ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ ПРЕДСТАВНИЧКОГ ДОМА, МИЛОРАД ЖИВКОВИЋ УПУТИО ПИСМО ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ

Кабинет предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Милорада Живковића издао је данас саопћење за медије које вам преносимо у цјелости:
" Као предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ желим Вас обавјестити да, у потпуности подржавам разумно и веома искрено излагање предсједавајућег Савјета министара БиХ г.Николе Шпирића изнесене на засједању Управног одбора Вијећа за имплементацију мира.
Истовремено, са жаљењем констатујем да једино највиши представници Парламентарне скупштине БиХ нису позвани на овај сасатанак како би се чуо и глас народа. Неоспорна је чињеница да је на овај начин додатно дерогирана парламентарна димензија живота у БиХ.

С обзиром, да нисам био у могућности на овај начин да изнесем свој став дозволите ми да у писму које упућујем канцеларији ОХР-а изнесем своје мишљење о мјерама Високог представника са посебним акцентом на захтјев упућен Парламентарној скупштини БиХ.Уједно желим да потврдим своје опредјељење да поступим у истом правцу као и предсједавајући Савјета министара и у складу са својом савјешћу и одлукама Главног одбора СНСД-а, уколико се наши ставови не уваже и уколико не дође до квалитетног дијалога и задовољавајућих рјешења у вези са наметнутим рјешењима, и поднесем оставку на мјесто предсједавајућег.  (крај)
Псмо упућено високом представнику у Босни и Херцеговини, Мирославу Лајчаку.

ВИСОКОМ  ПРЕДСТАВНИКУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
др Мирославу Лајчаку
Поштовани господине Лајчак,

