Марио Караматић
„Питање упућујем министру правде, а односи се на рад Спољнотрговинске коморе БиХ – чланом 4. Одлуке о висини чланарине у Спољнотрговинској комори БиХ прописано је да члан Коморе из члана 2. став 1. под а) ове одлуке који има реализован спољнотрговински промет плаћа чланарину на вриједност увезене робе исказане у царинској декларацији квартално у износу од 0,1% на остварени укупни квартални увоз, односно минимално 60 марака квартално, али не више од износа чланарине утврђеног Законом о Спољнотрговинској комори. На назовимо их рачунима или обавјештењима, која стижу правним лицима за плаћање чланарине Спољнотрговинске коморе БиХ, стоји да је Управа за индиректно опорезивање БиХ извор података о укупном спољнотрговинском промету за правно лице на које се односи рачун. Такође, Законом о Спољнотрговинској комори БиХ предвиђено је да је свако правно лице члан Спољнотрговинске коморе по аутоматизму, чим је регистровано на суду.
Моје питање гласи – Имајући у виду да је Спољнотрговинска комора БиХ дефинисана законом као невладина организација или удружење, како је могуће да је било ко, у овом случају правно лице, аутоматски без питања и сагласности члан, да га назовем тог удружења, било каквог, па и Спољнотрговинске коморе БиХ која се као таква дефинише?
Молим Министарство правде БиХ да ми да образложење у складу са Уставом БиХ и међународним конвенцијама, односно правом на избор и слободом воље да ли неко негдје жели или не жели да буде члан, односно како је могуће да се у демократском друштву догађа да си негдје члан а да нити знаш, нити си упитан да ли желиш да будеш члан тога?
Такође ме занима да ли постоји акт и, ако постоји, којим актом је прописано или дато овлашћење Управи за индиректно опорезивање БиХ да може располагати подацима о спољнотрговинском промету правних лица, односно да их може несметано без сагласности правног лица давати Спољнотрговинској комири БиХ на коришћење?''
02-50-6-16-6/15 19.06.2015.
19.06.2015.
