Предсједавајући Представничког дома ПСБиХ Маринко Чавара учествује у Будимпешти на 11. конференцији предсједника парламената Југоисточне Европе

Предсједавајући Представничког дома ПСБиХ Маринко Чавара учествује данас у Будимпешти, на позив предсједника Народне скупштине Мађарске Лáсзла Кöвéра, на 11. конференцији предсједника парламената Југоисточне Европе посвећеној процесу европских интеграција земаља овог региона.

Традиционална конференција, коју Мађарска, као држава чланица Европске уније (ЕУ), организује сваке двије године с циљем подршке процесу проширења ЕУ у државама Југоисточне Европе, окупила је предсједнике парламената региона непосредно након што је Европска комисија објавила пакет проширења и препоруке Савјету ЕУ, који би требало да их усвоји у децембру ове године.

У свом обраћању учесницима конференције предсједавајући Чавара оцијенио је да је проширење ЕУ у највећој мјери политичко питање, што потврђује и одлука Европске комисије о отварању преговора са Украјином и Молдавијом, као и условни позитивни став према Босни и Херцеговини.

„Многи сматрају да није поштено отворити преговоре са земљом у којој је ратно стање, при чему се Босна и Херцеговина стално условљава, као да се ради о чланству, а не отварању преговора у којима би требало провести потребне реформе државног система како би он био компатибилан са системом ЕУ“, поручио је предсједавајући Чавара.

Поставио је и питање који је мотив ЕУ за проширење – економија и развој или безбједносно питање, те упозорио како би у оба случаја било логично да је интерес ЕУ бржи процес интеграција свих земаља Европе, али да се то, ипак, не догађа.

Према ријечима Чаваре, иако дуготрајни процес европских интеграција доводи до замора, смањења интереса и подршке јавности, мишљење свих политичких партија је да за Босну и Херцеговину нема позитивнијег пута до пута у пуноправно чланство у ЕУ.

„Преостаје нам испуњавање недавно истакнутих услова у спречавању прања новца и  финансирања тероризма, организацији рада судова, побољшању Закона о сукобу интереса, реформи Изборног закона, дефинисању начина усвајања ацqуиса и ефикаснијим надзором државне границе“, рекао је предсједавајући Чавара и изразио наду да неће бити нових услова и да ће БиХ, упркос сложеним политичким односима унутар земље и различитим спољним утицајима, најкасније до марта 2024. године испунити услове и започети преговоре о приступању ЕУ.

Учеснике конференције поздравио је предсједник Народне скупштине Мађарске Lászlo Kövér, који је у свом уводном обраћању поновио да његова држава пружа снажну подршку земљама Југоисточне Европе и њиховом што хитнијем чланству у ЕУ. Упозоравајући на чињеницу да унутар ЕУ постоји скептицизам према процесу проширења, предсједник Кöвéр нагласио је да недостатак консензуса унутар ЕУ у вези с овим процесом често изговор за нова условљавања земаља Југоисточне Европе. Износећи оцјену како су државе Југоисточне Европе потребне ЕУ, баш као што и ЕУ треба државама региона, предсједник Кöвéр најавио је мађарско предсједавање Савјетом ЕУ у другој половини 2024. године, те поручио је да ће Мађарска наставити да пружа сву могућу политичку, финансијску и експертску подршку земљама Југоисточне Европе на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Учесницима конференције обратио се и европски комесар за сусједство и проширење  Olivér Váрхелyи, који је нагласио да процес проширења мора бити како кредибилан тако и убрзан. Према ријечима комесара Várhelyia, доносиоци одлука у ЕУ питање проширења третирају као приоритетно, будући да, како је рекао, чланство земља региона у ЕУ обезбјеђује дуготрајан мир, безбједност и просперитет. Комесар Várhelyi представио је и нови ЕУ План раста за регион Југоисточне Европе који подразумијева да ће ЕУ издвојити 6 милијарди евра бесповратне помоћи и кредита с циљем економског опоравка региона, подстицања регионалне сарадње, те убрзања процеса проширења. С тим у вези комесар Várhelyi нагласио је да парламенти имају кључну улогу у провођењу потребних реформи и у процесу проширења, те најавио да ће највиши званичници ЕУ и Европске комисије бити партнери у том процесу.

Осим предсједавајућег Чаваре, на 11. конференцији предсједника парламената Југоисточне Европе учествују предсједници парламената Косова, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Србије, Представничког дома Парламента Републике Италије, као и предсједници парламената ентитета Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. (крај)