14. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

„Зашто није до сада потписан Споразум о организацији и функционисању вјерске службе у Оружаним снагама БиХ, који је припремљен, а десет мјесеци се чека на његово потписивање ?“ (питање Министарству одбране БиХ)

„Која је оправданост Одлуке Регулаторне агенције за комуникације (РАК) о увођењу наплате националног роминга између три оператера мобилне телефоније у БиХ: Еронет, БХ Телеком и М:тел-а, која ступа на снагу 01.08.2007. године.“ ( питање Савјету министара БиХ)

''У Службеном гласнику БиХ'', бр. 64., од 27. коловоза 2007., објављена је Одлука о затварању дипломатско-конзуларних представништава БиХ у Буенос Аиресу (Аргентина), Јоханесбургу (Јужноафричка Република) и Бону (Њемачка). Министру вањских послова БиХ постављам сљедећа питања: 1. Тко је и на основу којих критерија предложио укидање ова три ДКП-а БиХ? 2. Је ли предлагач темељем истих критерија разматрао затварање других ДКП-а БиХ у контексту најављене рационализације дипломатске мреже БиХ? 3. Колико ће финанцијски БиХ уштедјети укидањем ова три ДКП-а, колико штете ће БиХ имати од чињенице да укида једино велепосланство у Јужној Америци, односно једину у „црној Африци“ и каква се политичка порука овим жели послати? Наглашавам да БиХ има велепосланства у неколико земаља Заљева (Саудијска Арабија, Кувајт, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Јордан), а да неке од тих земаља ни до данас нису отвориле своја велепосланства у БиХ.“

„Молим да ми одговорите у писаној форми које је активности Јединица за имплементацију психијатријске клинике Подроманија Соколац до сада реализовала, ко су чланови Надзорног одбора, колике су њихове накнаде, када је планиран завршетак радова на адаптацији овог објекта, колики су његови капацитети, како ће се ријешити начин управљања и кадра у овој установи. Повод овом мом питању је негативан Извјештај Канцеларије за ревизију институција БиХ, при чему су евидентирани пропусти у евидентирању средстава за програме посебне намјене.“

1. „Због чега, како и када и по ком правном основу и с којим резултатом је окончана истрага против моје супруге ради мене? 2. „Зашто мене нисте испитивали, како Закон налаже, већ сте то урадили према члану моје породице? Односно, зашто нисте ни мене ни јавност извијестили о истрази и налазима истраге? 3. „Да ли је било кршења Закона о сукобу интереса с моје стране, моје супруге или било којег члана моје породице? 4. „Колико је укупно истрага покренуто од усвајања Закона о сукобу интереса, од 2002. до данас, против дужносника и колико против чланова њихових породица на начин на који је то урађено према мени и мојој супрузи? 5. „Ко ће и када све од чланова Изборне комисије одговарати уколико се испостави да је ово једина истрага ове врсте против сродника дужносника и да није било сукоба интереса, да је ово једина истрага против челника извршне и законодавне власти на државном нивоу ранга члана Парламента, Вијећа министара или Предсједништва БиХ? Наиме, уколико би истраге завршиле без доказа о кршењу Закона, тиме би се недвосмислено показали политички мотиви обрачуна са мном само зато што сам предсједник СДПБиХ? 6. „Да ли ће и када Изборна комисија покренути сличну истрагу против било ког челника владајућих партија, било ког члана Предсједништва, било ког министра, било ког члана Колегија Парламента или макар против било ког од челних људи ентитетских извршних власти, те када ће о томе обавијестити јавност? 7. „Да не бих питао када ће и како Изборна комисија обавијестити јавност о налазима ове истраге, позивам Изборну комисију да одговор на ова посланичка питања достави свим челницима извршне и законодавне власти, као и да их достави јавности на пуни увид.“

„Како је и на који начин завршена истрага вођена поводом приватизације Сарајевске пиваре против већинског власника, вођена 1992. и 1993. године? Да ли је вођена посебна истрага о томе како су у Сарајевској пивари дионичари из српског народа остали без својих дионица (њих око 400)?“

„...Ево ја бих постављао питања, али у редовима гдје сједе чланови Савјета министара нема никога. Али поставићу поново. На другој сједници Парламента сам поставио питање да ми све државне институције доставе националну структуру запослених у тим органима. Дакле на другој сједници, а данас је четрнаеста. Добио сам, истина, само од Министарства иностраних послова одговор са којим сам дјелимично задовољан, али и такав какав је, одличан је! Постављам исто, дакле, питање: – Када ће ми доставити одговор све те институције о националној структури запослених? Друго питање које сам најавио јуче и увијек ћу најављивати: – Шта је са свим привилегијама у Савјету министара? Од секретарица, помоћника, савјетника и свих других који неоправдано користе све привилегије. Да ми доставе податке о њиховом возном парку, возачима итд. кориштењу мобилних телефона, организовање разних комисија, трошење пореских обвезника, пара, како то њима одговара и све оно што Савјет министара неправедно користи и што потцјењује овај високи дом. И посљедње питање – како њих привести у овај дом? Да ли је то могуће стварно да они нас толико потцјењују, да ли се они с нама играју? И оно на крају закључак – како ћемо ми утицати на било коју реформу, или ово што господин Бећиревић тражи за овај кантон свој, наравно и ја бих тражио за цијели источни дио. Али од кога тражити када њих нема?“

„Шта ћете конкретно учинити у вези с неуставним активностима Владе Републике Српске, која успоставља властиту мрежу парадипломатских представништава и логистичких организација у САД-у и Европи?“ „У којим државама и у којим градовима је Република Српска успоставила парадипломатска представништва и лобистичке организације?“ „Шта сте конкретно предузели у Вијећу министара БиХ у вези с неуставним активностима Владе РС-а, која крши суверенитет државе БиХ и отвара парадипломатска представништва иако је вањска политика у искључивој надлежности државе БиХ?“

