12. сједницa Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ - Посланичка питања

„Ја имам три конкретна питања са врло кратким образложењима. Прво питање: шта сте конкретно учинили с циљем отклањања главних политичких, социјалних, економских и правних фактора који ометају процес повратка Хрвата у бањалучку регију и Босанску Посавину? Друго питање: шта сте конкретно учинили с циљем отклањања главних политичких, социјалних, економских и правних фактора који ометају процес повратка Срба у град Мостар? Питање постављам за предсједавајућег Вијећа министара и министра за људска права и избјеглице у Вијећу министара БиХ. Треће питање – шта сте конкретно учинили с циљем омогућавања кориштења приватне имовине Бошњака из Јање у опћини Бијељина, који своју имовину имају на другој страни ријеке Дрине у Републици Србији? Питање министру сигурности у Вијећу министара и министру за људска права и избјеглице у Вијећу министара.“

„Ја имам два питања. Прво питање је захтјев или посланичка иницијатива предсједавајућем Вијећа министара и ресорном министру - да надлежним органима Републике Србије хитно упуте захтјев за обустављање продаје капитала фирме ДП „Агрокомерц“ Београд, тј. некадашњег Пословног центра ''КОТЕЖ“ Београд, који је прије рата био представништво фирме „Агрокомерц“ д.д. Велика Кладуша у Београду. Друго питање је министру иностраних послова у Вијећу министара БиХ господину Свену Алкалају. Тко поименично и по ком правном основу у БиХ данас посједује дипломатски пасош БиХ?“

„Ја ћу поставити врло кратко питање. Ради се о сљедећем – поводом хапшења хашког оптуженика Здравка Толимира, према изјавама неких државних званичника, дошло је до нарушавања суверенитета БиХ. Ја нисам чуо да је неко демантовао то од званичних органа и због тога питам Вијеће министара а и Предсједништво БиХ – да ли је приликом хапшења хашког оптуженика Здравка Толимира дошло, и ако јесте од стране кога, до нарушавања суверенитета државе БиХ и какве посљедице из тога произилазе?“

За Министарство правде, Тужилаштвo БиХ: када ће Тужилаштво БиХ покренути акцију одузимања опљачкане државне имовине, почети одузимати државну имовину коју су новопечени турбо бизнисмени остварили нелегалном приватизацијом и отворити истраге многих предмета о утајама, неплаћању пореза, привредном криминалу и корупцији? Друго питање, краће, за Вијеће министара – Министарство цивилних послова, ЦИПС. Тражим од Министарства цивилних послова да ми одговори – како се могло десити да се из ЦИПС-а илегално достављају подаци о грађанима БиХ, и то органима друге државе? Као посланик у Парламенту, захтијевам да надлежне институције детаљно проведу истрагу ко је омогућио да се подаци који су под заштитом ставе на располагање другој држави, у овом случају Србији? И треће питање за Министарство саобраћаја и комуникације БиХ: а) шта ће ресорно министарство подузети ради заштите интереса БиХ у вези са изградњом моста Пељешац-копно у Хрватској, јер је Хрватска расписала тендер за изградњу моста без званичне обавијести БиХ, на основу договора експерата ресорних министарстава, а по међународном праву ти договори се морају водити на нивоу двије сусједне државе? Тражим од ресорног министра и министарства да хитно реагирају и подузму све неопходне мјере ради заштите интереса БиХ. б) – зашто се у БиХ, за исто министарство, не примјењује Закон о поштама БиХ, који је усвојен у оба дома и објављен у 'Службеном гласнику БиХ' 2005. године?“

