MENI
21.11.2007.

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ ПРЕДСТАВНИЧКОГ ДОМА МИЛОРАД ЖИВКОВИЋ УПУТИО ПИСМО ГЕНЕРАЛНОМ СЕКРЕТАРУ САВЈЕТА ЕВРОПЕ TERRY DAVIS-у



Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић упутио је данас писмо Генералном секретару Савјета Европе Terry Davisu.

Интегралан текст писма Милорада Живковића:

 

Поштовани ген.секретару, колегинице и колеге парламентарци,

Обраћам Вам се као представницима својих држава који сједите у највишој парламентарној институцији Европске Уније и пишем Вам у нади да ћу успјети објективно, из парламентарне перспективе приказати тренутну ситуацију у БиХ која је ескалирала у озбиљну кризу власти,како извршне тако и задонодавне!

Као што знате од 19.10.2007.године, када је ОХР наметнуо  мјере,  у Босни и Херцеговини је на снази “ ванредно стање „ које ни до данашњег дана није престало.

С обзиром да сматрам да је Високи представник изашао из оквира свога мандата, да се наметнутом одлуком крши Устав БиХ и да није било објективних разога за предузимање ових активности,а поготово да није било оправданих разлога захтјевати да се на овај начин разговара о измјенама и допунама Пословника Парламентарне скупштине БиХ одлучио сам  да Вам се на овај начин обратим и да кроз изнесене чињенице у овом писму образложим свој став и понудим контрааргументе за разлоге овакве акције Високог представника.

Покушаћу све презентовати кроз правну призму хронолошким распоредом. Наиме,

1) Само за Анекс X Дејтонског мировног споразума, Високи представник је одређен као коначни ауторитет у тумачењу Споразума о цивилном спровођењу мирног рјешења.

Ни у једном члану овог документа није дата ни теоретска могућност да се Високи представник понаша као уставотворац и законодавац,материју коју тертира АнексIV споразума. И поред такве изричите одредбе бескрупулозно су наметани закони на нивоу ентитета и државе, као и амандмани на Устав Републике Српске и Федерације БиХ.

Овом приликом ћу се суздржати од елаборисања питања могућности кршења људских права у Босни и Херцеговини у неким другим одлукама Високог представника.  

2) Овлаштења која су додатно придодата горе наведеном Споразуму закључцима Савјета за имплементацију мира у Бону 1997.године познатија као „бонска овлаштења“ такође не дају никакву могућност Високом представнику да доноси одлуке из домена Парламентарне скупштине. У прилогу овог става иде и мишљење Венецијанске комисије бр.004 CDL-AD од 11.03.2005.године.С друге стране чињеница је, да је од 1996.године па до данас наметнуто више од 100 закона из домена Парламентарне скупштине, донесено 300 прописа или укупно 800 пута кориштена овлаштења.

3) Задња таква Одлука о измјенама и допунама Закона о Савјету министара у БиХ изазвала је буру негодовања код грађана,али и веома аргументовану правну полемику између академаца.Истовремено желим да напоменем да до сада ни једна Одлука која је дошла из канцеларије ОХР-а није задирала у веома осјетљиво питање - заштита националних интереса - односно начин гласања у институцијама БиХ. 

У вези са овим питањем само ћу таксативно набројати одредбе Устава са којима, по мом мишљењу, није у складу донесена Одлука.

            А) Према Уставу БиХ ( члан V.тачка 4.) Савјет министара има предсједавајућег и само 2 министра - министра спољних послова и министра спољне трговине, уз додатак «и друге министре ако то буде потребно». То значи да је према уставним надлежностима БиХ, могла је и остати таква почетна структура Савјета министара. Међутим, у овом 12-годишњем периоду од та почетна 3 члана, Савјет министара је нарастао на 10 чланова.

            Б) Исто тако према Уставу БиХ са територије ФБиХ може бити именовано највише 2/3 свих министара, а из Републике Српске 1/3. Поред министара, именују се и замјеници министара који не могу бити из истог конститутивног народа као и тај министар. Ово је врло битна одредница, јер је и Уставом установљена национална структура Савјета министара, уз права која се дају конститутивним и осталим народима.

