Делегатска питања Од почетка VII сазива (2014) у законодавној бази података e-z@k ПСБиХ формално и садржајно обрађују се делегатска питања и одговори. База података e- z@k ПСБиХ корисницима омогућава приступ: ▪ информацији о делегатском питању (приступ цјеловитом тексту делегатског питања постављеног усмено или у писаној форми са повезницом на одговор, подацима о субјекту којем је питање постављено као и о субјекту који је доставио одговор). Напомене: Текст делегатског питања јавно је доступан након усвајања записника. Одговори у писаној форми линкују се на језику на којем су достављени. Детаљне информације о делегатским питањима постављеним прије VII. сазива саставни су дио појединачних приказа активности делегата ранијих сазива. Укупно: 108 Драгутин Родић „Као што је познато, Канцеларија за храну и ветеринарство ЕУ дала је сагласност за извоз млијека из Босне и Херцеговине у ЕУ у мају 2015. године послије низа препрека, жалбе Хрватске Европској комисији и одбацивања те жалбе од Сталног комитета за прехрамбени ланац и здравље животиња Европске комисије и у септембру 2015. године одобрен је извоз млијека из Босне и Херцеговине у ЕУ. Годину дана након што је Генерална дирекција за здравље и безбједност хране ЕУ одобрила извоз млијека контроле у марту ове године, могу се сагледати ефекти извоза млијека из Босне и Херцеговине у ЕУ и њихов значај за укупно спољнотрговинско пословање. Моје питање гласи – Какав је налаз Генералне дирекције за здравље и безбједност хране у вези са контролисањем објеката за производњу млијека, које мљекаре у Републици Српској и Федерацији БиХ испуњавају услове за извоз млијека и које количине млијека се извозе у земље ЕУ из Босне и Херцеговине, а које увозе из ЕУ у Босну и Херцеговину? 02-50-6-16-25/16 14.12.2016. 14.12.2016. Марио Караматић Питање се односи на рад министара на заштити суверенитета Босне и Херцеговине. 02-50-6-16-25/16 06.12.2016. 06.12.2016. Сафет Софтић 20. септембра 2007. године Парламентарна скупштина БиХ донијела је ОДЛУКУ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА РАТИФИКАЦИЈУ ОСНОВНОГ УГОВОРА ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СВЕТЕ СТОЛИЦЕ И ДОДАТНОГ ПРОТОКОЛА УЗ ОСНОВНИ УГОВОР ,и 22. априла 2008. године Парламентарна скупштина БиХ донијела је ОДЛУКУ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА РАТИФИКАЦИЈУ ОСНОВНОГ УГОВОРА ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ . Када ће доћи до реализације Уговора између Исламске заједнице и државе Босне и Херцеговине и шта су стварни разлози блокаде овог процеса?'' 02-50-6-16-24/16 21.11.2016. 21.11.2016. Сафет Софтић ''2004. године усвојен је Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у Босни и Херцеговини. Члан 13 став (4) гласи: Држава се обавезује да регулише пензијско, инвалидско и здравствено осигурање вјерских службеника посебним прописом, а на подстицај било које институције из члана 15. тачке 1. овог закона.“ Када ће Савјет министара односно Министарство за људска права и избјеглице БиХ приступити реализацији обавезе проистекле из Закона? 02-50-6-16-24/16 21.11.2016. 21.11.2016. Сеад Кадић „Питање које Вама постављам већ сам поставио и Вашем претходнику и добио сам одговор који је наговјештавао да ће по том питању бити убрзане одређене активности те да ћемо врло брзо имати јаснију ситуацију у вези са статусом Унске пруге, а сада проширујем питање и на статус путних праваца као и питање авио-превоза Унско-санског кантона према Сарајеву. Као што је познато, Унско-сански кантон је од Сарајева удаљен више од 300 километара и потпуно је одсјечен и запостављен што се тиче инфраструктуре. Пуно је аргумената који говоре да би активирање Унске пруге довело до економског опоравка УСК, да би убрзао превоз терета и људи, да би заштитио и природне љепоте мањим ангажманом возила у друмском превозу. Примјер: Превоз нафтних деривата жељезницом у складишта која постоје у УСК и потпуно су у функцији били би сасвим довољан разлог за активирање Унске пруге. Исто ако путни правци дају право народу Крајине (више од 300.000 људи) да се уврсте у све стратешке правце што би дало шансу и осталим дијеловима сјеверозападне Босне. Размишљање и активности које су покренуте у правцу активирања аеродрома у Бихаћу су реалне и представљају пријеку потребу због очигледне шансе да се развојем туризма ојача економски капацитет УСК-а. Молим Вас да на моје питање одговорите усмено на сједници Дома народа, а зависно од одговора, да ми га доставите и у писменој форми.“ 02-50-6-16-24/16 21.11.2016. 21.11.2016. Мартин Рагуж које активности предузима Министарство правде Босне и Херцеговине као главно тијело везе за међународну правну помоћ како би се спријечила политизација и селективност у судским процесима за ратне злочине? 02-50-6-16-24/16 21.11.2016. 21.11.2016. Бариша Чолак „Зашто Високи судски и тужилачки савјет приликом именовања судија у Општински суд у Читлуку није испоштовао националну структуру становништва, те када ће и на који начин своју одлуку ускладити са националном структуром становништва у складу са позитивним законским прописима. Тражим да ми се достави национална структура судија и тужилаца у сваком од судова и тужилаштава у ХНК (бројем и процентом, појединачно у односу на националну структуру коју покрива одређени суд, односно тужилаштво). 02-50-6-16-24/16 18.11.2016. 18.11.2016. Зденка Џамбас “У складу са чланом 156. став (1) Пословника Дома народа ПСБиХ, најављујем постављање усменог питања Министарству финансија и трезора БиХ: Доставити анализу примјене Закона о измјенама и допунама Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, гдје су дефинисане накнаде за рад у комисијама. Будући да је у процедури одређени број приједлога закона о измјени и допуни Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ и да је образложење свих тих закона разлог за доношење уштеда јавних средстава, интересује ме колика је уштеда (финансијски ефекти), како бисмо могли рјешавати одређена питања из надлежности институција БиХ?'' 02-50-6-16-24/16 17.11.2016. 17.11.2016. Марио Караматић “Питање се односи на рад уваженог министра на заштити суверенитета Босне и Херцеговине“ 02-50-6-16-24/16 17.11.2016. 17.11.2016. Драгутин Родић „На 20. сједници Дома народа ПСБиХ, одржаној 16.06.2016. године, поставио сам сљедеће делегатско питање: Када ће Савјет министара БиХ усвојити Правилник о регулисању максималне цијене лијекова у БиХ? Предсједавајући Савјета министара БиХ дао је веома коректан одговор из којег сам схватио да је питање дана када ће бити усвојен, јер је недостајало само мишљење Канцеларије за законодавство и Министарства финансија и трезора БиХ. Након пет мјесеци, чини ми се да помака нема. Необјашњиво је да је потребно толико времена да се добију мишљења од надлежних институција, тим прије што је предсједавајући на крају излагања рекао: 'Што се мене лично тиче, Правилник је за мене прихватљив и у том смислу ћу гласати за ову нову и задњу верзију текста Правилника о лијековима.' Стварност је и даље сурова, плаћамо најскупље лијекове у региону, а Правилника нема. Шта је стварни проблем због којег није могуће усвојити наведени правилник?“ 02-50-6-16-23/16 26.10.2016. 26.10.2016. «…45678…»