„Ја имам три питања. Прво питање упућено је министру вањске трговине и економских односа. Питање гласи – да ли је Министарство вањске трговине и економских односа, радећи на документу преглед донација за БиХ у периоду 1996.-2005. година, открило иједан случај злоупотребе донација, и ако јесте, да ли су те информације достављене Тужилаштву? Друго питање упућено је министру за цивилне послове господину Средоју Новићу. Да ли сада вриједе оснивачки акти државе БиХ за Хисторијски музеј, Земаљски музеј, Националну библиотеку, Музеј књижевности, Умјетничку галерију, Библиотеку за слијепа и слабовидна лица и Кинотеку БиХ? Ако вриједе, зашто се не пошаљу, ако не вриједе, ко и кад их је ставио ван снаге и на кога их је пренио? Изгледа да ни овај формално-правно врло једноставан проблем ни ова власт није способна да разријеши. И треће питање упућено је министру правде Бариши Чолаку, министру финансија Драгану Вранкићу, државном тужиоцу Маринку Јурчевићу и директору Управе за индиректно опорезивање господину Кемалу Чаушевићу. Ко штити утају пореза од око 6 милиона КМ који су утајиле фирме 'Сатурс', 'Дентротурс' и 'Holand shop', у ком случају су пријаве због утаје пореза већ почеле застаријевати?“

„Ја ћу поставити једно кратко питање Наиме, у задње двије-три године у овом дому се води активност, са мање и више успјеха, око избора текста државне химне. Ево дошли смо у фазу да се формира та комисија, па ја постављам питање Министарству правде: да ли је та државна комисија коначно формирана, и ако јесте, када ће комисија утврдити свој план рада и када се очекује завршетак овог посла, јер, заиста, ово се отегло већ више од двије године?“

„У задње вријеме дуго или дуго времена у БиХ надлежне институције бију битку са представницима Европске уније, амбасадорима земаља Европске уније и преко високог представника а и преко амбасадора који су у нашој земљи, да се грађанима БиХ (посебно студентима, научним радницима, професорима, посланицима итд.) омогући лакши визни режим. Моје питање упућено Министарству спољних послова – када ће грађани БиХ добити олакшице на визни режим за земље Европске уније?“

„Према званичним подацима Министарства иностраних послова изван БиХ живи преко 1,3 милиона наших грађана, што БиХ сврстава у ред држава са великом дијаспором у односу на број становника. Значи 1/3 становника БиХ живи ван БиХ. Креирање политике БиХ према дијаспори у надлежности је Вијећа министара, тачније два министарства и то Министарство за људска права и избјеглице и Министарства вањских послова, које је задужено за подстицање, развијање и координацију сарадње са бх. дијаспором. Поставља се питање оправданости иницијативе за оснивање министарства за дијаспору при Вијећу министара. У том циљу постављам питање предсједавајућем Вијећа министара – да ли има намјеру понудити Парламенту Приједлог измјене Закона о Вијећу министара у циљу формирања Министарства за дијаспору?“ И још једно питање постављам руководству Дома. Обзиром да је предсједавајући нашег дома у јавности дао информацију о наводном 'хаотичном стању и расулу' у Парламенту, те се пожалио новинарима да је имао намјеру сазвати сједницу Дома за 25. јуни, али је морао од тога одустати због одсуства посланика, постављам питање: По којим критеријима се одобрава и ко процјењује оправданост путовања посланика и упосленика Парламента, те тражим да ми се достави попис свих путовања од конституисања овог сазива Парламента, ко их је одобрио, ко је путовао, по ком основу и колики су појединачни трошкови тих путовања?“

„Ја имам питање које гласи – колико дуго је трајала процедура увођења у парламентарну процедуру Сагласност за ратификацију Кредитног споразума између БиХ и Фонда за међународни развој – Пројекат сарајевске заобилазнице по фазама и службама? У исто вријеме покрећем иницијативу за ургентну операционализацију Пројекта сарајевске заобилазнице, обзиром на специфичну тежину и проблеме које носи лош саобраћај и улазак у Сарајево.“

Денис Бећировић поставио је и питање на које је затражио усмени одговор на сједници од министра спољних послова и министра правде. Рекао је да је 23. маја 2007. године поставио питање у вези са незаконитим притварањем држављанина БиХ Илије Јуришића, које се догодило 11. маја у Београду и да до данас није добио одговор, иако је тада рекао да се човјек налази у тешком здравственом стању. Упитао је зашто до сада нису, за 50 дана, могли одговорити на ово посланичко питање, тим прије јер се ради о држављанину БиХ којем је здравствено стање веома лоше?