            Ц) У складу с тим је и одредба Устава БиХ у члану IV.3. који гласи: «Функционери именовани на положаје у институцијама Босне и Херцеговине, представљаће уопште узевши, народе Босне и Херцеговине».

            Д) Према тој одредби,одређује се и  састав Предсједништва и Савјет министара.

БиХ је до сада имала и има Закон о Савјету министара. Први је донесен 1997. године. Према торн Закону Савјет министара је имао два копредсједавајућа, једног потпредсједавајућег, министра спољних послова, министра спољне трговине и економских односа, министра цивилних послова и комуникација. Укупно значи 6 чланова. Тај Закон је замијењен новим Законом из 2000. године, са такође 6 чланова. А потом од стране Високог представника Педи Ешдауна, 2. децембра 2002. године долази до наметања новог Закона о савјету министара Босне и Херцеговине.

Овим законом Високи представник је укинуо Закон који су 2000. године донијели Уставом овлашћени органи БиХ. Тим Законом Високи представник је повећао Савјет министара на 9 чланова — предсједавајући и 8 министара. Високи представник наметнутим Законом је повећао број чланова Савјета министара са 6 на девет чланова са правом гласа, а одржавање сједнице и гласање одредио «водећи рачуна о члану IV.3. Устава БиХ, најмање по 2 из сваког конститутивног народа».

Детаљнија образложења наведених одредби можете видјети из докумената који су Вам достављени као анекс овог писма  у  Прилогу!                                                                                                                                         

4)   Међутим, најважанији разлог због којег Вам пишем уважене колеге, јесте непримјерен, недемократски и неевропски начин комуницирања са највишом законодавном институцијом у земљи путем уцјењивања Парламента БиХ од стране ОХР-а чиме се уводи нови вид односа непознат у парламентарној пракси и дипломатији у свијету. Наиме, од нас је затражено да размотримо и усвојимо у истовјетном тексту измјене и допуне Пословника оба дома Парламентарне скупштине до 1.12.2007.године или ће, у супротном, оне бити наметнуте од стране Високог представника.Схватићете да на овај начин објективно није створена атмосфера за расправу,а поготово за доношење било каквог документа. Истовремено,мени као Предсједавајућем дата је „немогућа мисија“ договарања са политичким неистомишљеницима којима ове мјере одговарају и нису заинтересовани за било какав компромис.

Као и у претходној тачки држаћу се  правних норми које одређују поменуту тему и дозволите ми да их и у овом случају само набројим.

            А ) Парламентарна скупштина БиХ има два вијећа:Вијеће народа и Представничко вијеће. Кворум се у скупштинским вијећима одређује различито. Тако према тачки 1 б. Члана IV Устава - од укупно 15 чланова Вијећа народа, 9 чини кворум, уз услов да су присутни по најмање 3 делегата из сваког конститутивног народа-3 Бошњака, 3 Хрвата и 3 Србина. Тачка 2. регулише начин одлучивања у Представничком вијећу. Од укупно 42 члана Представничког вијећа, од којих се 2/3 бирају са територије Федерације БиХ, 1/3 са територије Републике Српске, општи кворум чини већина свих изабраних чланова, значи 22 члана. Тачка 3. Процедуре: Све одлуке се доносе ако вечина садржи трећину гласова посланика са територије сваког ентитета. Притом, Устав не наводи да ли од присутних и који гласају. Ако у Уставу пише трећина гласова са територије сваког ентитета, не може никако бити од оних који су присутни и гласају, како то сада тумачи Високи представник, тражећи да се такво рјешење угради у Пословник најкасније до 1. децембра или ће он наметнути своје рјешење.

