Посланици и делегати ПСБиХ разговарали са специјалним извјестиоцем УН-а за промоцију истине, правде, репарације и гаранције непонављања злочина

Посланици и делегати из оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) Златан Бегић, Никола Ловириновић, Един Мушић, Златко Милетић, Лазар Продановић, Лидија Брадара, Алма Чоло и Марина Пендеш разговарали су данас у Сарајеву са специјалним извјестиоцем Уједињених нација (УН) за промоцију истине, правде, репарације и гаранције непонављања злочина Fabianom Salvioliem.

Специјални изасланик УН-а Salvioli, који борави у вишедневној радној посјети нашој земљи, казао је како је сврха његове посјете упознавање са механизмима и мјерама које су власти у БиХ подузеле на подручју истине, правде, репарације, обиљежавања сјећања и гаранције непонављања, а које су донесене у циљу кажњавања тешких кршења људских права и хуманитарних закона почињених током претходног рата у БиХ.

Констатирајући да је ПСБиХ, као највиши законодавни орган у држави, приоритетни саговорник институција УН-а када је ријеч о овој области, господин Salvioli се посебно занимао за тренутну ситуацију у вези са доношењем законских рјешења која третирају област репарације за цивилне и војне жртава рата, као и за степен напретка у обједињавању ових рјешења на нивоу државе.

Износећи различите ставове у вези са усвајањем оквирног закона о правима жртава рата, посланици и делгати ПСБиХ сложили су се око тога да доношење овог закона представља политичко питање, те да тренутна политичка криза у земљи и недостатак политичке воље додатно успоравају постизање консензуса око ове важне теме. Сагласили су се, такође, да је Босна и Херцеговина дужна да, у складу са међународним конвенцијама и документима, успостави ефективан систем репарације за све жртве рата, те истакли да је имплементација тих законских рјешења од суштинске важности за све људе у БиХ.

На састанку је било ријечи и о препорукама УН-а о људским правима у Босни и Херцеговини, са посебним фокусом на питања транзицијске правде, законодавства у области ратних злочина и сегрегације у образовању. С тим у вези, речено је како је Закон о правима жртава тортуре БиХ, по Стратегији за транзицијску правду, једна од обавеза на чије се усвајање још увијек чека, а да је неријешено питање сегрегације у образовању у сталном фокусу УН-овог механизма заштите људских права.

Заједнички је констатирано да је у свим сегментима друштва потребно успоставити  отворен, функционалан и продуктиван дијалог о прошлости Босне и Херцеговине, с циљем спречавања нових сукоба на овом простору, боље будућности за све грађане и коначне реализације процеса катарзе босанскохерцеговачког друштва.

Специјални извјестилац УН-а за промоцију истине, правде, репарације и гаранције непонављања злочина Fabiano Salvioli најавио је да ће наредне године о обављеној посјети БиХ поднијети извјештај у коме ће властима у нашој земљи бити дате препоруке о потребним мјерама за адекватно рјешавање уочених кршења људских права и хуманитарних закона.

У раду данашњег састанка учествовали су и представници Министарства за људска права и избјеглице БиХ. (крај)