78. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

Питања упућена Савјету министара БиХ 1.У којој фази је успостављање Агенције за форензичка испитивања и вјештачења? Посебно, да ли је Агенција урадила стратешки документ у вези са потребама агенција за спровођење закона за поједине врсте вјештачења, неопходне опреме, људским ресурсима, те финансијским средствима потребним за рад? Ово с обзиром на чињеницу да Агенција треба да постане сервис агенцијама за спровођење закона. 2.Да ли је направљен план за стратешко преузимање људских ресурса и техничких капацитета из агенција и органа за спровођење закона у мјери у којој се преузимају њихове надлежности? Ако није, када ће се то урадити? Овим би се омогућио континуитет у раду лабораторија, те избјегло непотребно губљење времена и средстава. Преузимање људства десило се у свим формираним агенцијама на државном нивоу у мјери у којој је дошло до преузимања послова.

1.Питање упућено Савјету министара БиХ - Да ли је Савјет министара БиХ укључен у кампању о увођењу обавезног средњег образовања и ако јесте, на који начин и какав је став Савјет министара БиХ по питању увођења обавезног средњег образовања у БиХ? 2.Министарству правде БиХ, Високом судском и тужилачком савјету БиХ, Тужилаштву БиХ и Суду БиХ - Позната је чињеница да је Момир Савић, правоснажно осуђен на 17 година затвора због ратних злочина које је починио на подручју Вишеграда, побјегао правосудним органима наше земље уочи изрицања другостепене пресуде. Питам да ли је покренута истрага по овом питању и тражим да се Парламентарној скупштини БиХ достави информација о томе, те шта сте предузели и шта ће бити предузето да се такви и слични случајеви више не догађају?

Питање упућено директору СИПА-е Тражим да ми се достави копија: a)Уговора о изградњи зграде СИПА-е б)Анекса Уговора о изградњи СИПА-е.

Питања упућена Тужилаштву БиХ 1.Шта сте конкретно учинили с циљем процесуирања лица одговорних за операцију „Мач 1“ која је вођена против грађана Цазинске крајине 1995. године? 2.Шта сте конкретно учинили с циљем процесуирања одговорних лица за почињени злочин на тузланској Капији 25. маја 1995. године?

Питање упућено Министарству цивилних послова БиХ - Ми знамо да постоје процјене у свијету да је преко 30% лијекова сумњивог поријекла и да су слабог квалитета тако да се свака држава штити инсистирајући да те лијекове који се употребљавају у земљи контролишу њихове лабораторије, тзв. контролне лабораторије. Ми имамо врло значајну контролну лабораторију која је умрежена у европске лабораторије а која је добила све референце. Нажалост, и код нас се процјењује да има 1.800 лијекова који никада нису контролисани у контролној лабораторији Агенције за лијекове, чиме се доводи у опасност здравље цјелокупног становништва БиХ. Истина, постоје могућности контроле ван државних лабораторија, што је врло опасно, јер свака држава преферира своје производе и своје лијекове. Према томе то се не би смјело дозвољавати. Постоји регистрација неких лијекова мимо Комисије за регистрацију лијекова, што је противно самом закону и доношењу Закона о Агенцији за лијекове. С друге стране постоји сумња да Правилник о систематизацији није у коначници усвојен а да се радници примају мимо тога. И трећа ставка, на коју такође тражим да ми се одговори, а то је да се у Закону о лијековима мора направити есенцијална листа за цијело становништво БиХ на државном нивоу. Напротив, она још није донесена јер, како смо могли гледати неки дан у једној емисији, видимо да се доношењу такве листе супротстављају чак и неки министри из ентитета, конкретно из РС-а. И посљедња ствар која ме интересује јесте: пошто контролна лабораторија има врло софистицирану и квалитетну опрему а нема довољно простора, мада је то зграда у којој је смјештена државна институција у коју су се незаконито уселили Федерално министарство здравства и Федерални завод за епидемиологију, и тај се спор води на суду, а осим тога у Сарајеву има довољно здравствених простора које су држале одређене републичке институције прије овога. Постављам питање: Да ли су ове чињенице истините, ко је крив за такво стање и шта ће Министарство цивилних послова БиХ предузети да се отклоне ове аномалије и да се закон у потпуности спроводи?

1.Питање Агенцији за лијекове БиХ a)Комисија за лијекове се не састаје већ три мјесеца и опструира се доступност лијекова грађанима БиХ. Зар у Агенцији за лијекове не постоје стручњаци као што су специјалисти контроле лијекова, спец. технологије, фармаколози и слично, а који би могли извршити процјену регистрационе документације, или да и даље чекамо Комисију за лијекове која не жели да ради без накнаде? Да ли чланови Комисије за лијекове, као еминентни стручњаци, здравље својих и наших грађана гледају кроз новац? б)Зашто замјеник директора Агенције за лијекове своје послове не обавља у Бањој Луци, гдје је и сједиште директора? 2.Питање за Агенцију за државну слижбу БиХ – Зашто се не расписују интерни конкурси за високостручни кадар у Агенцији за лијекове БиХ с обзиром да је Савјет министара БиХ Правилник о систематизацији радних мјеста усвојио још у јануару ове године? Зашто се то не обави по приоритетном поступку? 3.Питање директору Агенције за лијекове БиХ – Да ли се може очекивати да до 30. јуна ове године, односно до почетка годишњих одмора, буде окончана процедура интерних конкурса односно распоређивања високостручних кадрова у Агенцији или се то намјерно одуговлачи због интересних сфера одређених фармацеутских лобија и појединаца а како не би профункционисала Агенција односно фармацеутска инспекција у саставу те агенције? 4.Питање за Министарство спољне трговине и економских односа БиХ – Изузетно бих цијенила ваше напоре да се побринете да се финализира нацрт закона о заштити животне средине и да се упути на усвајање без даљег одгађања.

