44. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

„Шта је предузето и шта ће предузети Министарство иностраних послова за неуставно дјеловање представника РС-а у Јерусалиму, г. Ariea-a Livne-a?“

„1. У одговору на једно од постављених питања Министарство иностраних послова је доставило податак да у свијету живи више од 1,3 милиона грађана БиХ. Ми смо измијенили Изборни закон и омогућили нашим грађанима да гласају у ДКП-има. За гласање су се пријавила укупно 223 грађанина. Због малог броја пријава одустало се од тог института гласања. Укупан број примљених пријава за гласање поштом је 41.689. Од тога је било 23% неважећих пријава, што је врло симптоматично. Простом рачуницом из претходног слиједи да је из дијаспоре упутило захтјев за гласање 3 – 5% наших грађана. Поставља се питање – Који је стварни број наших грађана у дијаспори са правом гласа? Шта је узрок овако малог одазива на гласање те на који начин је могуће доћи до тих података? Колико је укупно бх. пасоша издато нашим грађанима у свим ДКП-има? 2. Друго питање је за министра спољне трговине и економских односа БиХ. Привременим Споразумом о стабилизацији и придруживању, тачније чланом 71. став 4. Споразума, утврђена је обавеза БиХ да установи само једно оперативно независно тијело које ће, између осталог, имати овлашћење да одобрава програме државне помоћи или подршке и то искључиво на нивоу БиХ, уз напомену да је у свим државама у окружењу и чланицама ЕУ државна помоћ у надлежности једног тијела, и на националном, дакле државном нивоу. Иако је Министарство основало радну групу за израду закона о систему државне помоћи у новембру 2006. године, која иако ради већ више од двије године није утврдила текст тог нацрта закона. Истовремено, Влада РС-а је прошлог мјесеца утврдила Нацрт закона о државној помоћи, чиме се руши јединствени економски простор у БиХ, шаљу негативне поруке Европској комисији и могу се оцијенити као непоштовање међународних обавеза које је преузела БиХ, што може имати одређене посљедице на кредибилитет и стварну могућност државних институција да испуњавају преузете обавезе. Због тога питам министра шта ће предузети да се наведене активности једног од ентитета зауставе и да се превентивно дјелује на могућу појаву сличних проблема у другим областима које произлазе из обавеза наведених у Споразуму о стабилизацији и придруживању, јер је израда овог закона само једна од обавеза из тог споразума.“

„Моје питање је Предсједништву БиХ, а оно гласи: Због чега до сада није и када ће бити именован амбасадор БиХ у Републици Турској?“

„Шта је са истражним радњама у предмету Брчанска малта? У којој фази је истрага коју води Тужилаштво БиХ? Одговор тражим у писаној форми.“

„1. Да ли је тачно да је предсједавајући Савјета министара БиХ господин Шпирић у времену тешке економске кризе која захвата и БиХ у посљедњих 60 дана купио нови скупоцјени аутомобил марке „ауди“, како пише штампа? 2. Ако јесте, питам – Колико је тачно коштао тај аутомобил? 3. Да ли је при куповини овог аутомобила поштован Закон о јавним набавкама БиХ?“ (Министар финансија и трезора Драган Вранкић усмено је одговорио само на треће питање, остала су упућена на адресе) 4. Које закључке и иницијативе Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ од јануара 2007. до јануара 2009. године није реализовао Савјет министара БиХ и зашто ти закључци и иницијативе Представничког дома до сада нису реализовани? 5. Зашто Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ нема на дневном реду у јануару 2009. године програм рада: а) Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за 2009. годину и б) Савјета министара БиХ за 2009. годину? Ово питање под а) у оквиру овог питања, наравно, постављам Колегијуму, а под б) Савјету министара, а који свакако треба да буде достављен и Представничком дому. Питања достављам и у писаној форми.“

„1. Прво питање упућено је ресорном министру у Савјету министара БиХ – Када ће дипломатска и конзуларна представништва БиХ у свијету бити оспособљена за електронско одређивање јединственог матичног броја грађана и који су разлози за садашња чекања на то, која трају и више од шест мјесеци од подношења захтјева у дипломатско-конзуларном представништву у иностранству? 2. Друго питање упућено је ресорном министру цивилних послова у Савјету министара БиХ. Шта можете предузети у сврху ажурнијег и одговорнијег односа Кантоналног завода ПИО у Бихаћу у правцу брже обраде и упућивања захтјева за пензионисање које наши грађани преко овог завода и канцеларије у Бихаћу подносе ПИО-у Републике Словеније?“

