Сеад Кадић
“Ово питање сам постављао на сједницама Дома народа 09. 10. 2015. године и 21. 11. 2016. године и добио сам одговоре који су у коначници и покренули озбиљније и конкретније рјешавање питања отварања Унске пруге на њеној цијелој дужини. Имам сазнања да су Жељезнице Федерације БиХ објавиле тендер за пројекат „Санација контактне мреже на Унској прузи – дионица Блатна – Бихаћ (гранични км 19+600 – км 65+900) у дужини од 46,3 километара. Исто тако Жељезнице РС имају у плану да електрификују дио Унске пруге у својој надлежности у дужини од 2,8 километара.
Овај пројекат је веома важан за сјеверозападни дио БиХ, односно за становништво оба ентитета које гравитира Унској прузи. Његовом реализацијом ће се обезбиједити саобраћај електровучом на дионици Унске пруге Бос. Нови/Нови Град – Бихаћ, чиме ће бити створени предуслови за успостављање редовног путничког саобраћаја и повезивање овог дијела БиХ са Бањалуком, Сарајевом и другим дијеловима БиХ. Такође, реализацијом овог пројекта биће омогућен транспорт робе на цјеновно и еколошки прихватљивији начин, што ће сигурно допринијети и економском опоравку сјеверозападне регије БиХ. Осим тога, овај пројекат треба посматрати и као прву фазу у коначном отварању Унске пруге у њеном пуном капацитету, према Книну и средњодалматинским лукама Шибеник, Задар и Сплит. Дионица Унске пруге Мартин Брод – Книн је једнострано затворена за саобраћај 17. маја 2010. године. Овај прекид је проузроковао губитак жељезничке везе Унске пруге, а тиме и БиХ, са средњодалматинским лукама Шибеник, Задар и Сплит, чиме је привреда регије сјеверозападне Босне, а посебно Унско-санског кантона, стављена у одређену врсту транспортне изолације. Овим је значајно угрожен промет робе и људи, а резултат тога је стагнација привредних активности у овом дијелу БиХ. Због свега тога приоритет је отварање ове дионице Унске пруге (М. Брод – Книн), чиме би се она на цијелој својој дужини ставила у пуни капацитет.
Отварањем Унске пруге на цијелој дужини створили би се услови за оживљавање и повећање производње на подручју УСК у сљедећим областима: експлоатација боксита Босанска Крупа, експлоатација гипса Кулен Вакуф, експлоатација мангана Бужим, експлоатација кварца Босанска Крупа и Бихаћ, као и дрвета и дрвних производа. Процјене ЖФБиХ су да би се на годишњем нивоу са овог подручја (УСК) и других дијелова БиХ могло превести око 500.000 тона. На основу података из Стратегије саобраћајног развоја Републике Хрватске за период од 2014. до 2030. (у додатку I – Анализа података стр. 68, Табела 62 – Промет робе у хрватским лукама), годишње прераде (промет) терета лука Сплит, Шибеник и Задар износе око 3,5 – 4 милиона тона, што значи да ако би само 10% терета било превезено Унском пругом, то би износило 400.000 тона. Узимајући у обзир ова два изворишта терета, који су природно усмјерени на коришћење жељезничких услуга, процјене су да би се могло радити са превозом између 900.000 до 1.000.000 тона роба годишње (процјене су да би транспортни приход у том случају износио око 8.000.000 КМ годишње). Предуслов за прихват ове робе је обезбјеђивање проходности Унске пруге на цијелој дужини, односно проходности на дијелу жељезничке инфраструктуре у Републици Хрватској, за шта је неопходно интензивирати разговоре са надлежним институцијама РХ, Хрватским жељезницама и лукама Сплит, Шибеник и Задар.
Због даље актуелизације овог битног пројекта за државу БиХ, постављам сљедеће питање:
a) Да ли је 2001. године прекинут међудржавни споразум који су потписала надлежна министарства БиХ и РХ а односи се на начин коришћења и одржавања жељезничке пруге Бихаћ – Книн и обављања надзора од стране државних граничних тијела?
б) Да ли је формирана Заједничка радна група чији је задатак био детаљна анализа тренутног стања те израда елабората за обнову, модернизацију и стављање у промет Унске пруге?
Формирање ове радне групе договорено је 11. 05. 2017. године на састанку министра комуникација и транспорта БиХ г. Исмира Јуска и министра мора, промета и инфраструктуре РХ г. Олега Бутковића.
Ако је формирана, докле се стигло са њеним радом на терену?
ц) Пошто се овдје ради о државном пројекту у интересу оба ентитета, да ли је могуће да се дио средстава за реализацију овог пројекта обезбиједи ангажманом државног нивоа у смислу коришћења средстава из фондова ЕУ?”
02-50-6-16-33/17 30.10.2017.
30.10.2017.