У складу са Вашим приједлогом за измјене и допуне пословника, које сте 19.октобра 2007. године упутили колегијима оба дома Парламентарне скупштине, шефовима клубова посланика у Представничком дому и шефовима клубова народа у Дому народа, као један од чланова Колегија и са позиције предсједавајућег Представничког дома желим Вас обавјестити о сљедећем.
Прије него што  изнесем  своје виђење Вашег захтјева, желим да кажем да начин на који се обраћате Представничком дому, осим што је у својој основи недемократски, по мом дубоком увјерењу, није примјерен ни парламентарној пракси и  дипломатији која се све више уводи као модел комуникације у свијету.
У најмању руку непримјерено је тражити од посланика да разматрају Ваш приједлог,  онда ултимативно тражити да се текст у предложеној форми безусловно усвоји до 1.12.2007.године у оба дома Парламентарне скупштине. Осим што имам озбиљне примједбе на Ваш текст измјена и допуна Пословника - које ћу у наставку елаборисати, морам да Вас упозорим да, у складу са важећим Пословником, тренутно нису испуњени услови да се ово питање разматра на некој од сљедећих сједница.
Прво, зато што се још  није појавио овлаштени предлагач овог приједлога тако да нису испуњени формални разлози за разматрање истог, а друго, у процедури се већ налазе измјене и допуне Пословника о којој требају да се посланици изјасне на наредној сједници која ће бити сазвана за 14.11.2007.године.Друго,вјерујем да Вам је исто тако познато да није могуће два захтјева за измјене и допуне истог акта разматрати истовремено и да предност има онај приједлог који је први упућен у процедуру. Могућност изласка из ове формално-правне тешке, али и суштинске позиције постоји када би се појавио овлаштени предлагач са захтјевом да се разматра Ваш захтјев по члану 127. Пословника. У сваком случају, ја ћу разговарати са својим колегама и обавијестити Вас да ли је неко прихватио ову могућност, а Вас бих замолио да и Ви искористите свој утицај да превазиђемо новонасталу ситуацију.
Дозволите ми да сада пређем на конкретна питања  и покушам објаснити своје виђење Вашег захтјева. У анализи Ваших приједлога измјена Пословника установио сам да су најмање двије ставке у супротности са Уставом  Босне и Херцеговине и нису оправдале Вашу жељу да се појасни Устав и Дом учини ефикаснијим и продуктивнијим.
Наиме, одмах на почетку Члан 1.установљава да кворум чине два члана Колегијума и да  Колегијум доноси своје одлуке консензусом ПРИСУТНИХ чланова.
Тумачећи Члан IV Устава под 3 д) експлицинтно се наводи: „предсједавајући и његови замјеници”. Немогуће је ову одредбу Устава једном тумачити као Комисија,а једном као Колегијум и ограничавати га на само два члана и давати му пуни мандат у одлучивању,  поготово када није еxплицитно наведено да се неке њихове одлуке не односи на  предложени Члан 10.под 4).
Друго питање се односи на предложени Члан 10.став 2) - утврђивање кворума приликом гласања, гдје се наводи да се једна трећина гласова чланова с територије сваког ентитета...израчунава на основу „чланова с територије сваког ентитета који су присутни и  гласају“. Поново ћу се позвати на Члан IV  Устава под 3 д) који је у овом смислу јасан. Посебно се позивам и на Правно мишљење Канцеларије ОХР-а од 25.02.2000. године (стр. 2. треићи пасус, 4. ред)  - потписао господин Alexander S. Nicholas - које експлицитно и досљедно појашњава овај проблем гдје се каже  - цитирам: “једна трећина гласова чланова са територије сваког ентитета је, поновно, апсолутно правило, у темељу којег је цјелокупно изабрано чланство тога дома, без обзира на то колико је чланова назочно и колико чланова од назочних је гласовало...”. Овако се до сада радило у Дому.  Сагледавајући ово и темељито анализирајучи наведено Правно мишљење, Устав и Пословник, не могу се отети утиску и сакрити своје изненађење  да сте „Вашим начином тумачења“ овог члана дерогирали и дезавуисали  Правно мишљење ОХР-а – које је дато на захтјев тадашњег предсједавајућег  Представничког дома кад се у гласању испоставио одређени проблем.
Када говоримо и о ефикасности предложених измјена Пословника нисам могао препознати ефикасност у варијабилном броју компликованог одређивања 1/3 посланика који су присутни и гласају. Напротив, ово би могло да буде предмет честог понављања гласања и разноврсних манипулација са картицама и присуством.
Други разлог због којег мислим да се овим измјенама неће постићи ефикасност је приједлог да сагласности дају само два члана Колегијума, чиме се отвара читав низ могућности за манипулацију, увлачи се сумњу и неповјерење у рад Колегијума и, на крају, може довести до намјерне блокаде избора једног члана Колегијума који је из  из било којег разлога спријечен да врши дужност (оставка, болест, смрт итд.).
Ово су у суштини највеће примједбе на Ваш захтјев и као предсједавајући, сматрам, да - уколико не би дошло до промјене спорних чланова, у овом облику предложене измјене и допуне Пословника не би добиле потребну подршку да би биле усвојене.
Поштовани господине Лајчак, сматрам да ово писмо не би било потпуно ако Вас не бих упознао са нашим досадашњим радом, јер је очигледно да сте у захтјеву упућеном заједничком колегијуму оба дома навели доста полуинформација или непровјерених информација о нашем раду, при чему желим да вјерујем да се то догодило због недовољне обавијештености, а можда и злонамјерности Ваших сарадника.
Парламентарна скпштина БиХ до сада је имала 5 сазива, од тога само један сазив (претходни) са четверогодишњим мандатом.
Као референтна тачка за рад овог сазива узима се 11.јануар 2007.године, дан када су ступили на дужност чланови Колегија и када се кренуло са реализацијом свих парламентарних активности. У веома кратком року (фебруар 2007.) конституисана су радна тијела Представничког дома (комисије), и тај период се узима као референтна тачка за временске одредбе типа - од тада и тада је усвојено толико закона, а не дан када су посланици положили заклетву - што је врло вјешта манипулација коју до сада нико није објаснио. Дакле, 7 (седам) мјесеци је било ефективног рада Представничког дома, а никако 12 како медији и међународни фактор наводе. Када је ријеч о раду оба дома -  а знамо да је за сваки законски пројекат потребна пуна процедура и одлука оба дома, ефективног  рада је било свега 6 (шест) мјесеци. Истовремено су заједничка радна тијела оба дома конституисана након што је оформљен  и актуелни сазив Дома народа у марту мјесецу 2007. године.
Представнички дом одржао је 16 сједница, Дом народа 8,  Колегиј Представничког дома  29 сједница, Колегиј Дома народа 7 сједница, а Проширени Колегиј Представничког дома одржао је укупно 16 сједница.
До сада су у Парламентарној скупштини БиХ усвојена 44 закона, од тога су 4 директно повезана са захтјевима из листе акција прије закључивања годишњег извјештаја о напретку БиХ у процесу стабилизације и придруживања (а не 1 (један) закон, како је у петак речено!!). Три, од четири преостала са листе закона, који су  директно везани за Парламентарну скупштину БиХ  могу бити усвојени у оба дома са истом тематиком, уколико се усвоје извјесне сугестије (Закон о пољопривреди и Закон о Агенцији за основно и средње образовање, као и именовање генералног ревизора и замјеника). Дакле, од 37 захтјева из листе акција, њих 8 је директно везано за ингеренције Парламента БиХ, 3 (три) су усвојена (Оквирни законо високом образовању, ратификација ЦЕФТЕ, Закон о радијационој и нуклеарној безбједности - Закон о интерној ревизији је у поодмаклој процедури), а остали такође могу бити усвојени веома брзо уз уважавање сугестија и амандмана посланика.
Из свега наведеног, поштовани господине Високи представниче, може се закоључити да је Параламентарна скупштина Босне и Херцеговине испунила обавезе. Осталих 37 акција су на Савјету министра БиХ, неке на Предсједништву БиХ, а неке на ентитетским парламентима.
Овом приликом Желим да Вас упознам укратко и са досадашњим радом осталих сазива Парламентарне скупштине  како би се лаком успоредном анализом такође установило да је постигнут одређени напредак у раду, без обзира на отежане политичке услове и неприкладну атмосфером за дјеловање.
1)      Сазив ( 1996- 1998 )
- укупно усојено 20 закона
2)      Сазив ( 1998- 2000 )
- укупно усвојена 23 закона
3)      Сазив ( 2000- 2002 )
- укупно усвојена 63 закона
4)      Сазив  ( 2002-2006 )
- укупно усвојено 229 закона
5)      Сазив   ( 2006-        )
- до сада усвојена 44 закона

Надам се да сам  Вас овим  писмом, господине Лајчак, образлажући  Ваш захтјев, успио убиједити  да су неки приједлози противуставни, а тиме и  отклонио  Ваше потребе  да инсистирате да их на овакав начин  третирамо у Парламенту, са сасвим извјесним негативним исходом. Истовремено и даље сам отворен за сарадњи и убјеђен  да заједничким радом на Пословнику можемо постићи ефикаснији рад у Парламенту,  што нам је заједнички циљ. (крај)