6.10.2016.
Делегација Парламентарне скупштине БиХ учествовала на Годишњем састанку Парламентарне мреже Свјетске банке и ММФ-а
Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) Огњен Тадић и предсједавајући Комисије за финансије и буџет Представничког дома ПСБиХ Предраг Кожул учествовали су на Годишњем састанку Парламентарне мреже Свјетске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ), који је данас завршен у Вашингтону.
Током дводневног засједања, које је било подијељено у десет сесија, чланови парламената размијенили су мишљења са представницима Свјетске банке и ММФ-а, те активно учествовали у развијању програма и политика обје институције. Расправљало се о актуелним питањима од значаја за свјетску економију, финансијску стабилност, као и о смањењу сиромаштва у земљама у развоју. Говорило се и о ризицима који утичу на финансијску стабилност свјетске економије, узимајући у обзир чињеницу да она не зависи само од једне државе или одређених политичких тијела, већ је условљена њиховом међусобном повезаношћу.
Речено је да примјер изласка Велике Британије из Европске уније (ЕУ) представља показатељ о томе како се у врло кратком временском периоду узрокује економска нестабилност, те упозорено на то да је потпуно погрешно мишљење лидера држава да се одређени финансијски проблеми могу ријешити унутар њихових граница, не узимајући у обзир дешавања у осталим земљама свијета.
Као један од кључних изазова за стварање просперитетне глобалне економије означена је и борба против корупције, у којој, како је казано, чланови парламената, као представници највиших законодавних институција, имају највећу одговорност.
Климатске промјене и избјегличка криза које подразумијевају енормне економске трошкове такође су ризици који утичу на финансијску стабилност свјетске економије, речено је током дводневног састанка у Вашингтону, на којем је констатовано да Свјетска банка напорно ради на смањењу посљедица избјегличке кризе успостављањем специјалних економских зона које би унаприједиле процес запошљавања избјеглица из земаља захваћених кризом. С тим у вези, упозорено је на то да је више од 85 одсто избјеглица смјештено у избјегличке кампове у некој од земаља у развоју, те наглашено да управо те земље треба снажно подржати како би се успјешно носиле с тим проблемом.
На састанку се могла чути и позитивна вијест да постоји одређени опоравак на пољу глобалне економије, иако још увијек слаб и мањи од оног који је очекиван у ММФ-у. Економски опоравак, упозорено је, подложан је многим ризицима који су се протеклих мјесеци знатно повећали. Осим изласка Велике Британије из ЕУ и пада фунте, један од ризика условљен је и падом кинеске економије, што се очитује и у још неколико земаља. Ризиком се сматра и пад цијена роба, посебно у земљама богатим нафтом и земљама у којима знатан извор економског напретка чини управо проналазак и прерада природних добара, чија цијена је у константном паду.
На скупу парламентараца и представника Свјетске банке и ММФ-а у Вашингтону посебно је наглашена улога парламената у постизању финансијске дисциплине и стабилности у земљама партнерима Свјетске банке и ММФ-а, као и потреба будуће међупарламентарне сарадње с циљем рјешавања глобалних друштвених и економских проблема. (крај)
Речено је да примјер изласка Велике Британије из Европске уније (ЕУ) представља показатељ о томе како се у врло кратком временском периоду узрокује економска нестабилност, те упозорено на то да је потпуно погрешно мишљење лидера држава да се одређени финансијски проблеми могу ријешити унутар њихових граница, не узимајући у обзир дешавања у осталим земљама свијета.
Као један од кључних изазова за стварање просперитетне глобалне економије означена је и борба против корупције, у којој, како је казано, чланови парламената, као представници највиших законодавних институција, имају највећу одговорност.
Климатске промјене и избјегличка криза које подразумијевају енормне економске трошкове такође су ризици који утичу на финансијску стабилност свјетске економије, речено је током дводневног састанка у Вашингтону, на којем је констатовано да Свјетска банка напорно ради на смањењу посљедица избјегличке кризе успостављањем специјалних економских зона које би унаприједиле процес запошљавања избјеглица из земаља захваћених кризом. С тим у вези, упозорено је на то да је више од 85 одсто избјеглица смјештено у избјегличке кампове у некој од земаља у развоју, те наглашено да управо те земље треба снажно подржати како би се успјешно носиле с тим проблемом.
На састанку се могла чути и позитивна вијест да постоји одређени опоравак на пољу глобалне економије, иако још увијек слаб и мањи од оног који је очекиван у ММФ-у. Економски опоравак, упозорено је, подложан је многим ризицима који су се протеклих мјесеци знатно повећали. Осим изласка Велике Британије из ЕУ и пада фунте, један од ризика условљен је и падом кинеске економије, што се очитује и у још неколико земаља. Ризиком се сматра и пад цијена роба, посебно у земљама богатим нафтом и земљама у којима знатан извор економског напретка чини управо проналазак и прерада природних добара, чија цијена је у константном паду.
На скупу парламентараца и представника Свјетске банке и ММФ-а у Вашингтону посебно је наглашена улога парламената у постизању финансијске дисциплине и стабилности у земљама партнерима Свјетске банке и ММФ-а, као и потреба будуће међупарламентарне сарадње с циљем рјешавања глобалних друштвених и економских проблема. (крај)
|
ПРЕС
КОНТАКТ |
Сектор за односе с јавношћу |