„Да ли је Савјет министара БиХ под истрагом Тужилаштва БиХ, зашто и из којих разлога? И уважавајући чињеницу да се ради о једној од најзначајнијих институција у БиХ, молио бих хитан одговор.“

„Као и многи други, и ја сам као посланик добио допис од господина Борише Гавриловића, у којем наводи да његови родитељи Јевто и Рајка Гавриловић, који више од 15 година имају статус избјеглица, не могу да уђу у посјед свог наводно враћеног стана. С обзиром да се ради о избјегличкој популацији којој сви треба да помогну, а никако да опструишу њихова права, од Савјета министара БиХ тражим да преко надлежних институција у БиХ и Федерацији БиХ утврде – Зашто има опструкција код враћања имовине породици Гавриловић?

„Колико путничких аутомобила је набављено у 2008. години за потребе предсједавајућег и министарстава у Савјету министара? Који аутомобили, од којег добављача, по којим цијенама и под којим условима плаћања? Информацију доставити појединачно по корисницима. Такође тражим и одговор – Да ли су за све наведене набавке расписивани јавни тендери у складу са Законом о јавним набавкама БиХ?“

„Моје питање односи се на дјеловање наших амбасада у иностранству, дакле према званичним информацијама у Холандији борави преко 25 хиљада грађана БиХ у Хагу, дакле главном граду. У Хагу, дакле, постоји Амбасада БиХ са свим пратећим ансамблом који јој омогућава ефикасан рад. Иако све постоји, 25 хиљада грађана је упућено на конзуларног службеника који у Хаг долази из Брисела, дакле из Белгије, једном седмично. Питам Предсједништво БиХ – Да ли зна за овакав начин рада и да ли га одобрава? А министра иностраних послова питам – Ко је дозволио овакав луксуз, неодговорно понашање према толиком броју наших грађана у иностранству, зашто се то не промијени и, наравно, када ће се то промијенити, јер ово нема смисла?“

''1. Зашто је Савјет министара БиХ донио одлуку којом се држављанима Руске Федерације тражи виза за улазак у БиХ, а да претходно није најавио ту мјеру и обавијестио заинтересоване, како је то уобичајено? 2. Које су то нове околности којим се Савјет министара руководио доносећи такву одлуку? 3. Како је могуће да министар иностраних послова, Свен Алкалај, како је сам то изјавио путем медија, не зна за такву одлуку, тврдећи чак да она и не постоји? 4. Ако се заиста ради о штампарској грешци, како у медијима тврди помоћник министра Алкалаја, шта је Савјет министара урадио да се „грешка“, која пријети да доведе до дипломатског скандала, отклони?“

„Ја имам питање за Савјет министара – Колико је потрошено и како су потрошена средства за повратак у 2008. години? Да ли су средства била довољна? Колико је било захтјева оправданих и евентуално неоправданих и колико их је ријешено дјелимично или потпуно? Такође желим одговор на питање – Какве су процјене за 2009. годину у вези са истим питањем?“

„Ја сам на 2. сједници овог парламента поставио питање да ми се доставе сви подаци о привилегијама у свим институцијама БиХ – коришћење мобилних телефона, разне комисије, коришћење возила и добио сам податке који се односе на мобилне телефоне, комисије, и то је Савјет министара добро урадио. Сад обнављам посланичко питање, да ми се достави списак по којој одлуци, заиста не желим никог да вријеђам, државни службеници, помоћници министра, савјетници, па чак секретарице, стручни сарадници, не знам све које категорије – Ко то користи возила и због чега и колика је потрошња горива?“

„Какав утицај на равноправност запослених у државним институцијама и равноправност фондова који се финансирају из доприноса на плате има примјена ентитетских закона о порезу на доходак и закона о порезима и доприносима и шта ће Савјет министара предузети за превазилажење постојећег стања?“