Делегатска питања

Мартин Рагуж

''Моје питање је упућено Министарству спољне трговине и економских односа, министру, односно уваженом замјенику и односи се на млијеко и млијечне производе и чињеницу да је Босна и Херцеговина однедавно у могућности да те производе извози на тржиште ЕУ. Постоје ли прве процјене тих учинака, те одлуке и могућности, с обзиром на чињеницу да је по подацима које сам ја истраживао а који су доступни јавности, само у посљедње три године двоструко већи увоз млијека и млијечних производа него што Босна и Херцеговина извози? Значи, то је потенцијал земље који би требало да буде коришћен и валоризован и стављен у функцију покривања увоза што већим извозом из Босне и Херцеговине, а све у контексту чињенице да је, према подацима које имамо, у прошлој години покривеност увоза извозом из Босне и Херцеговине свега 53% или се драматично повећава трговински дефицит, па чак и у оним областима и гранама гдје би Босна и Херцеговина требало заиста да користи ту могућност. И да ли су наши произвођачи млијека искористили ту погодност коју им је обезбиједила Босна и Херцеговина, Савјет министара, Министарство спољне трговине? Који су проблеми и приоритети, ако постоје, а поготово у овом законодавном смислу, у смислу обавезе нас делегата да побољшамо Закон о храни, Закон о пољопривреди, читав тај хигјенски пакет? Мислим, колико ја добијам информације, вјероватно и сви ви, постоје одређене блокаде и запреке које би сви скупа требало да отклањамо.''

02-50-6-16-11/15 09.11.2015.

09.11.2015.

Марио Караматић

„Делегатско питање упућујем уваженом министру комуникација и транспорта БиХ г. Славку Матановићу. Наиме, шта ме је понукало на ово питање? Ових дана био сам дијелом укључен у изборну кампању у Републици Хрватској па сам се онда сјетио неких других времена када су се гласачи преко границе возили аутобусима на гласање и слично. За прелазак границе из једне у другу државу потребне су ЦЕМТ дозволе, и за аутобусе тако и за камионе, за промет путника, робе и услуга. А пошто имам и доста пријатеља који имају превозничка предузећа, значи за робу и услуге, моје питање се односи конкретно на расподјелу ЦЕМТ дозвола за 2016. годину. Наиме, иако сам мислио да су афере у вези са расподјелом ЦЕМТ дозвола у Министарству окончане судским пресудама које су донесене, изгледа да још увијек у Министарству постоје дилеме које код грађана Босне и Херцеговине, нарочито код превозника, стварају правну несигурност. Наиме, по сазнањима која ја имам, Ви сте, господине Матановићу, као министар, објавили Јавни позив за расподјелу ЦЕМТ дозвола, који је након седам дана повучен и објављен је други јавни оглас. Такође, према информацијама које су ми доступне, сваке године је растао број ЦЕМТ дозвола за неких 5%, што значи да се развија друштво, да идемо према ЕУ, и за 2016. годину предвиђен је исти број, тј. 1.300 колико их је било за 2015, те се ради о 65 ЦЕМТ дозвола. Оно што мене интересује... тих 65 ЦЕМТ дозвола довољно је за функционисање 30 малих и средњих превозничких предузећа... значи интересује ме конкретно да кажете и мени и јавности: 1. Због чега сте промијенили текст Јавног огласа? 2. Одакле било коме право да 30 предузећа спријечи у пословању? Господине Матановићу, молим Вас да ми дате одговор о тачном броју ЦЕМТ дозвола за ову годину, које су планиране за 2016, те да ми одговорите да ли сте спремни да спроведете управни поступак у свом министарству, откријете ко је кривац за то што 30 предузећа остаје без хљеба и неће моћи задржати своје раднике?“

02-50-6-16-11/15 09.11.2015.

09.11.2015.

Љиља Зовко

"Босна и Херцеговина је чланица ЦЕФТА-е, а Ви сте надлежни министар из Босне и Херцеговине у кровном тијелу ЦЕФТА-е. Колико ми је познато, као стално тијело, осим Министарског савјета, постоји и Секретаријат ЦЕФТА-е, са сједиштем у Бриселу. Према информацијама којима располажем, донедавна директорица Секретаријата ЦЕФТА-е поднијела је оставку и сада позицију в.д. директора врши господин Умут Ергезер, представник земље која није чланица ЦЕФТА-е, иако је Споразумом прописано да би особље Секретаријата требало да буде из земаља чланица. Процедура за избор новог директора/директорице Секретаријата ЦЕФТА-е је у току и представници МСТЕО су чланови Комисије за избор. Молим да ми одговорите ко су потенцијални кандидати, да ли је неко од Вас тражио подршку, да ли Босна и Херцеговина има свог кандидата, односно да ли намјеравате прије сједнице Министарског савјета и одлучивања о новом директору/директорици ЦЕФТА-е информисати Савјет министара Босне и Херцеговине по питању гласања!? Знамо да се тамо одлуке доносе консензусом и да нико не може бити изабран без гласа било које чланице, у овом случају без гласа Босне и Херцеговине?"

01,02-50-11-1211-1/15 21.10.2015.

21.10.2015.

Зденка Џамбас

"Шта су препреке да се Министарство одбране БиХ брже ослобађа неперспективних локација које би се ставиле на располагање другим нивоима власти, чиме би се Министарство одбране ослободило додатних трошкова?"

01,02-50-11-1211-1/15 21.10.2015.

21.10.2015.