Цитирам Високог представника: "Устав прописује да већина гласова за доношење одлуке подразумијева најмање и једну трећину гласова представника изабраних на територији сваког ентитета. Постојећи пословници о раду то тумаче као једну трећину изабраних посланика из сваког ентитета умјесто трећине оних који гласају из сваког ентитета.» Зато је Високи представник дао свој приједлог који це бити наметнут, ако не буде усвојен. Измјене Пословника по захтјеву господина Лајчака морају ријесити кворум за одржавање сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Члан ИВ.2.б. Устава БиХ једноставно утврдује општи кворум као већину свих чланова Представничког дома, тј. 22 члана од 42 члана. Треба рећи да је од садашњих 42 посланика, 22 посланика бошњачке националности - од чега су два посланика-бошњака из Републике Српске, са листе СДА и Странке за БиХ.

Према постојећем уставном рјесењу Парламентарна скупштина БиХ доноси одлуке у првом кругу гласања већином гласова у које је укључена ентитетска већина, односно најмање једна трећина посланика са територије једног ентитета. По садашњем тумачењу ОХР-а, у Пословнику је криво наведено да се ради о свим посланицима са територије сваког ентитета, па Високи представник захтијева да се Устав тумачи да је ријеч о 1/3 оних који су и присутни и који гласају .

            Б ) Ово тумачење је у директној супротности са тумачењем које је дао ОХР 25.02.2000.године.У том тумачењу  ОХР-а стоји: «За ову компоненту теста - једна трећина гласова чланова са територија сваког ентитета, је поновно апсолутно правило у основи кога је цјелокупно изабрано чланство тог вијећа, без обзира на то колико је чланова присутно или колико чланова од присутних је гласало».

            Ц ) Шта би се могло десити ако се усвоје захтјеване измјене Пословника о раду Представничког вијећа? На примјеру то изгледа овако: Ако сједници присуствује 33 посланика, испуњен је општи уставни кворум (најмање 22 члана) и Представнички дом може засједати. У том броју дозвољено је да буде 28 посланика из Федерације БиХ, а 5 из Републике Српске. Ако би се доносиле одлуке по Лајчаковом Пословнику, одлука мора имати подршку од 22 гласа, која мора садржавати најмање 1/3 гласова посланика из сваког ентитета који су присутни и који гласају. Из Републике Српске је присутно 5 и сви гласају, од којих 1/3 чине само 2 посланика који гласају за одлуку. Из Федерације је присутно 28 посланика од којих су 20 бошњаци и само они гласају за одлуку. У збиру одлука има укупно 22 гласа, од којих 20 из Федерације и 2 из Републике Српске. Значи да само 2 посланика из Републике Српске могу донијети одлуку у име Републике Српске. Када се вратимо на податак да су у садашњем сазиву 2 посланика бошњаци из Републике Српске, онда је могуће да у Представничком вијећу одлука мозе бити донесена само гласовима босњачких посланика. Увијек би се могле донијети одлуке већ у првом кругу гласања, не би било потребно никакво усаглашавање ни други круг гласања, чиме се чини излишним наставак текста у члану ИВ.3.д. Устава БиХ.

Све појединости о овој теми такође се налазе у документима у Прилогу!

Уважене колеге, овим дијелом писма укратко сам елаборисао правне реперкусије недавних мјера Високог представника и сада бих се осврнуо на парламентарни и политички аспект овог проблема.

Наиме, у писму упућеном Колегијуму ( види Прилог) наводи се да неке одредбе излазе ван оквира Устава БиХ,а тичу се доношење одлука и кворум.С обзиром да се ове одредбе нису мјењале,а канцеларија ОХР-а дала сагласност на Пословник о раду и до сада нису сматрали да је неуставан ( мишљење ОХР-а из фебруара 2000-те године ) поставља се питање континуитета у раду канцекарије ОХР-а,те правне несигурности у будућности и појаве неког „новог тумачење“или још важније питање које се тиче уставности досадашњег Парламентарног рада.

