Чланови Делегације ПСБиХ у ПССЕ учествовали на редовном јесењем засједању ПССЕ у Стразбуру

Чланови Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) у Парламентарној скупштини Савјета Европе (ПССЕ) учествовали су на четвртом дијелу редовног годишњег засједања ПССЕ, које је ове седмице одржано у Стразбуру.

Током овог јесењег засједања, чланови ПССЕ усвојили су резолуцију и препоруке на тему „Подршка европској перспективи Западног Балкана“ извјестиоца Georgea Papandreoua. Обраћања током расправе на ову тему имале су и чланице Делегације ПСБиХ у ПССЕ Сњежана Новаковић Бурсаћ и Алма Чоло. У резолуцији је ПССЕ позвала да се државама Западног Балкана да нови подстицај на путу ка учлањењу у Европску унију (ЕУ). Понуђена је и подршка и екпертиза Савјета Европе с циљем да се државама региона помогне да испуне критерије за чланство у ЕУ.

Чланови ПССЕ расправљали су и о војном сукобу између Азербејџана и Јерменије, укључујући и нападе на насељена мјеста и цивилну инфраструктуру.

Усвојен је и извјештај о подизању свијести и борби против исламофобије или антимуслиманског расизма у Европи.

Расправљало се и о злоупотреби шенгенског информационог система од појединих земаља чланица Савјета Европе. Те земље злоупотребљавају овај систем како би наметнуле политички мотивисане санкције.

Одржана је и расправа о поштовању обавеза и ангажмана Турске, као и о поштовању обавеза Мађарске и Румуније произашлих из чланства у Савјету Европе.

Заједничка расправа била је посвећена миграцијама, односно безбједним трећим државама за тражиоце азила, као и незаконитим мјерама у управљању миграцијама које се односе првенствено на враћање таласа миграната, како на копну тако и на мору.

По хитној процедури је расправљано о политичким посљедицама агресије Руске Федерације на Украјину, а у оквиру расправе о актуелним питања говорило се о насилном спречавању одржавања приде скупова у земљама чланицама Савјета Европе.

Од позваних личности, на овом засједању посланицима су се обратили предсједник Швајцарске конфедерације Ignazio Cassis, предсједник Ирске Michael D. Higgins, премијер Албаније Edi Rama, те путем видео - линка предсједник Украјине Volodymyr Zelenskyy.

Награду за људска права „Vaclav Havel“ за 2022. годину добио је Vladimir Kara Murza, руски политички активиста, новинар и вођа опозиције, који је тренутно у затвору. (крај)