Предсједавајући Представничког дома др Денис Звиздић учествовао на 20. Парламентарно – безбједносном форуму у Вашингтону

"Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Денис Звиздић учествовао је у Вашингтону на 20. Парламентарно – безбједносном форуму, који се одржава сваке године, а чији оснивач је Robert Pittenger, бивши члан Представничког дома Конгреса САД.

Предсједавајући Звиздић се, током свог обраћања на панелу о најбољим примјерима и праксама унапређења сарадње парламената, захвалио конгресмену Pittengeru на организацији Форума и рекао да је свијет данас, више него икада прије, глобална заједница и да живимо повезани на разне начине, у вријеме четврте индустријске револуције и у вријеме интернета.

“Информација је данас највећа вриједност, а информације са једног краја свијета на други крај свијета путују у року од пар секунди. То има велике предности, али носи са собом и одређене изазове. Актуелна пандемија коронавируса учи нас да више не постоје изолиране заједнице које могу бити изузете од глобалних токова. Такође, добар примјер глобалног поретка у којем живимо је и овај Форум. Овдје имамо прилику срести људе из свих крајева свијета, са заједничком намјером унапређења сарадње у различитим обавјештајно-безбједносним аспектима, са фокусом на парламентарну сарадњу. То је врло јака порука да нас различитости уједињују, а никако раздвајају”, рекао је током обраћања предсједавајући Звиздић и додао да то указује да су у свијету у каквом данас живимо сарадња и заједничко дјеловање неопходни.

Додао је да то посебно важи за националне парламенте. “Као што знамо, још од Magna Carte у Великој Британији, па до Америчке и Француске револуције, парламенти представљају највећи степен суверенитета једне државе и директног представљања воље народа. Без јаких парламената, нема јаких демократија. А без јаких демократија нема успјешног рјешавања изазова и проблема 21. стољећа. Неки од тих изазова су и теме појединих панела овог Форума. Све су то изазови који се могу превазићи, под условом да парламенти имају активну улогу у квалитетној легислативној регулацији”, рекао је предсједавајући Звиздић.

Изразио је увјерење да национални парламенти сами нису довољни и да неки од ових изазова захтијевају интерпарламентарну сарадњу. Споменуо је како регулација криптовалута и пријетње интернетској безбједности нису питања од интереса за само једну државу, већ питање за глобалну заједницу. Рекао је да је иста ситуација и са трговином људима и прањем новца који су одувијек били мултилатерални проблем. “Управо због тога нам треба јача сарадња парламената. У том смислу, Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, којим тренутно предсједавам, стоји на располагању за размјену искустава са другим парламентима и за заједничко дјеловање по разним питањима у будућности”, нагласио је предсједавајући Звиздић.

Током обраћања, предсједавајући Звиздић упознао је учеснике Форума са актуелном безбједносном ситуацијом у Босни и Херцеговини, наглашавајући да је то безбједносно питање за регион Западног Балкана, југоисточну Европу и наравно за Сједињене Америчке Државе.

