Предсједавајући Представничког дома др Денис Бећировић сусрео се с реисул-улемом Мустафом еф. Церићем


Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у Босни и Херцеговини из 2004. године представља солидну основу за уређење односа између институција власти и вјерских институција у нашој земљи. Међутим, и даље смо суочени са низом отворених питања којима се треба посветити како би ти односи били и потпунији, речено је током данашњег сусрета предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Дениса Бећировића и реисул-улеме Исламске заједнице у БиХ Мустафе еф. Церића. При томе, посебно су апострофирани дискриминација заснована на вјерским опредјељењима, увреде и напади на вјерске службенике, атаци и оштећења вјерских објеката, изругивања вјери али и распиривање вјерске нетрпељивости и мржње. Међутим, како је речено, и улога вјерских заједница морала би бити активнија у сузбијању таквих појава као и случајева незаконите градње вјерских објеката на приватном земљишту или мјестима гдје су оштећени или срушени вјерски објекти друге вјерске заједнице.

Поглавар Исламске заједнице у БиХ интересовао се за процес окончања формирања власти на државном нивоу као и рад Парламентарне скупштине БиХ у условима непостојања парламентарне већине. Наглашавајући да нико па ни политички лидери немају монопол на мишљење, јавне иступе и бављење свакодневним проблемима грађана Босне и Херцеговине, реис Церић је изразио наду да ће застоји и неразумијевања ускоро бити превладани и да ће наредна 2012. година бити година бољег рада у интересу ове земље али и поштивања пуног суверенитета БиХ, сваког њеног грађанина и вјерника.
Предсједавајући Бећировић истакао је да је умјесто размјене негативних порука којима се дезинформишу и плаше грађани и вјерници, неопходан интензивнији и конструктивнији дијалог између вјерских заједница и органа државне власти. Само на тај начин, додао је он, Босна и Херцеговина неће бити полигон за стално фабриковање догми него ће стати уз бок развијеним европским друштвима у којима је улога вјерских заједница јасно препозната и квалитетно дефинисана. (крај)