Чланови Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ посјетили привремене прихватне центре Борићи и Липа на подручју Бихаћа

Чланови Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине обишли су данас привремене прихватне центре Борићи и Липа на подручју Бихаћа.

Предсједавајући Заједничке комисије Лазар Продановић те чланице Мирјана Маринковић - Лепић, Марина Пендеш и Аида Баручија том приликом упознали су се с актуелним стањем у овим центрима а саговорници су им били замјеник директора Службе за послове са странцима Мирсад Бузар, те Амира Хаџиахметовић и Алмин Имамовић, управници Кампа Борићи и Липа. У односу на стање од прије неколико година, новина је, како се могло чути, да су у овим центрима смјештени махом такозвани економски мигранти а промијенила се и њихова структура па је поред миграната са блиског и средњег истока и Азије у посљедње вријеме значајан прилив Индијаца и Кубанаца који користе благотети безвизног режима који ова далека земља има са Србијом, пристижу редовним авионским линијама а потом настављају путовање у Босну и Херцеговину са жељом да преко наше земље стигну у Хрватску и друге земље Европске уније.

Иначе, у центрима Борићи и Липа смјештено је 196, односно 420 миграната а први центар прилагођен је потребама породица и 33 малољетника без пратње других чланова породица, док је центар Липа намијењен боравку мушкараца. По ријечима господина Бузара, по свему судећи наша земља тренутно не представља тако атрактивну избјегличку руту па је укупан број страних држављана који на овај начин долазе у БиХ неупоредиво мањи него раније. Штавише, центри нису више под таквим притиском па у њима има значајан број расположивих смјештајних капацитета. Интересантно је да, по његовим ријечима, и даље мање од два процента миграната подноси захтјев за азилом међутим неријетко и прије него што добију позив за први разговор нестану из Босне и Херцеговине.

Чланови Заједничке комисије данас су били у прилици да се увјере у савремене просторе који омогућавају пуну социјализацију миграната, врло условне педијатријске и амбуланте опште медицине, затим центре за разоноду најмлађих, за боравак мајки са дјецом, спортске активности, учење језика и друге, а изражено је задовољство чињеницом да су млади активно укључени у образовни процес и да наставу похађају заједно са бихаћким малишанима. (крај)