ДР. АЗРА ХАЏИАХМЕТОВИЋ ГОВОРИЛА НА САСТАНКУ ММФ У ХАГУ

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Азра Хаџиахметовић данас се обратила учесницима на састанку Међународног монетарног фонда у Хагу,  говорећи на  тему „Дискусија о предлозима за реформу и питањима управљања“.

Садржај говора преносимо у цјелини:

„Дозволите ми на почетку да изразим захвалност на датој могућности да изнесемо своје коментаре везане за два посебно важна и повезана питања: финансијских капацитета WBG и гласачке реформе (voice reform). Увјерена сам да би само двије године раније ова дискусија била другачија. Данас, у новим развојним околностима, морамо водити рачуна о потреби другачијег приступа. Са интензивнијом глобализацијом и више међузависности, што захтијева више глобалног управљања, требамо институционалне механизме који ће ту координацију учинити кредибилном и јаком. Може ли на примјер WBG не водити рачуна о томе шта је важно за развој земаља различитих развојних могућности и економских перформанси?  Или,  хоће ли ИМФ на примјер само потписивати чекове у вријеме тешкоћа и пратити да ли су добро потрошени?
Цијеним важним поменути потребу озбиљне реформе ИМФ и WBG како би ојачали легитимност и ефективност ових институција. У том смислу се посебно важним апострофирају ова два питања која су предмет данашње дискусије. Вашу пажњу жељела бих скренути на три приоритетна подручја ангажмана свих земаља и потребе осигурања адекватних стимулуса за: раст продуктивности, смањење сиромаштва и смањење неједнакости. Кључно питање везано је за ограничене способности и фискалне просторе за то. У том смислу се и наглашава потреба повећања капитала, али  поставља и питање: какав пакет?
Размишљања су,  као што знамо, различита, од тога да свјетска економија излази из кризе и да ништа не треба мијењати, преко захтјева за институционалном реформом, до апела за повећаним кредитирањем. Посебно се важним чини и међуинституционална веза WBG и ИМФ, важна због наглашене потребе макроекономске стабилности, али и захтјева за брзим развојем. Како то помирити? Додамо ли томе и потребу пажљиве анализе могућег раста протекционизма у условима ограничених средстава, нова архитектура свјетског финансијског и трговинског система намеће се као императив.
Уз међуинституционалну везу, вриједи подсјетити на још једну. Знамо да је иницијално финансијска криза прерасла у социоекономску кризу. Не треба заборавити да су банке те које повезују финансијски и реални сектор и да свака редукција кредита редукује потрошњу која, ефектом мултипликатора, погоршава економске перформансе. И зато је посебно важно осигурати инструменте за глобалну координацију. Како? Неоспорно је да треба повећати капитал и финансијске капацитете WBG. Али, оно што је спорно јесте шта са будућим јазом (gap). Да ли проблем ријешити генерално повећањем каматних стопа или диференцирано? У одговору на ова питања, треба посебно имати у виду сљедеће: буџетске дефиците, опасност да у условима ниже каматне стопе већина ликвидних средстава оде у спекулативне инвестиције и опасност да највећу цијену раста каматних стопа плате неразвијене земље.
Посебну пажњу заслужује питање земаља средњег дохотка које су досегле еxпосуре лимит, као што је случај са БиХ. Ограничени капацитети потрошње, лимитиран раст потражње, највише погођене досадашњим растом каматних стопа, падом извоза,  глад за капиталом под повољним условима на дуги рок и потреба за инвестицијама које ће креирати запосленост, само су нека обиљежја важна за разумијевање овог проблема.
Одатле и одговор: раст капитала да, раст каматних стопа не. У контексту ове теме, поменимо да то захтјева и другачију улогу на примјер ИФЦ. Промјењена природа ИФЦ ангажмана подразумијевала би сљедеће: не само ангажман у ИДА земљама, не само савјетодавна улога (advisory services) већ ангажман у бизнису, не само фокус на банке већ и у инвестиције које генерирају раст и запосленост.
ИФЦ мора имати антицикличну политику (countercyclical policy) и мора диференцирати портфолио. Како то поновно отвара питање цијене капитала, вриједи нагласити потребу селективног приступа и диференцирања и по року и по портфолиу. Потреба за растом капитала и другачијим приступом, уско је везана за гласачку реформу (voice reforms). Нова динамичка формула мора бити везана за потребу новог приступа – од економске тежине у свјетској економији, која представља комбинацију ГДП, отворености, међународних резерви и економске варијабилности (economic variability), до доприноса донорских земаља и доприноса развоју земље клијента. Наравно, уз посебну заштиту за Smallest Poor members. Цијеним да ће оваквим модалитетима, заједнички проблеми бити предметом заједничких рјешења,  што ће бити корак више у неопходној реформи система глобалног управљања.“ (крај)