава своје чланове сачињавањем и публиковањем оригиналних истраживања те радом на глобалном јачању капацитета за борбу против корупције.

У процесу обезбјеђења робе и услуга, неопходних за несметан рад и одлучивање, Парламентарна скупштина БиХ руководи се одредбама Закона о јавним набавкама БиХ. Према овом закону, јавна набавка односи се на набавку робе, услуга и извођење радова и обухвата планирање набавке, процес надметања, додјеле уговора, уговарање и на крају извршење уговора. Парламентарна скупштина БиХ у процесу јавних набавки поштује принцип пуне транспарентности.

Према Закону о слободи приступа информацијама у БиХ, који је 2000. године усвојила Парламентарна скупштина БиХ, информације под контролом јавног органа су јавно добро од вриједности. С циљем транспарентности и одговорности јавних органа, у складу са јавним интересом, свако лице има право приступа овим информацијама у највећој могућој мјери. Јавни органи имају одговарајућу обавезу да информације објаве, а Закон о слободи приступа информацијама у БиХ такође омогућава сваком физичком лицу да затражи измјену и даје коментар на своје личне информације под контролом јавног органа. На захтјеве који се подносе на основу Закона о слободи приступа информација у БиХ у Парламентарној скупштини БиХ одговара Сектор за односе са јавношћу.

Програм „Отворени парламент“ реализује се од 2005. године, као први осмишљени пројекат једне институције на било којем нивоу власти у Босни и Херцеговини захваљујући којем се угошћују организоване групе посјетилаца.

Примарни циљ програма је да рад највишег босанскохерцеговачког законодавног органа приближи најширим слојевима грађана у оквиру низа организованих студијских посјета, подигне ниво транспарентности рада ове државне институције и свијести о њеној улози у процесу демократизације босанскохерцеговачког друштва.

Приликом посјета гости се, између осталог, упознају са организацијом рада и најважнијим функцијама ПСБиХ, законодавним процесом у ПСБиХ, начином доношења одлука на сједницама домова, системом гласања, распоредом сједења у салама – за посланике и делегате у ПСБиХ, представнике стручних служби, Савјета министара БиХ, те представнике медија, невладиног сектора и међународних организација са програмским циљевима у БиХ. На тај начин законодавни процес, али и друге основне информације о ПСБиХ, приближавају се најширем кругу грађана, а снажно се промовишу консензусом установљени и усвојени циљеви који проистичу из тежње за прикључењем БиХ европским и евроатлантским интеграцијама.

Овај програм комплементаран је активностима које ПСБиХ предузима у сврху перманентног информисања јавности, попут издавања периодичних публикација, саопштења, сталне комуникације са медијима, владиним, невладиним и другим организацијама, као и организовања јавних расправа, округлих столова, гостовања, презентација, изложби и других врста промовисања.

Парламентарна скупштина БиХ отворена је за све заинтересоване госте, али примарна циљна група програма „Отворени парламент“ су млади људи. Како наставни програми не стварају увијек простор за овакве посјете институцијама БиХ, „Отворени парламент“ представља врло користан начин да се млади људи већ од најранијег доба упознају са демократским процесима и да се и на овај начин уклони јаз између појединаца и институција законодавне власти.

Битно је, такође, поменути и да се програм „Отворени парламент“ за посјетиоце ПСБиХ који у организовану посјету највишем законодавном тијелу БиХ долазе ван нашег језичког подручја, реализује и на енглеском језику.

У оквиру овог програма у протеклих десет година реализовано је више од 400 посјета, у оквиру којих је ПСБиХ посјетило близу 23 хиљаде гостију из БиХ и више од 40 земаља свијета.