Питање упућено Централној изборној комисији БиХ - Када ће се осигурати третман и конрола увоза папира неопходног за штампање гласачких листића који би требало третирати као вриједоносни папир? Како ће се спријечити злоупотреба и крађа гласачких листића, односно осигурати уништавање шкарта приликом штампања? Питање упућено Савјету министара БиХ- Прије осам година Савјет министара БиХ донио је Одлуку о квалитету течних нафтних горива којом су прописани услови квалитета које морају испуњавати течна нафтна горива која се користе на територији БиХ те прописују стандарди којима се одређују мјере физичко-хемијских особина. Том одлуком остављен је простор од једне до двије године до када се могу у БиХ производити и продавати различита течна нафтна горива која не задовољавају ове стандарде, како би се до тада оставило домаћој производњи да усклади своју производњу са стандардима којима се чува здравље људи и човјекове околине. Мада су за дио течних горива произвођачи испунили преузету обавезу, то није урађено како је обећано од произвођача, па је Савјет министара БиХ почетком 2004. године, 2005. године и 2006. године продужавао дозволу за производњу и продају чак и канцерогених горива у БиХ. Нажалост, ни након тога произвођач није испунио обавезу усклађивања производње „мазива“ и“ безоловног моторног бензина“ са потребним стандардима. Умјесто да се обустави тровање људи и уништавање околине, Савјет министара БиХ је почетком 2007. године донио одлуку да се дозволи екстра профит и тако оставио нови рок како би се освојила производња у складу са стандардима, и то све до средине 2010. године. Нажалост, ни до данас произвођачи нису испунили обавезе старе скоро осам година, док се наставља уништавање животне средине и испуштање канцерогених материја како би се остваривао екстра профит за рачун појединаца. Тражим од Савјета министара БиХ да: 1.Упути Парламентарној скупштини БиХ цјеловиту информацију о овом проблему као би се спријечило даље штетно дјеловање по грађане и државу. 2.Хитно одговори које ће мјере предузети да не дође до евентуалног поремећаја у снабдијевању на тржишту, те да се заустави даља производња оваквог „отрова“. 3.Изложи план мјера којима ће се омогућити да се грађани убудуће „не трују“ на овакав начин. 4.Одговори ко је одговоран што након више од три године, односно шест година, није укинута оваква пракса и како ће се надокнадити штета настала по грађане, државу и човјекову околину.

Питање упућено Министарству комуникација и транспорта БиХ – Ко и по чијем овлашћењу и на основу којих критеријума врши расподјелу билатералних ЦЕМТ дозвола?

1.Питање је упућено Савјету министара БиХ, Министарству комуникација и транспорта БиХ и Министарству финансија и трезора БиХ – Молим да ми доставите информацију у којој је фази реализација закључка Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ са наставка 73. сједнице, одржане 23. марта 2010. године? Поменутим закључком тражи се од Савјета министара БиХ да се расположива средства акумулираног вишка прихода над расходима РАК-а за 2008. и 2009. у потпуности усмјере на реализацију Пројекта дигитализације преносног система и одашиљача Јавног РТВ система БиХ. 2.Питање је упућено директору Управе за индиректно опорезивање БиХ - Шта ћете предузети против неодговорног службеника који је непрофесионално и неодговорно истумачио члан 356. Одлуке о прописима о спровођењу Закона о царинској политици БиХ, што је произвело огромне штете по бх. превознике? Уједно тражим да спорно тумачење ставите ван снаге.

Питање за Федералну агенцију за приватизацију и Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства - Каква је структура власништва у фирми Босналијек - Сарајево и да ли су се Агенција и Министарство бавили подацима да се у саставу имовине ове фирме налази и дио имовине Агрокомерца - тачније Фабрике за производњу лијекова Акофарм, која је непосредно након рата незаконито отуђена из Агрокомерца и премјештена у Босналијек, без било какве документације и одлука надлежних органа и институција? Посланик је тражио да се питање достави и Државној агенцији за истраге и заштиту на знање.

Питања упућена Савјету министара БиХ - Како на стање безбједности у БиХ утичу случајеви бјежања из затвора осуђених ратних злочинаца? Ко је одговоран за такве појаве и шта намјеравате предузети да се такви случајеви убудуће не дешавају? Како ове појаве утичу на свједоке у судским процесима против лица оптужених за ратне злочине, посебно заштићене свједоке?

Питање упућено Високом судском и тужилачком савјету БиХ – Којим критеријумима се водио Високи судски и тужилачки савјет БиХ приликом именовања судије Драгице Глушац за државног тужиоца?