Поставио питања како слиједи: а) „Какав је национални састав запослених у ЦИПС-у? б) „Како је ЦИПС од својих средстава вршио радове проширења простора (за израду регистарских таблица) у Центру за персонализацију у Бањој Луци (простор гдје се штампају личне карте, возачке дозволе и пасоши), а да није њихов власник нити је било која државна институција, него за њих плаћа мјесечну закупнину од око 22.000,00 КМ? Тим радовима је себи повећао квадратну закупнину и створио обавезу повећања цијене плаћања закупнине. ц) Ко ради на базама података, од када и каква је национална структура? д) Ко води виталне пројекте и комисије у ЦИПС-у по именима и презименима (као што су пројекат регистрације моторних возила, Комисија за набавку, итд.)? е) Да ли ЦИПС има икакву контролу над издатим личним картама и возачким дозволама по питању законитости издавања? ф) Да ли се врши попис шкарта картица као и поништених личних карти и возачких дозвола? Кад је вршен попис и ко врши тај попис и отпис? г) Како је од 2002. године набављана опрема у ЦИПС-у од „Сименса“, како су дигиталне камере које се користе за сликање на ЦИПС локацијама плаћене по око 6.500,00 КМ, а тадашња стварна тржишна вриједност била им је 2.500,00 КМ, лаптоп компјутери по око 6.500,00 КМ, а вриједност им је била 3.500,00 КМ, као и друга опрема по енормно високим цијенама и тд.? х) По ком основу се ангажованим по уговору о дјелу одређује висина накнаде, исплаћивање дневница и ангажовања у раду разних комисија? - Како ангажовано лице по уговору о дјелу са ВСС има накнаду од 1.500,00 КМ, а друго лице са ССС има накнаду 1.200,00 КМ? - Како једна лица могу бити ангажована по уговору о дјелу и могу примати накнаде за дневнице и рад у комисијама, а друга не могу? и) Има ли запослених у ЦИПС-у да примају плату односно накнаду, а раде у приватним фирмама, а да у Дирекцију ЦИПС-а никад не дођу? ј) Зашто су ангажована лица из СИПА-е за вођење књига у ЦИПС-у, а раскинут уговор са ангажованим из МЦПБиХ? „Зашто Вијеће министара није донијело одлуку о уредби, проведбеном акту Закона о измјенама и допунама Закона о царинској политици БиХ? Прошло је 15 мјесеци, а да Вијеће министара није донијело проведбени акт.“

1. „Зашто није ступио на снагу и када ће се почети проводити билатерални Споразум о здравственом и социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и Републике Словеније који је потписан у марту ове године и који је БиХ прописно ратифицирала?“ 2. „Колике су девизне резерве БиХ с посљедњим ажурираним датумом, гдје су депоноване и под којим финансијским условима?“- упућено Гувернеру Централне банке БиХ и министру финансија и трезора у Вијећу министара БиХ. 3. „Шта намјеравате подузимати из своје надлежности на бољој заштити материјалних добара и људи у БиХ од пожара?“

„Зашто у парламентарну процедуру није достављен на ратификацију Споразум између Српске православне цркве и БиХ које је Предсједништво БиХ усвојило?“

„Да ли ваше министарство припрема Нацрт закона о дијаспори и ако да, када га можемо очекивати у парламентарној процедури?“ (Министарству за вањске послове, Министарству за људска права и избјеглице и Министарству за цивилне послове) Питања Министарству комуникација и промета БиХ: „1. Који су разлози за упућивање Захтјева за промјену државног кода 'Т9' који БиХ користи у задњих 15 година? 2. Да ли је урађена процјена трошкова промјене кода и на који начин се планирају обезбиједити средства? 3. Да ли је министарство испоштовало потребну процедуру за упућивање Захтјева за промјену кода.“

Директору Управе за индиректно опорезивање: „Нисам задовољан одговором на питање које сам 22.8.2007. године добио од директора Управе за индиректно опорезивање (УИО), госп. Кемала Чаушевића, због тога што се моје питање односило на лажно приказивање поријекла робе из Републике Турске, а никако на царинску вриједност, ПДВ дуг или слично, а на шта је Чаушевић ставио акценат у свом одговору. Због тога поново тражим да ми се одговори: Зашто до сада нису наплаћене царинске дажбине у износу од око 5 милиона КМ по захтјеву који је упутио тадашњи шеф царинске испоставе Сарајево, Един Церница, од 18.11.2005. године те зашто није покренут поступак наплате царинских дажбина по захтјевима за провјеру потврда ЕУР 1 (којом се доказује поријекло робе) од 29.11.2005. и 11.1.2006. године, иако је истекао рок од десет мјесеци који предвиђа Уговор о слободној трговини са Републиком Турском?“ „Како се могло десити и како објашњавате да је предузеће „ОМЕРТА доо Сарајево“, тј. његов власник, Пружљанин Семир, буде осуђен за кривично дјело царинске преваре и притом му буде изречена мјера затвора од 2,5 године, јер је буџет БиХ за само осам увоза оштећен за 60.523 КМ, а да нико од царинских радника у Царинској испостави Сарајево није одговарао, а ништа се није могло десити без њиховог учешћа.“ Директору Агенције за истраге и заштиту – СИПА „Шта сте до сада, односно шта ћете урадити по питању очигледног криминала у Управи за индиректно опорезивање, а нарочито по питању које сам поставио директору Управе за индиректно опорезивање, а које Вам у прилогу достављам.“