Замјеник предсједавајућег Представничког дома, Божо Љубић учествовао на Састанку специјалних радних група ПАМ-а


Учесницима Састанка специјалних радних група Парламентарне скупштине Медитерана, који се одржава у Дубровнику, данас се, у оквиру расправе о извјештају и предлогу резолуције Првог сталног комисије о политичкој и безбједносној сарадњи на тему "Уставне промјене у БИХ", обратио замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ др Божо Љубић. Он је изразио задовољство што су представници Парламентарне скупштине Медитерана препознали значај и ставили на дневни ред питање уставних реформи Босне и Херцеговине које су значајне не само за стабилност већ и, како је нагласио, за њен опстанак.
Господин Љубић је истакао је да је јасно да је уставна структура нерационална и неконзистентна, али и да то није једини проблем БиХ. Основни проблем је, по њему, неријешено национално питање што је и основни узрок распада бивше државе. Др. Љубић је поздравио постизање Дејтонског споразума који је зауставио рат, али је нагласио да је већ тада било јасно да ће се исти морати и реформисати. Обзиром да се то није десило, Босна и Херцеговина умјесто да иде у правцу интеграције, иде у правцу дезинтеграције и постепено се претвара у лабаву квазиконфедерацију два ентитета који се све више удаљавају. Др. Љубић је, даље, нагласио да ова уставна структура крши не само права мањина као што је и пресудио Европски суд за људска права из Стразбура на темељу апелације представника жидова и ромске популације, већ крши и права својих конститутивних народа уколико су се нашла у ентитету хетероетничке већине, посебице права најмалобројнијег од три босанскохерцеговачка конститутивна народа. Додао је да је заправо један од узрока ескалације актуелне кризе посљедица неслагања ко би у органима извршне власти требао бити легитимни представник Хрвата, они којима је већина хрватског народа дала повјерење или припадници тог народа којег кандидују већинске странке другог народа што је проблем концепуталне нарави.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома је нагласио да је уставна реформа Босне и Херцеговине приоритет, међутим подсјетио је и да сви досадашњи покушаји нису успјели. Први разлог је, по њему, то што Устав БиХ никад није добио народни легитимитет у Парламенту нити је службено преведен на бх. језике. С друге стране, ставио је три народа у неједнаку позицију што је до сада онемогућавало постизање консензуса. Стога је истакао да ће бити потребно снажније учешће Међународне заједнице, у првом реду спонзора, али и потписника Дејтонског мировног споразума, кохерентан приступ ЕУ и САД-а и учешће земаља регије. Поздравио је заузимање ПАМ-а и истакао да у предлозима из нацрта Резолуције "Уставна реформа у Босни и Херцеговине" коју је припремио извјестилац за ПАМ г. Миро Петек из Словеније а која ће бити усвајена крајем ове године, има доста елемената који су били дио покушаја уставних реформи, као и да има доста елемената које би био спреман особно подржати.
Међутим, знајући стајалиште других народа у БиХ Љубић је рекао да сматра да ће требати још доста покушаја и разговора да се дође до усуглашеног текста што је процес који тек предстоји. На крају је др. Љубић истакао да свака уставна реформа у БиХ мора укључивати три основна принципа и циља:
1. Функционалност која ће оспособити институције за убрзане реформе које ће нас водити ка ЕУ
2. Једнака позиција три конститутивна народа јер Босна и Херцеговина може бити и остати стабилна само са три једнака конститутивна народа. Коначно, у Европи имају три мултиетничке државе Белгија, БиХ и Швајцарска. Прве двије су дисфункционалне, једино је Швајцарска функционална јер уважава различитост својих саставних јединица Кантона, а и својих етничких заједница.
3. Поштивање људских права и права националних мањина на нивоа највиших европских стандарда.
На крају, др. Љубић је нагласио да се залаже за хитно приступање уставним реформама које ће три конститутивна народа ставити у једнак положај и изразио наду да ће пресуда Европског суда за људска права бити само повод за једну свеобухватну уставну реформу. Захвалио је г. Петеку на детаљној анализи и истакао да у извјештају као и предлозима Резолуције има доста добрих елемената, али је изразио сумњу у довољност истих. У коначници др. Љубић сматра да ће БиХ требати и нову територијалну и административну организацију земље. (крај)