Делегација Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Сјеверноатлантског савеза (НАТО)

Парламентарна скупштина Сјеверноатлантског савеза (ПСНАТО)
Parliamentary Assembly of the North Atlantic Treaty Organisation

Парламентарна скупштина НАТО-а (eng. Parliamentary Assembly of the North Atlantic Treaty Organisation) јестеинтерпарламентарна организација основана 1955. године која окупља парламентарце из 30 држава чланица и 14 држава придружених чланица НАТО-а, међу којима је и Босна и Херцеговина.

Земље чланице ПСНАТО-а: Албанија, Белгија, Бугарска, Црна Гора, Чешка Република, Данска, Естонија, Француска, Грчка, Хрватска, Исланд, Италија, Канада, Летонија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Холандија, Норвешка, Њемачка, Пољска, Португал, Румунија, Сједињене Америчке Државе, Сјеверна Македонија, Словачка, Словенија, Шпанија, Турска и Велика Британија.
Осим Босне и Херцеговине, придружене чланице ПСНАТО-а су: Јерменија, Аустрија, Азербејџан, Финска, Грузија, Молдавија, Руска Федерација, Србија, Шведска, Швајцарска и Украјина.

Радни језици ПСНАТО-а су енглески и француски, а њени циљеви могу се дефинисати као:

• подстицање дијалога међу парламентарцима о главним питањима безбједности,
• упознавање НАТО-а и влада чланица НАТО-а самишљењем парламентараца,
• обезбјеђивање веће транспарентности политике НАТО-а и већег степена колективне одговорности,
• јачање трансатлантског односа,
• пружање помоћи у развоју парламентарне демократије интегрисањем парламентараца из земаља које нису чланице у рад Скупштине,
• пружање директне помоћи парламентима који активно траже чланство у Скупштини,
• унапређење сарадње са земљама Кавказа и Медитерана,
• пружање помоћи у развоју парламентарних механизама за ефикасну демократску контролу оружаних снага.

ПСНАТО одржава два пленарна засједања годишње - у прољеће и у јесен. 

Скупштина има Биро који чине предсједник, пет потпредсједника и шеф финансија и Стални одбор који чине по један члан сваке делегације земаља чланица и предсједник, пет потпредсједника и шеф финансија.

ПСНАТО има пет одбора и осам пододбора. Одбор и припремају извјештаје и препоруке у вези саНАТО-ом, који се затим разматрају на пленарној сједници. Препоруке се након усвајања упућују парламентима и владама држава чланица и придружених чланица, НАТО-у и другим међународним организацијама. Сви одбори одржавају своје сједнице током прољетног и јесењег засједања ПСНАТО-а. Одборза одбрану и безбједност, Одборза економију и безбједност и Одборза политичка питања такође се састају сваког фебруара у Бриселу сависоким званичницима НАТО-а и ЕУ. У оквиру одбора постоје пододбори, који се детаљније баве посебним питањима. Пододбори се састају неколико пута годишње и посјећују различите земље како би се упознали са ситуацијом на терену и о томе припремиле извјештај својим одборима и ПСНАТО-у.

Одбории пододбори ПСНАТО-а су:
1. Одборза цивилну димензију безбједности
          - Пододбор за демократско управљање
2. Одборза одбрану и безбједност
          - Пододбор за трансатлантску сарадњу у области одбране и безбједности
          - Пододбор за будуће безбједносне и одбрамбене капацитете
3. Одборза економију и безбједност
          - Пододборза економску сарадњу Истока и Запада
          - Пододбор за трансатлантске економске односе
4. Одборза политичка питања
          - Пододбор за трансатлантске односе
          - Пододбор за партнерства НАТО-а
5. Одборза науку и технологију
          - Пододбор за питања ширења војне технологије.

ПСНАТО сваке године организује три Роуз-Рот семинара и два семинара Медитеранског дијалога, те програм за парламентарце у којем учествују нови чланови парламента. Скупштина, такође, одржава годишњи Парламентарни трансатлантски форум у Сједињеним Америчким Државама, на којем чланови ПСНАТО-а са америчким стручњацима разматрају трансатлантска гледишта о низу питања у вези са НАТО-ом.
Од 25. маја 2007. године Делегација ПСБиХ у ПСНАТО-у има статус придружене чланице. У Делегацији Парламентарне скупштине БиХ су три члана.

