Чланови Делегације ПСБиХ у ПССЕЕЦП учествовали у Скопљу на 11. пленарном засједању ПССЕЕЦП

Замјеник предсједавајућег Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПССЕЕЦП) Џемал Смајић и чланови Делегације Нермин Мандра и Ненад Грковић учествовали су на 11. пленарном засједању ПССЕЕЦП-а, које је данас завршено у Скопљу.

У свом обраћању на пленарном засједању, које је било посвећено јачању регионалне сарадње и промовисању економског развоја у свјетлу имплементације документа Стратегија Југоисточне Европе 2030., замјеник предсједавајућег Делегације ПСБиХ у ПССЕЕЦП Џемал Смајић поручио је да је свима у региону потребно премоштавање подјела и изградња повјерења, те изразио увјерење да СЕЕЦП као регионална иницијатива вриједно ради на промоцији и испуњавању тог циља и даје значајан допринос стабилности, просперитету и сарадњи свих држава региона.

Смајић је подсјетио да је Босна и Херцеговина у марту ове године добила одлуку Савјета Европске уније (ЕУ) којом је одобрен почетак приступних преговора за чланство у ЕУ, те оцијенио да, након тог позитивног развоја догађаја, ствари у Босни и Херцеговини не иду у задовољавајућем смјеру. Према Смајићевим ријечима, постоји застој у спровођењу реформи и испуњавању приоритета из Мишљења Европске комисије, БиХ нема усвојен буџет државних институција и нема потпуно договорен План реформи како би могла да повуче прву траншу средстава из Плана раста ЕУ, што, како је рекао, може да има огромне негативне посљедице по привреду и економију Босне и Херцеговине.

Смајић је поздравио иницијативу ЕУ да државама Западног Балкана понуди План раста, као значајну подршку процесу европских интеграција и развоју економије, те изразио чврсто увјерење да је, упркос свим разликама у Босни и Херцеговини и цијелом региону, процес европских интеграција кључан кохезиони фактор и покретач позитивних процеса и сарадње.

Према Смајићевој оцјени, европска перспектива је оно што повезује регион и обавезује на регионалну сарадњу у економији, инфраструктурном повезивању, спровођењу реформи, безбједносним питањима, борби против илегалних миграција, организованог криминала и корупције, што је, како је рекао, свакако најбоља припрема за будуће чланство свих земаља региона у ЕУ.

Изражавајући задовољство чињеницом да се ова регионална иницијатива бави питањима спровођења Циљева одрживог развоја и Стратегије Југоисточне Европе 2030., Смајић је казао како је парламентарна димензија овог процеса и улога националних парламената у спровођењу Циљева и Стратегије свакако кључна и незамјењива, баш као и улога парламентарне дипломатије у јачању регионалног дијалога и сарадње.

У свом обраћању учесницима пленарног засједања ПССЕЕЦП Смајић је издвојио и посебно похвалио Савјет за регионалну сарадњу (RCC) са сједиштем у Сарајеву и улогу Савјета у координацији активности и провођењу Стратегије Југоисточне Европе 2030., оцијенивши како је RCC покретачки механизам и како заслужује пуну подршку ПССЕЕЦП.

Уочи пленарног засједања, чланови Делегације ПСБиХ учествовали су на сједницама три генерална комитета ПССЕЕЦП – за привреду, енергетику и инфраструктуру; за правосуђе, унутрашње послове и сарадњу у области безбједности и за социјални развој, образовање, истраживање и науку.

Кроз усвојену завршну декларацију, учесници 11. пленарног засједања ПССЕЕЦП у Скопљу потврдили су важну улогу парламентарне димензије ове иницијативе у јачању регионалне сарадње и његовању добросусједских односа, посебно у процесу европских интеграција земаља кандидата за чланство у ЕУ. Истакли су важност укључивог раста за просперитет грађана земаља региона, те нагласили значај рјешавања кључних изазова као што је приступ висококвалитетним и универзалним здравственим и образовним услугама. Завршни документ ПССЕЕЦП промовише и значај „Просперитета региона Југоисточна Европа“, као прве димензије Стратегије SEE 2030. и улоге ове Стратегије у процесу економског раста, улагања, истраживања и иновација у примјени зелене агенде и искориштавању обновљивих извора енергије, као и у процесу смањења ризика од природних катастрофа и јачању партнерства јавног и приватног сектора. (крај)