Grb Bosne i Hercegovine
MENI
  1. Почетна
  2. Делегација Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Медитерана

Делегација Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Медитерана

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋA: Дервишевић, Рејхана
ПРВИ ЗАМЈЕНИК ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕ: Новић, Средоје
ДРУГИ ЗАМЈЕНИК ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋЕ: Главаш, Влатко
КОНТАКТ

 

Надлежности

Парламентарна скупштина Медитерана (ПСМ)
Parliamentary Assembly of the Mediterranean

Парламентарна скупштина Медитерана (Парлиаментарy Ассемблy оф тхе Медитерранеан) међународна је организација установљена 2005. године, како би се унаприједила петнаест година дуга сарадња између држава у медитеранском региону која се од 1990. године одвијала у оквиру Конференције о безбједности и сарадњи на Медитерану, под окриљем Интерпарламентарне уније. У оквиру Конференције одржани су сусрети у Малаги (1992), Валети (1995), Марсељу (1999), те Нафплиону (2005), гдје су чланови Конференције покренули оснивање Парламентарне скупштине Медитерана. Конститутивна сједница Парламентарне скупштине Медитерана одржана је у Аману (Јордан) 2006. године, на којој је изабран први предсједник ПСМ-а Абделвахед Ради (Мароко) те усвојени Статут и Пословник ПСМ-а.

Основна мисија Парламентарне скупштине Медитерана (ПСМ) јесте окупљање представника медитеранских држава у сврху промовисања политичког дијалога, подстицања економске и културне сарадње, продубљивања демократије и владавине права, поштовања људских права те развијања дијалога између култура, цивилизација и религија с циљем налажења заједничких рјешења за изазове с којима се суочава медитеранска регија те креирања простора за мир и просперитет грађана. Активности ПСМ-а комплементарне су раду осталих регионалних и међународних тијела одговорних за јачање безбједности, стабилности и мира на Медитерану.

Парламентарна скупштина Медитерана окупља 31 државу чланицу које су у Скупштини заступљене посредством својих националних делегација с једнаким правима доношења одлука и гласања, а разматрају политичка, друштвена, економска и културна питања те доносе одлуке од непосредне важности за све државе у региону. Придружене чланице и посматрачи учествују у раду ПСМ-а, али немају право гласања. Генерални секретаријат Парламентарне скупштине Медитерана има сједиште на Малти од септембра 2007. године

Парламентарном скупштином Медитерана руководи и координира Биро, који чини осам представника једнако заступљених сјеверних и јужних земаља региона. Преферира се да се одлуке у Скупштини доносе једногласно, или, алтернативно, већинским гласањем. У оквиру Скупштине дјелују три стална комитета који се баве политичким, економским и социјалним питањима. Статутом Скупштине такође је предвиђено успостављање ад хок комитета или специјалних радних група. Скупштину и њена оперативна тијела опслужује Секретаријат.

Парламентарна скупштина Медитерана идеално је мјесто за организовање дискусија између парламентараца, актера цивилног друштва и приватног сектора и политичара. Циљ јој је да постане парламентарни центар за усавршавање о медитеранским питањима. Комитети ПСМ-а редовно се састају како би дискутовали о бројним питањима која се односе на културне, економске, политичке и друштвене услове у региону. Та питања укључују регионалну стабилност, културни дијалог и добро управљање.

Према Статуту Парламентарне скупштине Медитерана:

Скупштина се састаје једанпут годишње на редовном засједању. У правилу је домаћин годишњег засједања једна од земаља чланица. Састав Скупштине и процес одлучивања заснива се на принципу једнакости земаља чланица. Делегације парламената држава чланица састављене су од највише пет чланова и треба да имају представнике оба пола. Свака делегација има право на пет гласова, уз услов да су присутна најмање два члана делегације. Ако је присутан само један члан делегације, има право само на један глас. Одлуке у Скупштини доносе се консензусом, а у случајевима када није могуће постићи консензус, Скупштина доноси одлуке већином од 4/5. Скупштина бира предсједника и четири потпредсједника на период од двије године, као и предсједнике сталних комитета.

Биро је одговоран за координацију и припрему активности Скупштине и њених комитета, те помаже предсједнику у обављању његових функција. Биро се састоји од предсједника Скупштине, четири потпредсједника и предсједника три стална комитета. Предсједник Скупштине сазива Биро најмање три пута у току године или када то сматра неопходним. Одлуке Бироа доносе се консензусом. Биро је одговоран за: давање препорука о пријему чланова у Скупштину, као и суспензију њиховог чланства, предлагање мјеста и датума одржавања сједница Скупштине, као и других састанака, утврђивање надлежности сталних комитета, припремање годишњег програма рада и буџета, усвајање завршног рачуна за претходну фискалну годину (на препоруку именованих ревизора), предлагање кандидата за мјесто генералног секретара, именовање амбасадора добре воље на приједлог ПСМ-а.

Стални комитети припремају рад Парламентарне скуштине Медитерана у форми мишљења и препорука. Баве се сљедећим питањима: 

Стални комитет за политичку и безбједносну сарадњу (Први комитет) – регионална стабилност: Односи између медитеранских партнера засновани су на осам принципа (уздржавање од употребе силе, мирно рјешавање међународних спорова, неповредивост граница и територијалног интегритета држава, право народа на самоопредјељење и живот у миру на својим територијама у оквиру међународно признатих граница, суверена једнакост држава и немијешање у унутрашње послове, поштовање људских права, сарадња међу државама те испуњавање међународних обавеза), питања мира, безбједности и стабилности, мјере изградње повјерења, контрола наоружања и разоружање, поштовање међународног хуманитарног права и борба против тероризма.

Стални комитет за економску, социјалну и сарадњу у области екологије (Други комитет) – заједнички развој и партнерство: глобализација, економија, трговина, дугови, индустрија, пољопривреда, риболов, запошљавање и миграције, популација, сиромаштво, људска насеља, водени и енергетски ресурси, дезертификација земљишта и заштита животне средине, туризам, саобраћај, наука, технологија и технолошке иновације.

Стални комитет за дијалог између цивилизација и људских права (Трећи комитет): Узајамно поштовање и толеранција, демократија, људска права, равноправност полова, права дјеце и мањина, образовање, култура, насљеђе, спорт, медији и информације, те дијалог међу религијама.

Парламентарна скупштина БиХ пуноправна је чланица и активно учествује у раду ове парламентарне асоцијације посредством трочлане делегације. С обзиром да су земље унутар ПСМ-а подијељене на двије геополитичке групације – сјевер и југ, Босна и Херцеговина припада сјеверној геополитичкој групацији. 

Земље чланице Парламентарне скупштине Медитерана су: Албанија, Алжир, Андора, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Египат, Француска, Грчка, Израел, Италија, Јордан, Кипар, Катар, Либан, Либија, Малта, Мауританија, Монако, Мароко, Палестина, Португал, Румунија, Србија, Словенија, Сирија, Сјеверна Македонија, Сан Марино, Тунис, Турска, Уједињени Арапски Емирати.

Једна од иницијатива потеклих из Парламентарне скупштине Медитерана јесте обиљежавање 21. марта као Дана Медитерана.

Службени језици Скупштине су енглески, француски и арапски језик.