Говор др Дениса Бећировића на 5. конференцији предсједника парламената земаља Западног Балкана у Будимпешти


У оквиру прве сесије Пете конференције предсједника парламената земаља Западног Балкана која се данас одржава у Будимпешти и која се бави темом „Изгледи интеграција у ЕУ држава западног Балкана“, учесницима се обратио предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Денис Бећировић. Он је уједно и копредсједавао првим дијелом овог значајног скупа.

Говор др. Бећировића преносимо у цјелини:

"Поштовани господине предсједниче,
уважене колеге, предсједници парламената,
даме и господо,
Користим прилику да се, прије свега, захвалим Парламенту Републике Мађарске и господину Ласлу Коверу (Ласзло Ковер), предсједнику, на срдачној добродошлици и успјешној организацији Конференције предсједника парламената земаља Западног Балкана.
Задовољство ми је да истакнем да наш данашњи сусрет доживљавам као значајну могућност за размјену мишљења, искустава и сагледавање перспектива еуроатлантских интеграција којима теже све земље ове регије.

С посебним оптимизмом очекујем да ћемо овај сусрет искористити за дефинирање наших заједничких интереса, приоритета, циљева, али и праваца активности који ће бити рефлексија аутентичних потреба региона и с којима ће се сви парламенти појединачно моћи идентифицирати. Уједно, желим вјеровати да ће ова конференција дати потребан замах интензивнијој сарадњи земаља Западног Балкана, али и шире.
Као што је познато, императив унапређења дијалога и сарадње диктира приближавање региона еуроатлантским асоцијацијама. Босна и Херцеговина је опредијељена за снажнији ангажман у погледу регионалне сарадње, а овај скуп доживљавамо као потврду опредјељења ка еуроатлантском путу и испуњавању преузетих обавеза за чланство у ЕУ и НАТО-у, као стратешким опредјељењима вањске политике Босне и Херцеговине. У складу с тим, нагласак на истинској и искреној сарадњи коју настојимо промовирати у региону и шире мора бити на досљедном поштивању принципа суверенитета и територијалног интегритета свих чланица.

Регионална сарадња је добар начин афирмације европских вриједности и тековина. Осим тога, доношењем заједничких мјера и одговора на глобалне економске проблеме, као што је тренутно случај с рецесијом која потреса свијет, дало би свим земљама могућност лакшег суочавања с њеним посљедицама.
Вањска политика Босне и Херцеговине има два чврста стуба. То су чланство у Европској унији и НАТО-у, као и развијање добросусједских односа. На том путу већ смо прешли неке фазе, као што је и чланство у ЦЕФТА-и, као најзначајнијем облику регионалне економске и трговинске интеграције. Такођер, Босна и Херцеговина је у оквиру својих стратешких циљева веома близу чланству у Свјетској трговинској организацији, чиме показује јасну намјеру укључивања у свјетске трговинске токове и интеграције. Важно је нагласити да Босна и Херцеговина у погледу наведених интеграционих процеса има унутрашњи базични политички консензус.

У овом тренутку Босна и Херцеговина у односу према Европској унији има статус потенцијалног кандидата. С Европском унијом имамо уговорни однос након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. Нажалост, Босна и Херцеговина још увијек није поднијела апликацију за чланство у Европској унији.
У Босни и Херцеговини у вези с питањима Европске уније постоји консензус релевантних политичких снага. Ову чињеницу треба поштовати и максимално политички искористити, јер одређени политички центри у нашој држави али и у сусједству опструирају пут Босне и Херцеговине према Европској унији. За нашу државу веома је важно да неки од сусједа почну истински и на дјелу поштивати државност Босне и Херцеговине, као и уважавати државне органе.

Како помоћи Босни и Херцеговини?
Прво, Европска унија и Сједињене Америчке Државе морају остати фокусиране на Босну и Херцеговину и цијели Западни Балкан. Сви добро знамо да све оно што се догоди у једној балканској земљи има неизбјежне рефлексије на цијели регион.
Друго, међународна заједница мора бити јасна у опредјељењу за Босну и Херцеговину као јединствену државу равноправних народа и грађана у којој се неће толерирати никакво оспоравање јединства и суверенитета државе.
Треће, међународна заједница мора пронаћи адекватне мјере којима ће зауставити све оне политичаре који крше Дејтонски мировни споразум и Устав Босне и Херцеговине.
Четврто, међународна заједница треба помоћи да се у Босни и Херцеговини уведе тзв. европска клаузула помоћу које би брже и ефикасније били усвајани закони потребни за убрзање европског пута наше државе.
За Западни Балкан веома је важно да се прилагођава духу времена. Политичке вође морају бити предане креирању 21. стољећа као стољећа реинтеграције у региону Балкана. Умјесто подјела на локалном нивоу морамо подстаћи ширу интеграцију. У овом тренутку политички дијалог је од пресудне важности.

Политички лидери Западног Балкана морају радити на томе да промијене перцепцију овог региона у Европској унији. Многи Европљани мисле да је Балкан терет Уније. Балкански народи треба да раде заједно како би показали европским партнерима да Балкан није терет него вриједност која може унаприједити европску културу. На политичким лидерима је да Западни Балкан претворе у центар пажње Европске уније и простор узајамно корисне економске интеракције.
Упркос негативним искуствима 90-их, мултикултурализам који се живи у Босни и Херцеговини аутентичан је јер осликава различитости у држави. То није никакав нови производ већ аутентично хисторијско искуство које се стварало вијековима. Босна и Херцеговина и регион Западног Балкана дају многе практичне лекције и имају велики потенцијал у обликовању европске културне сфере.
Босна и Херцеговина није само једна од држава југоисточне Европе. За многе људе у нашој земљи и ван ње Босна и Херцеговина је идеја. То је европски и планетарни примјер да људи различитих нација, религија и културних традиција могу живјети заједно. Зато се и успјех и неуспјех Босне и Херцеговине рефлектирају широм Европе и свијета. Јединствена и мултиетничка Босна и Херцеговина нема алтернативе.

Уважене колеге парламентарци,
Даме и господо,

Увјерен сам да смо спремни на заједничку визију о европској перспективи свих земљама региона, која, сасвим сигурно, тек треба да нам открије пуну вриједност и значај регионалне сарадње и солидарности.
Стога и овај пут позивам да несебично наставимо дијелити добра искуства у реформским процесима, законодавним, правосудним и другим аспектима. У заједничком интересу нам је да европско наслијеђе постане саставни дио наших правних система, али и хабитуса грађанског живота заснованог на прогресивним цивилизацијским достигнућима утјеловљеним у ономе што је Европска унија данас и што ће бити у будућности.
На крају, користим и ову прилику, да вас, у духу солидарности, позовем да подржите Босну и Херцеговину на њеном путу ка еуроатлантским интеграцијама. Ова и наредна година веома су важне за европску перспективу Западног Балкана. Регија се креће напријед, а ми желимо да и Босна и Херцеговина иде укорак са осталима. Желимо да и Босна и Херцеговина буде дио ове приче о успјеху коју пишемо заједно с другим државама овог региона.
Још једном вам захваљујем на пажњи и прилици да вам се обратим.
Хвала. (крај)