Чланови Савјета националних мањина Босне и Херцеговине одржали састанак са члановима Савјета националних мањина Републике Српске

Чланови Савјета националних мањина Босне и Херцеговине, са предсједавајућим Савјета Андријом Сватоком на челу, одржали су у Бањалуци састанак са члановима Савјета националних мањина Републике Српске.

У првом дијелу састанка учесницима се, у име Савјета националних мањина БиХ, обратио Неџад Јусић који је говорио о сарадњи Савјета националних мањина БиХ и Савјета националних мањина РС, те модалитетима и могућностима унапређења те сарадње. Наглашавајући важност оваквих сусрета, којима се у јавност шаље важна порука о јединству националних мањина на простору цијеле државе, Јусић је рекао да овакви састанци представљају јединствену прилику за креирање заједничких иницијатива и идеја за побољшање статуса свих припадника националних мањина у земљи.

Указујући на потребу формирања удружења и тијела која се баве заштитом права националних мањина у срединама гдје још увијек нису довољно добро организирана, Јусић се посебно заложио за веће укључивање младих у рад тих тијела, за унапређење законске регулативе којом би се прецизније дефинирао начин њиховог конституирања, као и за спрјечавање било какве злоупотребе када је ријеч о избору аутентичних представника мањина.

Учесници састанка сложилили су се око тога да би се интензивирањем и увођењем у редовну праксу оваквих састанака и заједничких сједница осигурао бољи проток информација о свим активностима вијећа/савјета који обухватају припаднике националних мањина, а тиме би се, како је оцијењено, степен сарадње и повјерења подигао на много већи ниво.

У оквиру другог тематског блока, предсједавајући Сваток говорио је о употреби и изучавању језика и писма националних мањина у Босни и Херцеговини, те значају очувања мањинских језика у нашој држави. Према ријечима Сватока, припадници националних мањина у БиХ углавном су инволвирани у друштвену заједницу и њима постојеће законске норме не ускраћују права дефинирана Европском повељом о регионалним или мањинским језицима, али је проблем у финансирању и имплементацији пројеката увођења мањинских језика у редовно школовање, посебно, како је нагласио, када је ријеч о ангажирању стручног и адекватног наставног кадра. Подсјетио је и на важност језика као идентитетске основе која људима даје осјећај припадности, те указао на погубност потпуне асимилиације националних мањина за неку друштвену заједницу. С тим у вези, истакнуо је важност подршке политикама које штите и промовирају мањинске језике и тако његују посебност заједнице, оснажују укљученост и отвореност друштва, те доприносе бољем међусобном разумијевању и разбијању предрасуда међу људима.

Као позитивни примјери у изучавању и оживљавању мањинских језика у БиХ споменути су процеси увођења ромског језика у школе на подручју Тузланског кантона, дугогодишње изучавање украјинског и талијанског језика у школама у Прњавору, те дугогодишња традиција такмичења у познавању историје, културе и традиције националних мањина која се организирају на нивоу основних школа са подручја Бијељине. Током састанка чули су се и приједлози о увођењу праксе међународне размјене ученика на приниципу слања мањих група младих у матичне државе ради изучавања језика, као и о примјени савремених и иновативних метода и апликација приликом учења мањинских језика.

На састанку је било ријечи и о доношењу стратегије за националне мањине Босне и Херцеговине и проблемима с којима се чланови Савјета суочавају у изради овог документа. Домаћини из Савјета националних мањина РСсу говорили о својим искуствима, методологији рада и потешкоћама у процесу израде Стратегије за унапређење и заштиту права припрадника националних мањина у Републици Српској за период 2020 – 2024. година, коју је, како је речено, усвојила Народна скупштине Републике Српске. Информирали су госте о томе да су у изради овог документа, чији је циљ, како су казали, континуирано унапређење положаја и заштите права припадника националних мањина, учествовали припадници свих удружења и организација националних мањина, те бројни представници локалних самоуправа и релевантних ентитетских органа који се баве овом тематиком. Свјесни чињенице да је израда оваквог документа комплексан процес, који је, поред тешкоћа у техничком дијелу израде, оптерећен и политичким неслагањима, чланови Савјета националних мањина БиХ указали су на важност доношења овог документа и подсјетили на препоруку Савјета Европе о изради заједничке стратегије на нивоу Босне и Херцеговине.

Након овог састанка, Савјет националних мањина БиХ одржало је у Бањалуци и своју 80. сједницу. (крај)