Међународни секретаријат ПСНАТО је тијело које обавља административне и послове организационе природе. Броји око 30 експерата и стручњака који су распоређени према организационој шеми. На челу Међународног секретаријата је генерални секретар/секретарка којег именује ПСНАТО.


ОДНОСИ НАТО-а И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Партнерство за мир - (ПфП)
Чланице НАТО одлучне су да оставе врата НАТО-а отворенима за партнере са Западног Балкана који желе приступити Савезу, који су спремни дијелити вриједности Савеза и вољни су и способни преузети одговорности и обавезе које доноси чланство. Евроатлантске интеграције – чланство у НАТО-у и Европској унији – препознате су као најбољи начин за постизање дугорочне, одрживе безбједности и стабилности у региону. Оваква политика „отворених врата“ исказује се у чињеници да је свим земљама у региону понуђена могућност уласка у НАТО-ов програм Партнерство за мир (ПфП) и да су оне прихватиле ту понуду.

Босна и Херцеговина (БиХ) покренула је 2003. године интензиван програм реформе одбране у партнерству саНАТО-ом, а од децембра 2006. године је чланица ПфП-а. 

ПфП је оквир за практичну билатералну сарадњу између држава партнера и НАТО-а, скројен према појединачним потребама и реализован заједнички на нивоу и темпом који одаберу сами партнери, сатежиштем на демократским, институционалним и одбрамбеним реформама. Чланице ПфП-а расправљају и о питањима од узајамног интереса у оквирима Евроатлантског партнерског савјета, у којем сједе све чланице НАТО-а и партнерске земље. Активности ПфП-а залазе у бројне области, укључујући реформу одбране, политику и планирање одбране, цивилно-војне односе, образовање и обуку, војну сарадњу и обуку, планирање за случај ванредне ситуације и катастрофе те сарадњу у области науке и екологије. 

БиХ учествује у три централна програма ПфП-а, а то су:

• Индивидуални партнерски програм (ИПП) -
• Процес планирања и ревизије (ПАРП) -
• Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) –

О аспирацијама ка чланству и релевантним реформама БиХ и НАТО потписали су и Безбједносни споразум, којим се дефинише размјена повјерљивих података између наше земље и НАТО-а, као и Споразум о статусу снага, којим се регулише боравак гостујућих снага из земаља НАТО-а и ПфП-а у БиХ, као и присуство гостујућих снага из БиХ у земљама НАТО-а и ПфП-а. 

Интензивирани дијалог

Осим наведеног, БиХ је још од априла 2008. активна и у склопу Интензивираног дијалога саНАТО-ом, који је НАТО понудио нашој земљи на самиту у Букурешту. 
Иначе, Интензивирани дијалог заснива се садржавом чланицом Партнерства за мир која предњачи у испуњавању својих обавеза на војно-политичким питањима и управљању кризама. 

Акциони план за чланство (МАП)

Сљедећи корак у односима БиХ и НАТО-а представља Акциони план за чланство (МАП). МАП је програм савјетовања, помоћи и практичне подршке, скројен према специфичним потребама земаља које теже чланству у НАТО. То је вишефазни процес политичког дијалога и војних реформи које земље којима је МАП одобрен треба да ускладе с НАТО-овим стандардима, с коначним циљем уласка у НАТО. Предсједништво БиХ је у јуну 2009. године донијело одлуку о подношењу апликације за учешће наше земље у МАП-у. 

На Самиту НАТО-а у Талину, који је одржан 22. и 23. априла 2010. године, министри спољних послова држава чланица НАТО-а сагласили су се да ће примити Босну и Херцеговину у МАП, али су његово спровођење везали уз одређене услове. НАТО је дефинисао да ће прихватити први годишњи план реформи БиХ према МАП-у тек када Босна и Херцеговина испуни услов књижења непокретне перспективне војне имовине, коју би користило Министарство одбране БиХ.
У вези с тим, Предсједништво БиХ је 18. априла 2012. године донијело Одлуку о величини, структури и локацијама ОСБиХ, којом су дефинисане 63 перспективне војне локације за потребе Министарства одбране БиХ и Оружаних снага БиХ.
Поступак књижења ових локација је у току.

Иначе, учешће у МАП-у не прејудицира одлуке Савеза у погледу будућег чланства.

• Конститутивна сједница Делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини НАТО-а

  7.6.2023.