Наравно да се овдје оправдано поставља питање и угледа и статуса Уставног суда који је у свакој демократској земљи осим у БиХ једини позван и мериторан да брани Устав.  Одлуке Уставног суда БиХ неријетко су биле резултат прегласавања, најчешће 5 : 4 гласа. Уставни суд БиХ је на поднесене иницијативе одбијао да се изјасни да ли Високи представник уопште има овлашћење да намеће законе у БиХ, али се упуштао у оцјену да ли су закони и други акти Високог представника у складу са Уставом БиХ. Па је и тада прегласавањем тумачио да нису у у супротности са Уставом БиХ.

Поразан је и начин како је на једну одлуку Уставног суда, реаговао ОХР? Наиме,донесен је «Налог о проведби Одлуке Уставног суда БиХ број АП 953/05. којим проглашава недопустивим било који поступак пред било којим судом у БиХ којим се оспорава било која одлука Високог представника. На крају још стоји да те одлуке не подлијежу изношењу пред судове БиХ и њених ентитета, ни било гдје другдје, те да се пред ниједним судом НИКАДА не може покренути поступак о обавезама који прозилазе из одлука Високог представника.

Надаље, Високи представник наводи да у практичној примјени ове одредбе омогућавају кашњење и блокаду рада Парламента.Само летимичним погледом на број одржаних сједница и број присутних посланика (види Прилог) доводи нас до закључка да тај разлог није био опредјељући у доношењу ових мјера.

Високи представник у наставку свог писма Колегијуму каже да је морао ово учинити узевши у обзир резултате рада овог сазива Парламента.

Веома је храбро ово само једноставно констатовати,а да се при томе није детаљно размотрила доступна статистику о раду скупштине која неоспорно говори супротно.( види Прилог)

И на крају писма, које сам елаборисао у претходним пасусима,као врхунски вид уцјене и псеудодемократије дошао је апел у којем се тражи од нас да размотримо, дискутујемо и усвојимо предложене измјене и допуне како би ступиле на снагу најкасније 1.12.2007.године, а уколико то не буде учињено до тог времена на начин који задовољава његове намјере неће оклијевати да користи своја овлаштења да би рјешио ситуацију!

Мислим да је ово за једног парламентарца испод части коментарисати!

Уважени предсједавајући,колегинице и колеге парламентарци имајући у виду све горе наведено, апелујем на Вас да,у складу са положајем и овлаштењима поступите према својој савјести и помогнете нам у заштити демократије и парламентарне димензије друштвеног живота у нашој земљи.

Подршка са Ваше стране утицала би двојако,подстицајно за грађане наше земље и корективно за канцеларију ОХР-а.

У нади да наш позив на поштивање правде и демократије неће остати без одговора примите изразе моје највеће захвалности!

С поштовањем,

                                                                                        ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ ПРЕДСТАВНИЧКОГ ДОМА
                                                                  ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
                                                                                                        Др Милорад Живковић

   

ПРИЛОГ

  1. Писмо Високог представника заједничком колегијума Парламентарне   скупштине Босне и Херцеговине од 19.10.2007.године
  2. Одлука Високог представника о измјенама и допунама Закона о Савјету министара БиХ од 19.10.2007.године
  3. Дејтонски мировни споразум (Анекс IV-Устав БиХ )
  4. Пословник о раду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ
  5. Резиме закључака са Конференције о имплементацији мира, Бон 1997.
  6. Правно мишљење ОХР-а о примјени члана IV.3.(д) Устава БиХ од 25.02.2000.год.
  7. Образложење ОХР-а донесених одлука од 24.10.2007.године
  8. Мишљење Владе РС о донесеним одлукама од 29.10.2007.године
  9. Обраћање Предсједника Владе РС Народној скупштини РС поводом мјера ОХР-а
  10. Декларација НСРС поводом најновијих мјера и захтјева Високог представника за Босну и Херцеговину од 29.10.2007.године
  11. Писмо Предсј. Представничког дома Високом представнику од 31.10.2007.годин
  12. Списак сједница Представничког дома и присутност посланика
  13. Списак наметнутих одлука Високог представника у протеклом периоду

 

 

 

 

 

 

 

 


ПРЕС
КОНТАКТ
Сектор за односе с јавношћу