“У БиХ људи различитих вјера и нација живе заједно градећи друштво једнакоправних народа и грађана засновано на солидарности и међусобном респекту. Мултиетничност је истински код БиХ. Управо је та - највећа вриједност моје домовине – а то је заједнички живот једних са другима, изградња државе у којој различите културе, религије и политике могу бити заједно и представљати богатство у различитостима – била често нападана у дугој историји БиХ. Најтеже и са највећим посљедицама, у периоду 1992. -1995. година, са посебним освртом на геноцид у Сребреници. Послије те крваве агресије на међународно признату државу Босну и Херцеговину услиједио је Дејтонски мировни споразум који је, уз кључну улогу Сједињених Америчких Држава, донио мир и стабилност и због тога представља највећи дипломатски успјех међународне заједнице на тлу Европе, послије завршетка хладног рата. Нажалост, Дејтонски мировни споразум и његов кључни анекс, Устав БиХ, су ових дана озбиљно угрожени блокадом институција БиХ и континуираним сецесионистичким пријетњама које долазе од стране функционера из бх. ентитета Република Српска. Блокиран је рад Предсједништва БиХ, Владе БиХ и Парламента БиХ. Проводе се активности којима се суспендују државни закони, а ентитетске институције проглашавају државним институцијама. Један ентитет у саставу Босне и Херцеговине који се зове Република Српска жели да укине државну војску и формира своју, жели да укине Обавјештајну службу Босне и Херцеговине и формира своју и жели да укине државни Суд и државно Тужилаштво и формира своје. То је, даме и господо, почетак рушења уставно-правног система државе БиХ. Замислите да у вашој држави нека регија, кантон или покрајина одлучи да формира своју војску, своју обавјештајну службу, да издаје своје пасоше и тако даље. Наравно, то је у свакој демократској држави незамисливо, а управо се то догађа у БиХ. Јер, дисолуција и деструкција БиХ, као и рушење Дејтонског мировног споразума, значе отварање пандорине кутије, не само у БиХ него на читавом Балкану, па и у Европи. Јер, било каква 'мирна дисолуција Босне и Херцеговине' није могућа – то знају сви који се озбиљно баве питањем БиХ и Западног Балкана”, рекао је током обраћања предсједавајући Звиздић.

Он је истакнуо важност разумијевања озбиљности тренутне ситуације у којој се налази БиХ и читав регион Западног Балкана и додао да мир и просперитет у Босни и Херцеговини значи мир и стабилност на Западном Балкану и у читавој Европи. “Јер, никоме не може бити у интересу да има нестабилност на својим границама, а граница између БиХ и Европске уније, на примјер, дуга је 1000 километара. Дакле, комплетно домаће и међународно право је на страни државе БиХ, на страни очувања њеног територијалног интегритета, суверенитета, политичке независности и међународног субјективитета”, рекао је предсједавајући Звиздић и позвао присутне да дјелују у очувању мира и стабилности у Босни и Херцеговини. “Потребно је заштити Дејтонски споразум и Устав БиХ, и то не краткорочно и ад хоц, него је потребно дјеловати превентивно и дугорочно. Потребно је на вријеме препознати зло и супроставити му се – не компромисом, него са јасним и одлучним отпором. У ентитету РС у Босни и Херцеговини је тренутно на сцени владавина и авантуризам само једног политичара умјесто демократије и владавине права. Ја сам човјек мира и дијалога и дијалог сматрам најбољим инструментом за постизање рјешења, али како могу ја или било ко други објаснити грађанима БиХ да неко може повлачити потезе у циљу подјеле и рушења уставног поретка и да неће имати никакве политичке или правне посљедице”, упозорио је др Звиздић и нагласио да БиХ мора бити у фокусу једне офанзивне политике која ће промовирати демократске вриједности, евроатлантске интеграције и владавину права. Рекао је да тренутне антиуставне активности морају одмах престати, јер за неколико мјесеци може бити касно и додао да је Форум право мјесто да се демократски свијет упозна са сецесионистичким активностима које воде према рушењу државе БиХ и могућем новом конфликту, те да међународна заједница мора превенирати било какву ескалацију и повратак БиХ и региона у поновљену ерупција насиља.

“На крају, желим посебно нагласити да надмоћна већина грађана у БиХ жели да живи у миру и безбједности и желе у скорој будућности видјети БиХ као чланицу ЕУ и НАТО савеза. Ја се надам да ће САД, заједно са партнерима из ЕУ, поново бити лидер свих позитивних процеса у БиХ и нашем региону”, рекао је на крају обраћања предсједавајући Звиздић.

Током Форума, размотрене су и друге теме о различитим врстама актуелних глобалних безбједносних изазова. У раду форума учествовали су конгресмени, сенатори, парламентарци из цијелог свијета, те експерти и представници агенција непосредно ангажованих у супротстављању актуелним глобалним безбједносним изазовима, наводи се у саопштењу."(саопштење из Кабинета предсједавајућег Представничког дома др Дениса Звиздића)