У ПСБиХ презентовано истраживање о дугорочним посљедицама сексуaлног насиља над женама током рата у БиХ


Комисија за остваривање равноправности полова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) организовала је данас презентацију резултата истраживања о сексуалном насиљу над женама током рата у БиХ, чији је циљ да се сагледају дугорочне посљедице ратног силовања, али и израда стратегија суочавања жена које су преживјеле такво насиље.

Истраживање под називом „Још увијек смо живе“, које је провела организација „Медица“ из Зенице у сарадњи са организацијом „Medica mondiale“ из Келна, прошле седмице је у Стразбуру, током посебног састанка Мреже парламентараца Парламентарне скупштине Савјета Европе (ПССЕ) за борбу против насиља над женама, представила чланица Сталне делегације ПСБиХ у ПССЕ Исмета Дервоз, која је данашњој презентацији присуствовала у својству замјенице предсједавајућег Комисије за остваривање равноправности полова.

Истраживање је проведено на основу четири истраживачка питања која се односе на посљедице ратног силовања и сексуалног насиља на живот, здравље и односе преживјелих; друштвено признање жена које су преживјеле ратно силовање; стратегије суочавања и изворе отпорности у посљедних двадесет година, те на утицај подршке организације „Медица“ на живот преживјелих.

На основу одговора на ова питања закључено је да је, скоро 20 година након рата, психолошка и здравствена ситуација већине преживјелих екстремно забрињавајућа, те да је, како је речено на презентацији, угрожено ментално и опште здравље преживјелих, као и њихов однос са породицом, посебно с мужевима и дјецом.

Истовремено, закључено је да надлежне институције не раде довољно или скоро ништа по питању пружања подршке преживјелима, а што се огледа у веома лошем провођењу различитих ентитетских закона о статусу цивилних жртава рата.

С тим у вези препоручено је да треба дугорочно финансирати програме за холистичку подршку и умрежавање, као и јачати сарадњу и улогу невладиних организација како би се проблеми са којима се жртве ратног силовања суочавају ријешили на најбољи могући начин.

Активистице „Медице“ поручиле су како је потребно организовати специјалистичке психосоцијалне и савјетодавне програме, те јачати капацитете за друштвено признање преживјелих у локалним заједницама. (крај)