Посланица у Представничком дому и чланица Заједничке комисије за људска права ПСБиХ Рејхана Дервишевић учествује у Женеви на презентацији Универзалног периодичног прегледа о стању људских права у БиХ

Посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) и чланица Заједничке комисије за људска права ПСБиХ Рејхана Дервишевић учествује у Женеви на презентацији Универзалног периодичног прегледа о стању људских права у БиХ (четврти циклус).

На почетку свог излагања пред члановима Савјета за људска права Уједињених нација (УН) Дервишевић је изразила задовољство због констатираног општег напретка Босне и Херцеговине по различитим областима у домену људских права у којима, према претходном приказу стања људских права, то није био случај.

Фокусирајући се на постигнути напредак Босне и Херцеговине у дијелу законодавне активности и надлежностима државног нивоа власти, Дервишевић је посебно истакла усвајање Закона о измјенама и допунама Закона о омбудсмену за људска права БиХ, усвојеном од ПСБиХ, којим је успостављен институт „превентивног механизма за спречавање тортуре и злостављања“. Наведени Закон, казала је, усаглашен је са Паришким принципима и препорукама Венецијанске комисије, чиме је Босна и Херцеговина – а како је то у свом Извјештају о напретку о Босни и Херцеговини констатирала и Европска комисија – испунила своје међународне обавезе. Истим Законом створен је и нормативни оквир за осигурање финансијске независности Институције омбудсмена за људска права БиХ, рекла је Дервишевић.

Говорећи о напретку у области борбе против корупције, Дервишевић је истакла чињеницу да је ПСБиХ током прошле године усвојила Закон о спречавању сукоба интереса и Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Чињеница је, рекла је Дервишевић, да према наводима Европске комисије Закон о спречавању сукоба интереса „није у потпуности усклађен са европским стандардима“, али свакако представља „значајан искорак“, те се са оба усвојена закона увелико унапређује стање у БиХ и усклађеност бх законодавства са acquis-om. 

У вези с активностима подузетим у области грађанских и политичких права и слободе изражавања, Дервишевић је истакла да је, иако сви кривични закони у БиХ садрже одредбу којом се забрањује изазивање расне, националне и вјерске мржње, те мржње по основу боје коже, спола, сексуалног опредјељења, инвалидитета, родног идентитета, поријекла или било какве друге особине, ова одредба у Кривичном закону Босне и Херцеговине додатно ојачана. „Однедавно је Кривичним законом БиХ предвиђена забрана, односно прописане санкције за величање ратних злочинаца, отворено негирање или оправдавање геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина утврђених правоснажним судским пресудама; додјела признања, награда, споменица и сличних привилегија лицима правоснажно осуђеним за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, као и чин именовања неког јавног објекта по лицу правоснажно осуђеном за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин. Чињеница је, међутим, и да је ова допуна Кривичног закона БиХ резултат одлуке високог представника за БиХ, али то свакако не умањује њен значај“, рекла је Дервишевић.  

Она је нагласила да су позитивни помаци постигнути и у области забране дискриминације, након усвајања измјена и допуна Закона о странцима усклађеног са актима Европске уније, али и подсјетила на чињеницу да у претходном периоду није дошло до имплементације одлука Европског суда за људска права.

Дервишевић је потцртала неопходност досљедне примјене свих усвојених законских норми како би све реформе заиста и заживјеле.

„Сви у Босни и Херцеговини трудит ћемо се да радимо ка испуњењу тог циља, као и на  даљем и сталном унапређењу стања људских права, обзиром да је напредак у тој области увијек могућ“, закључила је посланица у Представничком дому ПСБиХ и чланица Заједничке комисије за људска права ПСБиХ Рејхана Дервишевић у излагању пред члановима Савјета за људска права УН у Женеви. (крај)