Зденка Џамбас
“Познато је да је Босна и Херцеговина потписница Конвенције о праву дјетета, гдје је у члану 1. стоји да је дијете особа до 18 година. У Босни и Херцеговини то није тако. У Републици Српској права дјетета су заиста до 18 година, међутим у Федерацији су права до 15 година. Генерална скупштина УН-а усвојила је 20. 12. 2006. године Резолуцију о дијабетесу, и ја о томе желим да говорим. Наиме, 14. новембар је Свјетски дан борбе против дијабетеса, дакле то је у овој седмици, и широм Босне и Херцеговине, нажалост, само удружења, дакле и мајке обољеле дјеце од дијабетеса организују округле столове и покушавају да доведу и званичнике и све оне који могу да помогну да се ублажи проблем који те групе имају. Федерација БиХ је усвојила Резолуцију о дијабетесу 2012. године, међутим 2010. у члану 4. Институт за контролне прегледе је донио одлуку да је горња граница за котролу и утврђивање инвалидности дјеце са дијабетесом 15 година. Значи, до 15 година дијете са дијабетесом има стопроцентну инвалидност и користи права која му припадају као и остали инвалиди, нератни инвалиди, али након напуњене 15. године губи сва права. Ја не сматрам да је дијете са 15 година довољно зрело да може само да брине о себи а при томе је дијабетичар. 10% становника у Босни и Херцеговини има дијабетес и то није мали број. Свјетска организација је израчунала 2011. године да један дијабетичар кошта државу Босну и Херцеговину 629 долара. То посебно кошта ако не водимо довољно рачуна.
Према томе, мене занима шта Министарство за људска права и избјеглице може да учини, јер је држава потписница, и да натјера остале да поштују конвенције? Бојим се да ми врло лако приступамо потписивању конвенција, а да послије тога не водимо рачуна о томе шта смо потписали.“
02-50-6-16-11/15 09.11.2015.
09.11.2015.