Марио Караматић

"С обзиром на то како је прошло више од 100 дана од именовања Савјета министара БиХ, при томе имајући у виду стање у међународном и међуентитетском друмском превозу, стање у области безбједности саобраћаја на путевима, ваздухопловству и воденом транспорту, имам потребу да питам министра колико је закона из своје надлежности министарство које води предложило Савјету министара БиХ на утврђивање? При томе не мислим на законе који су у разним процедурама израде, него на оне који су достављени Савјету министара БиХ. Такође ме интересује колико је подзаконских аката донио уважени министар у свом мандату, те на коју област се односе ти подзаконски акти и што је њиховим доношењем постигнуто''?

01,02-50-11-1211-1/15 21.10.2015.

21.10.2015.

Мартин Рагуж

"Какво је стање задужености Босне и Херцеговине? Којим темпом расте дуг Босне и Херцеговине, а којим способност Босне и Херцеговине да враћа тај дуг и каква је позиција Босне и Херцеговине у односу на ММФ? "

01,02-50-11-1211-1/15 21.10.2015.

21.10.2015.

Драгутин Родић

"Који је тренутни статус активности у вези са пописом и када се могу очекивати коначни резултати? Која су то неусаглашена питања у оквиру Централног пописног бироа због кога није усвојен јединствен програм обраде података?"

01,02-50-11-1211-1/15 20.10.2015.

20.10.2015.

Марио Караматић

„Моје питање је упућено господину Матановић, министру комуникација и транспорта БиХ, а односи се на израду Стратегије за развој саобраћаја. Неки од вас ће се сјетити, још на 8. сједници, када смо усвојили План развоја, говорио сам да је то наопак пут, јер не можете направити план ако немате стратегију, она је морала ићи прије. И тада сам такође питао да ли је истина да се планирају издвојити средства из буџета за израду те исте стратегије. Тада сам имао информацију да се ради о милионв. У међувремену се то показало мање више истинитим, не у потпуности. Пошто је Министарство комуникација и транспорта тражило од Савјета министара да им одобри 450.000 евра за израду Стратегије развоја саобраћаја у Босни и Херцеговини до 2030. године, интересује ме, будући да Министарство има више од 100 упослених – какви су то стручњаци који треба да израде ту стратегију, има ли ико у Министарству запослен а да зна свој посао? Због чега је то немогуће урадити у оквиру радног времена тамо у канцеларијама? Претпостављам да у том министарству има неко ко се разумије у област транспорта па да би то могао направити у идућих мјесец-два у оквиру свог радног времена а не да има мјесечна примања 10-15 хиљада евра, како је предвиђено по овоме, значи скоро као високи представник. Реално немамо користи ни од високог представника, али очито немамо користи ни од Министарства комуникација и транспорта БиХ. Занима ме такође да ли министар планира да укине Министарство пошто за све што треба направити тражи консултанте и стручњаке са стране. Такође ме интересује да ли су међу тим стручњацима који ће наплатити десетине и стотине хиљада марака и евра за израду те стратегије саобраћаја предвиђени запосленици Министарства?

02-50-6-16-10/15 13.10.2015.

13.10.2015.

Мартин Рагуж

„Моје питање се односи на структурални дијалог, његове консеквенце, импликације, динамику, резултате и шта све он доноси за Босну и Херцеговину? А у свјетлу нужности осигурања независне позиције правосуђа и његове потпуно реформе, што је, како видимо, захтјев свих релевантних структура када је у питању стање у правосуђу у Босни и Херцеговини у контексту већ вишегодишње опције најављеног референдума о преиспитивању надлежности највиших судских инстанци на нивоу Босне и Херцеговине, у ком контексту и које посљедице таква ситуација има директно на чињеницу да је овако несређено стање у правосуђу, које најбоље илуструје податак да има више од 2 милиона неријешених предмета. Како Министарство и Савјет министара виде, значи, реформу ове важне области? С обзиром на улогу Министарства, а она је креирање политика, предлагање измјена закона везаних за ову области, и са посебним освртом на политизацију читавог процеса и доношење одлука о правосуђу, што је категорија која се врло често у задње вријеме користи у јавности... посебно се односи на селективност и политизацију када је у питању суђење ратним злочинима, а о томе ћу евентуално у даљем образложењу кад чујем одговор на овај први дио.”

02-50-6-16-10/15 13.10.2015.

13.10.2015.

Сеад Кадић

„У складу са чланом 155. Пословника Дома народа, постављам питање министру комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ, а односи се на сљедеће. Као што вам је познато, Унско-сански кантон, из којег ја долазим, један је од најудаљенијих кантона са око 300 хиљада становника и са веома лошом саобраћајном инфраструктуром. Немамо квалитетних саобраћајница које нас вежу са остатком државе, немамо ни авионски саобраћај, нити аеродрома који би у потпуности оживио Унско-сански кантон. По овим питањима има назнака побољшања стања, али се моје питање односи на статус и перспективе унске пруге. Унска пруга у дужини од око 100 км пролози кроз ентитет Федерацију БиХ и око 20 км кроз ентитет Република Српска. Том пругом се некада превозило 1,5 милион путника годишње и превозило се више од 4 милиона тона робе годишње. Управо из тог разлога сматрамо да би требало интензивирати активности на отварању унске пруге, поготову што нам је позната заинтересованост представника далматинских лука Шибеник, Задар и Сплит, као и представника власти у жупанијама Републике Хрватске које гравитирају унској прузи, Шибенско-книнска, Задарска и Сплитско-далматинска.

02-50-6-16-10/15 09.10.2015.

09.10.2015.